Moj najomiljeniji levonogi fudbaler

Jučerašnji dan pamtiću po jednoj krupnoj promeni u mom životu, ali i po odlasku jednog od mojih najomiljenijih igrača sa svetske fudbalske scene. Često sam zbog njega znao da uđem u diskusiju sa ljudima, i da idem „glavom kroz zid“ dokazujući da nisu u pravu ljudi koji brane teoriju koja je bila nametnuta od strane novinara da je jedan od najvećih transfer promašaja.

Geret Frenk Bejl ostaće upamćen po mnogim stvarima, ali definitivno u knjigama uz njegovo ime stajaće titula najboljeg fudbalera Velsa ikada. Rođen 16 jula 1989. godine u glavnom gradu Kardifu, u porodici školskog domara Frenka i Debi, fudbalske gene dobio je od svog ujaka, Krisa Pajka. Do svoje desete godine je živeo u svojoj domovini i trenirao u Kardif Sivil Servisu, a zatim sledi prelazak u klub u kojem je doživeo punu afirmaciju - Sautempton. Idol mu je bio drugi najbolji fudbaler iz njegove domovine, legenda Mančester Junajteda, Rajan Gigs.

Još iz mlađih dana je imao sjajne atletske sposobnosti, tako da legenda kaže da je sa četrnaest godina dužinu od sto metara trčao za 11.4 sekundi. Sedamnaestog aprila 2006., sa šesnaest godina, debitovao je za „Svece“ i tako postao drugi najmlađi fudbaler nakon Tea Volkota koji je zabeležio prvi nastup u „crveno-belom“ dresu. Šestog avgusta iste godine upisaće i prvi gol u seniorskom dresu i to iz slobodnog udarca, jedne od stvari koja mu je išla najbolje u karijeri. Tu polusezonu je odigrao sjajno, pa je dobio nagradu za naljbojeg mladog sportistu Velsa u izboru tamošnjeg BBC-a. Četvrtog marta 2007. dobija i nagradu za najboljeg mladog fudbalera u ligi. Za klub sa juga Engleske zabeležio četrdeset i pet nastupa i upisao se pet puta u listu strelaca, pretežno iz „slobodnjaka“.

Njegov talenat i sjajne partije zabeležili su skauti Totehema, pa je uprava kluba dovela vunderkinda na Vajt Hart Lejnu 2007. godine. Prve minute u oficijalnim susretima zabeležio je protiv „Crvenih đavola“ iz Mančestera, dok već na sledećem nastupu protiv Fulama upisuje i prvi pogodak. Postigao je gol i u „derbiju Severnog Londona“ – ni manje, ni više, nego nakon uspešno izvedenog slobodnog udarca. Od decembra do kraja sezone je bio van stroja nakon povrede u duelu sa Fabrisom Muambom.

U sledećoj sezoni nastupio je 30 puta, zaradivši usput i prvi crveni karton u duelu protiv Stouka. Zbog operacije kolena propustio je početak sezone 2009/10. Veliku konkurenciju imao je u Kameruncu Benoa Asu-Ekotu, koji je te sezone igrao sjajno. Ta sezona ostaće upamćena po tome da je dao pobedonosni gol protiv najvećeg rivala Arsenala, dobio nagradu za najboljeg mladog igrača za mesec april 2010, a definitivno veća nagrada je sledila od uprave – potpisao je petogodišnji ugovor kao zahvalnost što je pomogao timu da završi u kvalifikacijama za Ligu Šampiona.

Najbolju partiju do tada u karijeri pokazao je 25 avgusta 2010. protiv Jang Bojsa, kada je postigao sva četiri gola u pobedi nad švajcarskim timom. Nakon povratka Asu-Ekotoa, Hari Rednap je eksperimentisao pomerivši ga na krilo, što se pokazalo kao pun pogodak. Te godine je dobio i prvu nagradu za najboljeg fudbalera Velsa. Dvadesetog oktobra je prikazao svu svoju raskoš kada je protiv Intera postigao het-trik u porazu od 4-3, a u revanšu zaradio je nagradu za igrača utakmice sa svoje dve asistencije u pobedi od 3-1. Još jedna nagrada koju osvaja je i„Najbolji igrač Premijer lige za sezonu 2010-11“.

Sledeću sezonu započinje kanonadom golova, i 2011. godine uvršten je u najboljih jedanaest igrača te godine po izboru UEFA. Sjajnu sezonu krunisao je novim ugovorom koji je trajao do 2016. godine. Početkom sezone 2012-13 promenio je broj na dresu sa tri na jedanaest uz konstataciju da više nije bek, a 29. septembra postiže gol u pobedi nad crvenim timom iz Mančestera na Old Trafordu. To je bila prva pobeda „Pevaca“ u Mančesteru još od 1989. godine.

Poslednju godinu u klubu iz Londona, 2013., obeležava neverovatnim partijama. Protiv Liona u nokaut fazi postigao je dva gola iz slobodnog udarca i to drugi sa tridesetak metara. Do kraja februara postigao je jedanaest golova na šest nastupa. Osim što je dobio nagradu za igrača meseca februara, dobio je i za najbolje golove u tom i prošlom mesecu. Četvrtog aprila u duelu sa Bazelom u Ligi Evrope zadobio je povredu, ali je nakon povratka asistirao u pobedi nad Mančester Sitija. Sezonu je završio sa drugom nagradom za igrača sezone i najboljeg mladog igrača. Par nedelja kasnije i novinari su ga proglasili za najboljeg igrača u toj sezoni, pa je posle Kristijana Ronalda postao jedini koji je spojio sve tri nagrade. Ipak, i pored njegovih odličnih izdanja, Totenhem nije obezbedio igranje u najelitnijem evropskom takmičenju.

Tokom leta 2013. godine Real je primenio istu taktiku kao godinu dana ranije sa Lukom Modrićem – terao je Bejla da ne trenira sa timom, kako bi izvršio pritisak nad upravom da ga pusti ranije i po nižoj ceni, ne želevši nezadovoljnog igrača u timu. Ipak Danijel Livi bio je istrajniji i „izvukao“ preko sto miliona evra.

Bejl je bio „pod lupom“ novinara i kritičara, jer se od njega očekivalo da u najmanju ruku ponovi izdanja Kristijana Ronalda, i sve mahom zbog spekulacije da je njegov transfer bio najskuplji u istoriji fudbala, što se i kasnije dokazalo. Početak u „Kraljevskom klubu“ nije bio sjajan zbog povreda, ali je ipak na debiju postigao prvenac. I pored promenljivih igara u toku sezone, nakon pobede od 7-3 nad Sevilje u kojoj se po dva puta upisao kao strelac i asistent dobio je nadimak od strane španskih medija – „Top“. Prvi het-trik je postigao u pobedio od 4:0 nad Valjadolidom, a dodao je i jednu asistenciju. Šesnaestog aprila 2014. godine je postigao jedan od najlepših golova – u ispostavilo se da je to bio gol odluke za trofej. Nakon što je pretrčao Bartru, pojurio je ka mreži Barselone, matirao Pinta i tako doneo svom timu Kup Španije.

Kruna je stigla u finalu Lige Šampiona protiv gradskog rivala Atletika kada je postigao gol za vođstvo u produžecima za 2:1, što je ujedno i bio prvi gol nekog Velšanina u finalu najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja. Godinu završava sa trofejom svetskog klupskog šampiona - tu učestvuje i golom u pobedi u finalu. Kasnije te sezone dobija kritike od strane navijača da je previše sebičan i da ne radi u službi tima.

Od 2016. do 2018. godine jedan je od glavnih šrafova u osvajanju tri uzastopne titule u Ligi Šampiona. Dvadesetog marta 2016. prestiže Garija Linekera po broju postignutih golova u La Ligi od strane britanskog igrača, a iste godine i asistira Ramosu u finalu elitnog kontinentalnog takmičenja, što je ispratio pogotkom u penal seriji. I pored povreda pomogao je klubu da dođe do trideset i treće titule u španskom šampionatu, i da upiše koji minut u drugoj vezanoj tituli u najprestižnijem evropskom klupskom takmičenju.

U sezoni 2017-18 popravio je svoj rekord i uklesao svoje ime kao strelac golova u osvajanju Superkupa UEFA, Superkupa Španije i Svetskog klupskog prvenstva. U finalu Lige Šampiona protiv Liverpula uspeo je da postigne dva gola za pobedu od 3:1. Engleski tim je stigao do izjednačenja, a Bejl je ušao u igru nakon što je zamenio Iska - prvi gol je postigao „makazicama“ sa trinaest metara i to je, po mom mišljenju, bio jedan od najlepših golova u istoriji ovog takmičenja. Drugi je postigao zahvaljujući nespretnoj reakciji golmana Karijusa nakon šuta sa dvadesetak metara, i tako postao prvi igrač koji je nakon ulaska sa klupe za rezerve postigao dva gola u nekom finalu ovog takmičenja.

Nakon odlaska Zidana sa klupe kluba iz Madrida i dolaska Lopetegija, Bejl sjajno započinje novu sezonu, a u duelu protiv Kašime u polufinalu Svetskog klupskog prvenstva postiže prvi het-trik čime postaje treći igrač koji je to uradio nakon Kristijana Ronalda i Luisa Suareza. Takođe, pored dugogodišnjeg kolege iz Portugala i Mesija postaje jedini koji je dao gol u tri različita izdanja ovog takmičenja. Nakon još jednog krunisanja „belih“ u vladare svetskog klupskog fudbala, dobija nagradu za najboljeg igrača tog turnira.

Stoti gol u dresu najtrofejnijeg evropskog kluba postiže protiv gradskog rivala Atletika, i isti ostaje upamćen po provokativnoj proslavi pred protivničkih navijača, posle koje je dobio kritiku od strane medija.

Povratkom Zidana na klupu, počinje sapunica. Jula 2019. godine i pored dogovorenog transfera u kineski Đangsu Suning taj posao propada, što dovodi do trzavica između Bejla i predsednika Florentina Pereza. Kasnije je Zidan u medijama rekao da zapravo on nikada nije tražio da ga puste da promeni sredinu, i na kraju je Velšanin ipak pomogao klubu da osvoji šampionsku titulu.

Devetnaestog septembra 2020. godine vratio se u Totenhem na pozajmicu, i prvi gol po povratku postiže u pobedi nad Brajtonom. U duelu protiv Šefild Junajtea postiže drugi het-trik u Premijer ligi i prvi nakon povratka u klubu iz severnog Londona. Na kraju pomaže klubu da se plasira u kvalifikacijama za Ligu Konferencije. Poslednju sezonu u Realu proveo je uglavnom na tribinama čekajući da mu istekne ugovor, ali i pored toga kraj svojeg imena dodaje još jednu osvojenu Ligu Šampiona i La Ligu.

Tokom prošlog leta, i pored spekulacije da će se penzionisati, odlučio je da potpiše za američki Los Anđeles FK. Klubu je pomogao da dođe do MLS Kupa nakon što je u finalu postigao gol u sto i sedamnaestom minutu, što je ujedno bio i najkasnije postignuti gol ikada u završnoj utakmici tog takmičenja, a nakon toga i uspešno je izveo penal u penal seriji. Na kraju se ispostavilo da je Velšaninu klub iz „grada anđela“ poslužio samo da održi formu do Svetskog prvenstva.

Što se tiče reprezentativne karijere uspeo je da se plasira na oba najveća takmičenja – Evropsko i Svetsko prvenstvo. U 2006. godini postao je najmlađi igrač koji je upisao nastup u dresu „Zmajeva“, i ovaj rekord je za sada nadmašio samo Hari Vilson. Deset godina kasnije bio je vođa tima na EP, gde je Vels stigao do polufinala, a 2018. godine prestigao je Jana Raša po broju golova u dresu nacionalnog tima, postigavši svoj dvadeset i deveti pogodak. Na skupu najboljih nacionalnih timova “Starog kontinenta” koji se zbog kovida održao 2021. godine uspeo je da odvede svoju zemlju do nokaut faze.

Kruna njegovog nastupa je plasman na prošlogodišnji Mundijal. U duelu protiv Sjedinjenih Američkih Država postigao je gol iz jedanaesterca, ali nažalost on i njegovi saigrači nisu prošli grupnu fazu. Na kraju zabeležio je sto i jedanaest nastupa i postigao je i četrdeset i jedan gol za nacionalni tim. Takođe je trebalo da nastupi i za reprezentaciju Ujedinjenog Kraljevstva na Olimpijskim igrama 2012. godine u Londonu, međutim zbog pretnji od strane uprave Totenhema nije bio deo istih.

Van terena ostaće upamćen po humanitarnom radu. Najpre je sa drugim zvezdama svetskog fudbala učestvovao u kampanji u borbi protiv ebole u Africi, a zatim je njegova supruga poklonila i milion funti u borbi protiv koronavirusa. Najveća pasija mu je svakako golf, i čuven je onaj incident kada je nakon plasmana Velsa na EP 2020. proslavio držeći zastavu „Vels, golf, Madrid. Tim redosledom“, što je izazvalo veliko negodovanje u prestonici Španije i kod navijača „blankosa“.

Ko zna šta bi bilo da ga Hari Rednap nije pomerio u ofanzivu, i da li bi osvojio više trofeja da je imao glad za uspeh kakav ima Kristijano Ronaldo. Ostaje upisano da je mogao još da igra, ali da je jedan od najboljih fudbalera u ovoj eri govore celokupni uspesi koje je postigao.

KOMENTARIŠI

New England

- 16.01.2023 0:48

Odlican tekst o jednom od najboljih fudbalera danasnjice

SLIČNE VESTI