Danas je 28.11.2022. i trenutno je 23:47, dragi dnevniče, nisam baš najbolje. Dan je počeo tako što sam čekao utakmicu fudbalske reprezentacije koja je igrala protiv Kameruna i očekivao sam da ih pregazimo jer zašto se ne bih ložio kao i svaki srpski smrtnik kada naša ekipa(bio to klub ili reprezentacija) igra neko takmičenje, i da, lepo je počelo. I onda se lepo sve srušilo jer, Srbija. I od starta dan nije mirisao na dobro ali sam se tešio time da će bar jedan deo naroda večeras da se obraduje i da ću ja toj manjini pripadati. Kad ne lezi vraže...

Ono što je začinilo ovaj dan je bio poraz u prvom od verovatno 10 mečeva koje ćemo igrati protiv najvećeg protivnika. I baš zbog toga što je jedan od deset nije poraz kao poraz toliki problem jer pobedu na njihovom terenu nemamo od 2015. Problem je ono što vidim od početka sezone, a to su ogromne brojke kada se pogleda broj primljenih poena i to od svih protivnika, nevezano za koje se takmičenje hvatamo kada gledamo. U poslednje tri utakmice za manje od nedelju dana Partizan je od protivnika primio ukupno 274 poena. Ne postoji ekipa u Evropi koja igra najjače takmičenje koja igra opušteniju odbranu od Partizana. Što se tiče cele sezone prosek računajući i ove 3 utakmice je preko 81 poena po meču. Jedine dve utakmice gde smo primili manje od 70 poena su bili Virtus u Areni gde smo primili 62, četiri dana kasnije u Baru kada je primljen isti broj poena, i Borac u Čačku, opet 62 poena. Da budem i maksimalno objektivan kada ovo pišem-Mornar je ekipa koja se oslanjala na jednog čoveka i on je zatvoren, Borac je najlošija ekipa u ligi a Virtus je prosto i jednostavno imao užasan šuterski dan. Sve ostale utakmice su dobijene na naš kvalitet spoljne linije i na Lessorta koji je na srčanost čupao sve po reketu.

Ruku na srce, ova ekipa i jeste napravljena da ima arsenal dalekometnih oružja, uvek upotrebljivih i jakih do te mere da će svako morati da zapne protiv njih na odbranu i da neće tako često pomišljati na zonsku odbranu. Ono što brine jeste nonšalantnost u odbrani prilikom preuzimanja, često ispadanje kada se igra na čoveka i skok u odbrani i zagrađivanje na odbrambenom skoku-nešto što se uči u juniorima i nešto što nam je rak rana od početka sezone a bogami i nešto što se nastavlja od prošle sezone.

Da ne bude da sam pesimista i da je sve crno, osvrnuću se na to da se vidi da Lessort nije bio svoj i da su nas unakazili u reketu. Brodzianski je došao skoro i ne može da se očekuje da će sve da popamti kada je igra u napadu u pitanju a i u odbrani se uklapa u sivilo koje nas je krasilo večeras. Da li će biti bolji? Da, svakako. Da li će to biti dovoljno za napredak u reketu? Apsolutno! Osvrnuo bih se na solidnu utakmicu Papapetrua i da budem iskren jedinu kojom nas je podsetio na igre u Panatinaikosu kada je napad u pitanju. U odbrani je standardan i pored Exuma i Madara možda i jedini koji u odbrani nešto i radi.

Takođe optimizam gajim na tome da je odbrana nešto što se mnogo sporije uči i nešto što ide na bolje sa vremenom tj. kako odmiče sezona. Ono zbog čega gajim optimizam je da su sve Obradovićeve ekipe uvek u skladu sa vremenom i kako sezona dalje odmiče bile sve jače i da su bile zategnutije i nemam sumnju da će tako biti i sada. U krajnjem slučaju gora odbrana od ove biti ne može a napad ako bude konstantniji a biće sigurno jer posle ovog tempa su igrači do 11.12. kod kuće i biće prostora za napredak i treninge.

Da li sam očekivao više večeras? Da. Da li sam razočaran? Da. Da li će biti bolje? Mora da bude jer gore ne može a ekipa se uhodava. I da, da li očekujem trofej na kraju sezone? Odgovor je da. Ko me zna zna i da sam za prošlu sezonu rekao da ne očekujem ništa. Ne jer verujem u "trust the process" floskulu nego zato što svima treba prostora da se akumuliraju na pre svega ovaj mulj koji nam stvara doktor iz Železnika i da shvate da se ne isplati ponašati gospodski prema nekome ko je navikao da pliva u tom istom mulju i da se u njemu najbolje snalazi. Zasući rukave, gaziti sve pred sobom i pokazati želju i zube pa i da se izgubi neće biti zamerki. Za ovo od danas ih ja lično imam jer srdačni osmeh na licu Smailagića posle utakmice me boli više od samog poraza i ponašanje kao da je učestvovao na nekom revijalnom turniru.

Što bi rekao Mitar u reklami za pivo, da ne mračim. U četvrtak je Valensija, sledi Budućnost pa onda isti rival od večeras ali u Euroligi i kod kuće. Pa da se vrati kako valja i kao i svakom komšiji da se zakuva čorba a onda da se čekamo za sledeću i ostalih osam od ukupno deset koliko nas čeka. I svaka će biti posebna za sebe i neka se ovo mače baci u vodu. Devet ih je ostalo i svaka sledeća će biti bitnija od prethodne. Podrška momcima i tražim srce na teren

I da, na teren neka se ne baca ništa. Oni to rade, nećemo da budemo oni. Želim da gledam košarku i da budem bolji od njih na terenu a oni posle neka zakupe sve jutarnje programe koji postoje. Molim vas da ne bacate ništa na teren.

Završiću sa Exumovim Instagramom. Budite dobri i bez nervoze.