Znate onu frazu došao je tiho i ušao u legendu, e za njega se to ne može reći nikako. Došao je 1. Avgusta 2019. Pompezno. Iz Arsenala. Za milion evra, EEEJ MILION EVRA BURAZERU, 6 nula razumeš? Okej nije meč odigrao za Arsenal  jerbo su ga zli Britanci uskratili za radnu dozvolu, ali nije Venger neznalica...

Dakle došao je pompezno i već u prvom meču odnosno 8. avgusta protiv Malatije, postigao prvi pogodak. A pazite ovo, nije bio starter nego je ušao u drugom poluvremenu i za nepunih 20 minuta postigao svoj prvenac u crno-belom dresu. Onda kreću salve pohvala, pišu se pesme, menjaju se nikovi na tviteru u San i slično. Rođen je jaguar. Svi mu tapšu i svi zamišljaju njegov trk.

Međutim, sa vremenom, Takuma počinje lošije da igra. I tu počinju da se javljaju eksperti iz Mateje Kežmana sa pričama kako Takuma nije uopšte brz nego je samo hitar i slično. Zbog  blajhane plave kose postaje dvojnik Milana Stankovića. Milan Stanković za japansko tržište i slične gluposti. I šta se dešava? Došao je večiti derbi, Partizan kao po običaju bolji ali ništa do trenutka kada Takumica iščačkava jednu loptu koja dolazi do Sejdube Sume koji ispaljuje projektil u rašlje i slavi ispred severne tribine. Od tada je Takuma postigao po koji gol u ligi i u kupu, ništa previše efikasno. 

I onda dolazi ključno. 28. Novembar. Hag. Holandija. Partizan počinje odlično i posle samo pola sata rutinira nemoćni Alkmar. 2-0, strelac prvog Takuma asistent mađioničar Bibras ili Bibars tatko Natko. Meč je prošao kako je prošao, da ne ponavljam i ne dosipavam so na ranu. Šta sad da se radi. Ima još jedan gol vredan pomena, to je protiv Astane u nebitnom meču po decembarskom snegu.

Nakon svega ovoga, došla je pandemija, bio je lockdown, izgubili smo kup, sezona sranje. OK. Da rekapituliramo, Takuma je u prvoj covid sezoni odigrao 37 mečeva za Partizan u 3 takmičenja (Liga, Kup, LE) i postigao 9 golova i imao 5 asistencija.  Do tog trenutka njegova najbolja sezona van Japana. I počinje mnoštvo glasina kako ga žele razni klubovi po Evropi. Međutim, on je ostao.

Okej ubrzavamo se, nema čekanja.  Sezona se završila kasno, pripreme počele odmah nakon nje. Kostur ekipeuglavnom ostaje isti, trener je isti, ali isti i problemi. Takuma je u jednom intervjuu pred početak rekao da nikada do sada u karijeri nije postigao više od 10 golova u jednoj sezoni. Wikipedia kaže da jeste, ali nije više ni bitno. Sezona počinje tako što u prvih 5 mečeva u ligi Takuma postiže 6 golova. Sjajno. O kvalifikacijama za Ligu Evrope nema se šta reći jerbo su uglavnom rešavane sa penala, a za to je kod nas zadužen bratko tatko Natko. 

I onda dolazi možda i prekretnica u sezoni. Meč u Novom Sadu, poraz i ostavka Sava Miloševića. Dolazi novi trener Aleksandar Stanojević zvani Stanoje. U prvi mah se činilo da će sve biti u redu. Posle poraza od Šarlroe u trećem kolu kvalifikacija za LE, gde je by the way Takuma imao asistenciju, postaje jasno da će doći do promena. I došlo je. Otišao je Sadik. Prvi napadač, prva šeprtlja, sve i svja u napadu. Kao kompenzacija došli su silni bekovi i Baebekovi. Ništa previše epohalno ni specijalno. Počinju priče kako je Stanoje rasista, kako će oterati Sumu i Asana. No do toga ne dolazi. Takuma je pod Stanojem u prvim duelima mahom bio asistent a nekad kada bi šutnuo, Stanojević mu je zamerao na sebičnosti. 

Golgeterski post prekinuo je u kupu protiv Bačke i od tad jednostavno ne prestaje da daje golove. Ali ne prestaje i da biva starter. Stanoje mu je ukazao poverenje koje on de facto opravdava. Postigao je u tekućoj sezoni kada sve saberemo 16 pogodaka na 24 meča i uz to asistirao 7 puta. Više nije Milan Stanković lookalike nego je jaguar sa JNA. Efikasni napadač, krilo, ne znam ti ni ja šta. Ali efikasan. Uz sve ovo pohvalna je ta njegova radna etika i požrtvovanost kako u napadu tako i u odbrani. Japanac, takva je kultura. Sezona je daleko od gotove, ima vremena da postigne još pogodaka i bude i zvanično najbolji strelac LingLong Lige.

Ovo je bila rekapitulacija dosadašnjih igara Takume Asana u našem Partizanu. Hvala vam na pažnji.