Kažu da kada prebaciš tridesetu i zasnuješ porodicu tvoji rođendani nekako padnu u zaborav i postanu nebitni jer eto, više nisi ti bitan već neko za koga živiš i ono što o čemu si sanjao sada dobija smisao. Imam klinca od 3 godine, i rođen je 19.07.2019. Prvi rođendan je protekao tako što je kršten, ali bez velikog slavlja jer svi znamo da je ta 2020. godina bila po mnogo čemu loša ali ja ću je naravno pamtiti po tome i po tome što sam igrom slučaja i "zahvaljujući" pandemiji koja je vladala imao više vremena koje sam maksimalno iskoristio da provedem sa porodicom, upoznam bolje porodicu moje supruge i da se posvetim sebi. Nekako stihijski se nekoliko dana i posle tog njegovog prvog rođendana na Tviteru došlo do teme oko Serie A sa ljudima sa kojima sam se međusobno pratio i čime nam je zajedničko interesovanje bilo sport a nakon toga i Partizan.

U nizovima koji su se pisali do kasno u noć a bogami i nastavljali narednog jutra sa očima kao kod rakuna jedan od prijatelja (da, sada smo i prijatelji a bogami neki su se i okumili) dade predlog da se sastavi neki sajtić gde bismo mogli da piskaramo na temu sporta, a drugi ga napravi u wordpressu u roku od nekih pola sata i eto, ko god je hteo da piše i imao je smisla za to mogao je to da radi. Ekipa koja je stajala iza toga je bezmalo brojala a i dalje broji deset i više članova koji su pisali redovno a o povremenim pismima i člancima čitalaca ne bih jer bi mi trebalo mnogo vremena a i nije tema. Među tim člancima se pored mog nekog pisanja o NBA igračima od kojih su neki manje a neki više poznati mogle videti i analize protivnika u dva najzastupljenija i najpraćenija sporta u sportskom društvu Partizan, pesme u desetercima, crtice iz kladionice gde jedan od naših autora radi kao i tužne priče o Manceu, Harisu, Moci. Neki od tih članaka koji su se tada pisali su ostali nezapaženi a verujte mi vredni su čitanja jer ja prvi za neke svoje tekstove od ranije mislim da su bili daleko bolji nego ovi koje sada pišem i koje objavljujemo ali nažalost, tada smo bili isuviše mali. E, da...ime nam je od starta bilo isto - Reflektor magazin, magazin za sportsku kulturu. Suština ovog članka nije da opišem naš početak jer vama ne treba da bude bitno kako je sve krenulo iako deluje kao eto, neka glupost iz koje se rodilo nešto ozbiljno već da ukažem na današnji datum. To nam je nekima sada i posao i ne mogu biti srećniji čovek na svetu što sam uspeo da spojim posao, ljubav i zadovoljsto u jednom. Malo je ljudi koji mogu time da se pohvale a ja na sreću spadam u tu grupu.

Danas je 04.10. Godina nije ni bitna jer kao što rekoh, posle tridesete nije ni bitno koji rođendan po redu slaviš. Klub za koji navijamo je svoj trideseti proslavio pre nego što se većina nas rodila i to je ono što treba da bude bitno kada se njegov rođendan i postojanje spominju. Za njegovih 77 godina koliko puni(senior u svakom smislu) doživeo je mnogo toga. Uspone, padove, titule, pa i na ivici da ispadne iz lige, finansijske kolapse ali i radosti, nalete adrenalina gde ne bi osetili da vam seku prste naživo, glavobolje, bromazepame u kombinaciji sa žestokim pićem, lake a nažalost i teške narkotike, slavlja na trgu posle plasmana na F4 itd. Danas je dan kada se slavi. Postojanje, osnivanje, život. Pa i smisao istog.

Nisam želeo da zvučim kompletno lud kada u isti tekst stavljam proslavu rođendana sina jedinca i kluba za koji navijam, ali ne mogu ni da odvojim. Prvo što je kao poklon dobio od kuma pre nego što se i rodio su bile Partizanove čarape. U međuvremenu smo došli do majica, dresova, trenerki, jastuka i svega što deca vole a glupo je reći da ne vole i tate. Ovaj tata voli Partizan i ovaj tata želi da svim tatama, mamama, sinovima i kćerkama čestita rođendan kluba za koji navijaju.

Ah, da, srećan rođendan i mojoj rođenoj sestri Aleksandri. Iskren da budem, da nije rođendan Partizanu siguran sam da bih u nekim od prethodnih godina zaboravio da joj čestitam.

Hvala vam što nas pratite, čitate i gledate.

Dušan iz Reflektora.

Srećan nam svima rođendan