Obraz i obzir koga nemaju po ko zna koji put dokazan je na tajnoj izbornoj skupštini, onda opet na kraju sezone kada su propustili priliku da svojevoljno odu. Umesto odlaska, odlučili su se na prividan remont - svi su ih odbili, samo je Stolica hteo.

Na sportske (i finansijske) neuspehe nadovezuju se i novi dokazi u kojoj meri je klub devastiran.

Deca zaobilaze Partizanovu omladinsku školu, stadion propada, legende zaobilaze Humsku... Na sve to, od ove sezone imamo i novi nivo.

Izjave protivničkih trenera i igrača bez imalo respekta prema klubu (što da ne, znaju da neće niko braniti klub). Sivić posle utakmice proziva zbog penala, Gaćinović bi nam napunio mrežu do kraja, Aksentijević nas ne vidi kao konkurenta, Adžić danas izjavljuje kako smo im uz Vojvodinu i Tsc najveći konkurenti za 2. mesto.

Partizan je postao poligon za dokazivanje, ali ne kroz igru, već kroz razvlačenje.

I možda bi im neko sportske neuspehe oprostio, ali oni su uspeli da uruše i integritet kluba. Nedopustivo!