Šta radite u četvrtak?

Danas je subota i danas ne igra Partizan. Ne igra ni u nedelju. A ni u ponedeljak jer je utakmica odložena zbog "obaveza" u Evropi. Obaveza sličnih mojim kada treba da se vidim sa školskim "drugarom" iz srednje koga sam skoro sreo u gradu a u srednjoj školi se nismo ni družili. Pa onda pokušavam da smislim izgovor tipa imam kovid(imao sam 14 puta samo ove godine ako saberem sve izgovore), radio sam non stop, nisam kod kuće, nema ko da čuva dete itd. No da se ne bi sada ovo svelo na neke moje ispostaviće se na kraju bezuspešne izgovore jer smo se ipak videli i evocirali uspomene koje pokušavam da istisnem iz sećanja punih 15 godina, ja ću da pređem na stvar.

 

Pre dva dana smo bili svedoci utakmice koja je blago rečeno bila kriminalna kada je utakmica i sam fudbal u pitanju. I to je nešto što je ruku na srce bilo i očekivano s obzirom na igru i kvalitet iste kada je ova sezona u pitanju. I ne, neću da krivim nikoga sa terena a nikoga ni ko ih je na teren izveo i pokušao da njihove kvalitete koje poseduju iskoristi i da od njih napravi ekipu koja može da ima iole visoke domete, ne. Osvrnuću se na one koji su dozvolili da se klub sroza na najniže grane od svog osnivanja.

 

Prvo da se zahvalim svima koji ćete imati želudac da čitate nešto što ste mogli da čitate u svačijem tvitu ili postu na internetu kome je Partizan u srcu i kome je Partizanština stil življenja. Ni ja nisam ništa drugačiji s tim što sam ja neko ko kada dođe do problema pokušava prvo da uoči sopstvene greške pa ako ih ne nađe onda traži krivce u drugima. Kada je Partizan i aktuelna situacija a bogami više nije ni toliko aktuelna jer traje već godinama a može se reći i punu deceniju zapitao sam se više puta da li ja negde grešim, da li sam ja mogao da pružim više podrške klubu, da li sam možda trebao manje da pljujem pojedince koji nose sveti dres a nisu ga zaslužili uvek sam nailazio na isti odgovor: Uvek može bolje. I može. Ali gde smo tu svi mi kao grupa?

Ne želim da odvajam tribine jednu od druge. Bar ne ovaj put. Ko je plaćenik, ko je protiv vlasti, ko je došao da leči lične frustracije...potpuno je nebitno. Sve nas vezuje ljubav prema klubu koja kao što pevamo pred svaku utakmicu ne može da prestane. I da li je zaista tako? Da li ga volimo i da li ga zaslužujemo? Svi treba da se zapitamo. Da li je moguće da smo dozvolili da dođe do ovoga? Da li treba da se ugasimo da bi shvatili da smo imali nešto što niko drugi nema? I da li ako dođe do gašenja a sve smo bliži tome da nećemo shvatiti ni tada?

 

Ranije sam sa ponosom umeo da kažem da sam bio među onom masom ljudi koja je terala Zečevića i Bjekovića iz kluba. Sada to govorim sa knedlom u grlu i sa ogromnom dozom sramote jer kada vidim ko je sve posle njih vodio klub dobijam anksiozni napad, bez preterivanja. Ne može se reći da su bili sjajni ali za razliku od svih posle su bili Florentino Perez lično. No, ono na šta želim da se osvrnem je onoliki broj ljudi koji je bio tada...

 

Gde su ti ljudi? Da li su zaista postali plaćenici i koliko onda para odlazi njima jebem mu sunce? Gde su oni ljudi koji nisu plaćani pobogu? Da li ćete da stojite i da ćutite dok gledate kako vam se nešto što volite gasi?

Nemojte me ubeđivati pričom da je to za šta smo glasali, da je ovo volja jednog čoveka koji drži sve poluge vlasti a zlatne gura komšinici. Sve to znamo manje ili više. Neću bre da mi ljudi koji ne znaju guzicu da obrišu ruše ono za šta se svaki vikend probudim i poželim da izgubim 90 minuta života nervirajući se jer neko ne ume da centrira! Taj neko je moj i ja ću da ga pljujem ali vi mi to pljuvanje nećete oduzeti! Pljujem jer volim!

A u četvrtak ću pljuvati vas. Svakom po zasluzi. Vi ne zaslužujete ni to i neću ni da napišem šta vam od srca želim, ali se nadam da postoji neki Bog, neka kosmička pravda, neka karma koja će ispeglati sve ovo.

Zato želim da pozovem ljude koji gaje osećanja prema ovom klubu da učine isto. Da pokušamo bar da ih oteramo na smetlište istorije. Jer posle ćemo se kajati što nas nije bilo više i što nismo pokušali kao onomad za Duleta kada je oteran.

Ne želim da se kajem i zato se vidimo u četvrtak, nadam se u respektabilnom broju da im se stegnu grla. Mene će moje da boli ali nadam se da to neće biti uzalud.

A nečija majka će da štuca i ovaj put neće biti majka fudbalera. Njima treba podrška jer ne igraju ni za šta jer plate ne primaju.

Još jednom, vidimo se u četvrtak.

Smrt svima, volim Partizan.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI