Zar je važno ko je kriv?

Uspeli su „neroazuri“ da vrate dva pehara koji su dugo čekali – Kup Italije i Superkup Italije. Ali sezonu smatram neuspešnom, jer im je iz ruke iskliznuo onaj najvažniji – Skudeto. Možda i solidan nastup u Evropi ne bi pokrio tamu i gorčinu koju osećam kao navijač Intera.

Kao i svi navijači Intera, prošlog leta radovali smo se tituli posle jedanaest godina i čarima igre pod dirigentskom palicom Antonija Kontea. Italijan je zbog nesuglasica sa upravom, nakon isteka sezone rešio da napusti klub, pa je u nedostatku opcija i vremena, izbor pao na stratega Lacija, Simonea Inzagija. Stariji od braće Inzagi koji su obeležili fudbal na „čizmi“ je ceo svoj trenerski „si-vi“ ispunio tako što je proveo na klupi Lacija. Za pet godine koliko je vodio nebesko plave, osvojio je jedan Kup i dva Superkupa.

Leto je bilo turbulentno i što se tiče transfer pijace. Finansije su klubu iz grada mode bile opet problem, pa je moralo da se prodaje. Izbor je pao na one najtraženije, u prvom redu sjajnog desnog beka Ašrafa Hakimija. Novac, tačnije ponuda koja je dolazila iz grada svetlosti je bila toliko sjajna da nije mogla biti odbijena. Zatim je usledio jedan problem - Romelu Lukaku. Nakon saznanja Belgijanca da ga traži klub koji mu je bio prvi inostrani nakon odlaska iz Anderlehta, Čelzi, hteo je po svu cenu da ode u glavni grad Engleske. Inter je profitirao prelepo od ova dva transfera, ali…

Negde pre početka toga, Inter je ostao i bez usluga Krisrijana Eriksena, svi dobro znamo zbog čega, pa je kao njegova direktna zamena doveden turski internacionalac Hakan Čalhanoglu iz redova gradskog rivala Milana.

Trebamo, ruku na srce priznati da su finansije i pre svega dolаske kočili i igrači sa velikim platama kao što su Aleksis Sančez, Arturo Vidal...pa je tako osveženje igračkog kadra bilo teže. Kao direktne zamene gorepomenutom dvojcu doveden je standardni bek reprezentacije „Lala“, Denzel Damfris i čovek koji je deceniju i po najbolji golgeter na starom kontinentu, Edin Džeko. Sa sobom Inzagi je poveo i Hoakina Koreu, doduše na pozajmicu.

Startovao je Inter dobro, a onda je sve do 17. kola čekao da izbije na čelu tabele. Nisu toliko rezultati bili loši koliko su Milan i Napoli bili bolji. Čak što je zabeležen jedan poraz i to od bivše ekipe novog trenera na „Olimpiku“.

U Ligi šampiona posle nekoliko godina konačno je razbijen maler i ušlo se u nokaut fazu. Možda i grupa nije bila teška, ali je Inter uspeo pored novog šampiona Reala, od kojeg je doživeo oba poraza, Šahtjora sa kojim je igrao nerešeno u Ukrajinu i Šerifa da sakupi deset boda i da sa druge pozicije očekuje izazivača u dalji tok takmičenja.

Nije loše počela ni ova godina, na tri utakmice izboreno je sedam bodova, jedini remi se desio u susednom Bergamu. Ali od februara desila im se katabaza. Tačnije nakon derbija „della Madonina“, Inter je u Seriji A ostvario jednu pobedu uz četiri remija i još jedan poraz. Sve je dovelo to do povratka na treću poziciju i begstva od vodećeg Milana sa šest bodova uz utakmicu manje. Toliko je bilo stresno da je čak i očajni Juventus disao za vratom.

Inter je za svo to vreme agonije ispao od Liverpula u osmini finala Lige šampiona. U prvom meču je nesrećno kod kuće izgubio sa 0:2, dok je na Enfildu malo falilo da priredi senzaciju, pa je slavio sa „pirovih“ 0:1. Ostvarena su i dva dobra rezultata u Kupu. Murinjova Roma savladana je sa 2:0, dok je protiv Milana u polufinalu Kupa odigrano 0:0 u prvom meču.

Uprava je i dalje imala poverenje u sposobnosti Simonea Inzagija da može ovaj period da preprodi i da vrati tim na pobedničke staze. Možda je i reprezentativna pauza bila najbolje nešto što se moglo desiti.

Prvi na redu nakon iste došao je derbi protiv Juventusa u Torinu. Ne moramo da vam objašnjavamo šta je sve to značilo za Inter. Minimalnim rezultatom savladan je jedan od dva najveća rivala, pa je na krilima te pobede vezano još četiri triumfa. Jedan i u revanšu polufinala Kupa.

Onda je usledila utakmica koja se dugo vukla. Tačnije oko pravoslavnog Badnjaka, trebalo je da se igra utakmica u Bolonji protiv ekipe Siniše Mihajlovića. Kako je Korona virus još uvek harao, tako je bilo mnogo zaraženih u ekipi domaćina. Inter je primoran bio da dođe na gostovanje. Igrači su se zagrevali, zvaničnici su proveravali teren i gol tehnologiju, Serija A je odbila da se meč otkaže, ali je preovladala odluka lokalne zdravstvene vlasti, što je i apsurd, jer je istom data velika sloboda da menadžera sa putovanjima gostinskih ekipa tokom pandemije i odigravanja utakmica na tlu gde su one bile nadležne.

Posle mnogo pomeranja, čak i tužbe Intera da se utakmica registruje službenim rezultatom, ipak je odlučeno da se ista odigra, a konačni datum je bio 17. april. Pre utakmice tokom zagrevanja povredio se Samir Handanović, pa je na golu stao Rumun Jonut Radu. Lepo je počela utakmica i Inter je poveo golom Perišića u trećem minutu. Domaćin je ipak na poluvreme stigao do izjednačenja. Napadao je Inter, ali bezuspešno i onda je došao trenutak kada je sve postalo pepeo i dim. Perišić je nakon auta vratio loptu ka de Fraju, ovaj je prepustio za golmana, a ona je prošla između njegovih nogu i ušla u gol tako što je protivnički igračsamo ćušnuo istu. To je momenat koji je kao kulu od karata srušio ceo svet navijačima Intera i ubio nadu da Inter ide na jedan bod ispred gradskog rivala.

Nada je i dalje trajala, jer je nadoknađivanje minusa od dva boda viđen u kiksu Milana protiv nekog od preostalih četiri rivala. Ali to se nije desilo, Milanezi su sve preostale utakmice odigrali dobro i veoma zasluženo su osvojili titulu pod rednim brojem 19.

Ako pogledamo napad, bio je ubedljivo najbolji u ligi sa 84 postignuta gola, međutim Lautaro je znao da “zabaguje” u presudnim momentima, uz svo dužno poštovanje prema Džeku, nije bio adekvatna zamena Lukakuu, i pored mečeva gde je imao sjajne partije. Ali ipak najgore su se pokazali njihove reserve. Sančez je definitivno najviše razočarao i svi žele da mu vide leđa. Isto kao i Vidalu i Galjardiniju. Gosens zbog povrede nije mogao da se dokaže, ali biće dobar izbor po levoj strani terena. De Fraj čini se da je mislima daleko od Milana i mnogi bi se složili da je pogodan za prodaju. Bastoni, Barela, Škrinjar i Brozović, nije čudo što su oni i jedni od najtraženijih i verovatno neko od njih bivši u nameri da klub “ispegla” finansijske knjige. Čalhanoglu je takođe bio dobra zamena, dok za kapitena koliko i god poštovanja imao, mišljenja sam da je vreme da se penzioniše ili da prihvati da bude rezerva.

Onana, kamerunski golman je još početkom godine ozvaničen kao novo pojačanje i njegov naslednik među stativama. Pominje se opet povratak “Big Roma”, a koliko je sve to moguće, videćemo. Još jedna bomba koja se vergla danima je Paulo Dibala, bilo bi pravo iznenađenje da Inter otme i Juventusu jednog od ključnih igrača. Pominju se još mnogo imena. Ostaje gorak ukus što nije produžen ugovor sa jednim od najboljih igrača iz prošle sezone, Ivanom Perišićem, ali ima adekvatnu zamenu u vidu nemačkog reprezentativca koji je došao iz Atalante.

Mišljenja sam da neki treneri sa sobom vuku gubitnički mentalitet, ma koliko me neko pokušavao ubediti, takav je bio Spaleti, a takav mi se čini i Inzagi. Mada pitanje je koliko može da izvuče u situaciji kada su mu otišla dva igrača i kada su finansije ograničene. Još se pominje siguran odlazak jednog od dvojice stubova odbrane, što se nadam da se neće desiti, jer su obojica zalog za budućnost.

A i svakako da je uvek najlakše okriviti trenera za neuspeh. Vlasnici su godinama u finansijskim problemima, pa svaki normalan navijač postavlja pitanje, zašto ne prodaju klub? Svi smo umorni priče da klub mora konstantno da pegla FFP, dok ostali rivali kupuju bez mnogo problema. Ne možemo da budemo kratkog pamćenja i reći da se kupovalo dok su Kinezi imali para, ali to su uglavnom, bili teški promašaji.

Da li će ove sezone biti napravljen korak unazad ili se ide ka tome da se Inter vrati u kremu evropskog fudbalskog društva, što se svakako ne radi prodajom nosioca igre!? Ostaje nam da se uzdamo u magiju istih i onu koju poseduje Bepe Marota da može da privuče igrače da dolaze za jeftine transfere ili manje plate od očekivanih, kao što je između ostalog radio u Juventusu.

I nadamo se da se neće, ne daj Bože, desiti isto kao i sezone koja je bila pred nama. Jer neće biti važno ko je kriv, ako Inter ne stavi i drugu zvezdicu iznad grba.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI