Spustila se zavesa na još jednu sezonu najjače fudbalske lige na svetu. Trka za šampiona je bila uzbudljiva kao pre tri godine kada je Siti preko Kompanija u poslednjim minutama meča protiv Lestera postigao pobedonosni gol. I ove godine je to urađeno. Još jedan dovoljan dokaz da su plavi iz Mančestera i crveni iz Liverpula kvalitetom isped ostatka lige. A to zahvaljujući menadžerima.

Totenhem je, baš te 2019. imao hajlajt u novijoj istoriji. Iako je u prvenstvu  bio jednom u prilici da osvoji trofej u modernoj istoriji, to nije učinjeno zahvaljujući neverovatnoj sezoni Lestera. Od tada su se svi klubovi uozbiljili i svaki je dovodio dobrog menadžera na klupu i adekvatna pojačanja. 

Vratimo se na Totenhem, baš nakon te sezone svi smo očekivali iskorak i konačno razbijanje prokletstva, kada su trofeji u pitanju. Kupljen je tada Ndombele za rekordnu sumu i mladi i talentovani Rajan Sesenjon, a klub je napustio nezamenljivi Kiran Tripie. Euforija je bila prevelika, očekivanja nikad veća.

Ipak Totenhemu se nakon 12 kola desio brodolom, te je uz samo tri pobede morao da menja nešto, a žrtva je ispao popularni Poč, pa je u severnom delu Londona došao jedan od najrenomiranijih trenera u svetu fudbala, Žoze Murinjo. Sledilo ga je to da je od Porta, pa do Mančestera uvek negde osvajao neki pehar, ali kako je klub sa novog Vajt Hart Lejna proklet, u Totenhemu nije osvojio ništa, čak šta više nakon loše sezone prošle godine i pored sjajnog starta, smenjen je na nekoliko kola pre kraja prvenstva zbog loših rezultata, a njegovo mesto preuzeo je privremeno trener omladinaca, Rajan Mejson.

Mladi bivši vezista, koga je opasna povreda mogla usmrtiti, odveo je “Pevce” do kvalifikacije za novoformiranu “Ligu Konferencije”. Međutim i vrpacima na grani je bilo jasno da on ne može biti trener prvog tima. Izbor uprave koja godinama ima najviše ciljeve bio je Antonio Konte, koji je napustio Inter zbog nezadovoljstva radom uprave. Ali njemu su planovi bili drugačiji, da ode u crveni deo Mančestera.

Morali su glavešine Totenhema na kraju da se zadovolje dolaskom Nuna Espirita Santa. Možda nije obećavao mnogo ovaj portugalski stručnjak, ali iza sebe je imao lepe rezultate, jedan od njih je bio i taj da je odveo Vulverhempton u Ligu Evrope. Počelo je sve kao iz snova, na otvaranju savladan je stari-novi šampion, Mančester Siti minimalnim rezultatom. U kvalifikacijama za Ligu konferencije doživen je poraz od Pasoša Fereire, ali uprkos plasmanu u grupnu fazu, kasnije videćemo da to nije bilo bitno takmičenje "Pevcima". Istim rezultatom savladani su i Votford i bivši klub Santa. Navijači su u delirujumu, kao sezonu ranije kada su "beli" izbili na čelo tabele krenuli sa ironičnim "Stop the counting", aludirajući na tvit bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. 

To je bio prvi i jedini put da je Totenhem izbio na čelo tabele u najjačoj ligi. Zatim je usledio niz od tri poraza, gradski rivali Kristal Palas, Čelzi i Arsenal sa po tri komada u mreži Lorisa su ponizili Totenhem. Nakon toga desio se novi tračak nade u vidu dve vezane pobede. Ipak u devetom kolu je Totenhem bio poražen i videlo se odavno da bivši golman, uz svo dužno poštovanje, ne može da bude trener Sparsa. Došo je "Dan D". Na stadiou Totenhema igrao se duel između dva posrunla kluba. I Mančester Junajted je tražio sebe. Za trenera koji pretrpi poraz, značilo je samo jedno, da će otići na biro za zapošljavanje. Kristijano Ronaldo je doneo vođstvo, Kavani potvrdio pobedu, a Rašford zapečatio sudbinu Santu.

Da ironija bude veća, pre te utakmice Konte je imao spakovane kofere i pogled mu je bio upućen ka Mančesteru, ali Solskjer je kupio još vremena za sebe tom ubedljivom pobedom. Kao grom iz vedra neba, nakon par dana, izašla je vest da je bivši trener Čelzija prihvatio ponudu iz severnog dela Londona, na iznenađenje mnogih, jer je par meseci ranije odbijao sve što je stizalo sa te adrese. U međuvremenu mnogi su se podsmevali da je tom ubedljivom pobedom Norvežanin zadržao posao, ali pokazalo se to kao fatalno za klub iz Karingtona, kasnije.

Konte nikada nije preuzimao klub u toku sezone, ovo mu je bio prvi takav izazov. Na ostacima igrača od pre skoro decenije, Poketinovih, Murinjovih i pulena njegovih prethodnika morao je da napravi rezultat. Baš kao i kuvar kome date sastojke od kojih on treba da napravi neki specijalitet. 52-godišnjak iz Lećea je slovio kao sjajan motivator i čovek koji je uvek od igrača vadio maksimum. U osam utakmica nakon povratka u najjači rang engleskog ligaškog fudbala vezao je devet utakmica bez poraza, pritom kod kuće igrajući 2-2 protiv Liverpula. 

U međuvremenu odložen je veliki broj mečeva zbog pojave koronavirusa, kako tima sa "Vajt Hart Lejna", tako i kod protivnika. Bizarno su ispali i iz Lige konferencije. Iako nisu bili sjajni u grupnoj fazi, 9. decembra su trebali kod kuće da igraju odlučujući meč za prolaz dalje protiv Rena, ali zbog velikog broja zaraženih igrača i zbog nemogućnosti da se pronađe adekvatan termin do kraja kalendarske godine, Totenhem je izgubio za "zelenim" stolom utakmicu sa 0:3 i tako ispao u svom premijernom učešću u trećem takmičenju UEFA.

Ostalo je samo da se usresrede na borbu u domaćim takmičenjima. Početkom januara ispao je od Čelzija u polufinalu EFL ili Liga Kupa. Baš protiv svog bivšeg kluba Konte je doživeo početak niza od tri poraza u šampionatu i opet sumnju da može da učini nešto sa Totenhemom. Kasnije ispao je i iz FA Kupa od Midlzboroa i tako ugasio priču da će osvojiti trofej u premijernoj sezoni sa novim klubom.

Ipak Italijan nije on, ako ne počne da drami kada su u pitanju igrački kadar i pojačanja. Još od početka je stalno potencirao kako mu je tim "tanak" i kako treba da se "popune" neke pozicije. Da, znaju to i oni koji slabo prate fudbal. Pa je tako sve što je uprava uspela da uradi je da dovede poslednjeg dana prelaznog roka, otpadnike iz Juventusa Dejana Kuluševskog i Rodriga Bentakura. Klub je napustilo par igrača, među njima i Dele Ali, jedan od sinonima za uspehe kluba, ali i igrač kome je forma bila u strašnom padu.

Nastavio je Konte dalje, opet su usledila dva poraza u domaćem šampionatu i pretnje odlaskom. Ogrejalo je sunce sve navijače Sparsa pobedom nad staro-novim šampionom, ovaj put na "Etihadu". Ali u sledećem kolu je usledio još jedan šamar od Barnlija. I od tada počinje buđenje ekipe. Konte je postavio kockice kako treba. Do kraja sezone doživeo je dva poraza u ligi od Mančester Junajteda u gostima i Brajtona kod kuće i pritom uspeo da rasplete borbu za titulu otkinuvši dva boda Liverpulu na Enfildu na par kola pre kraja. Niz je bio sjajan. Imao je još samo jedan remi u tim utakmicama i to od Brentforda, bez golova.

Vratimo se ranije, dok je borba za ulazak u najprestižnije kontinentalno takmičenje bila još uvek razbuktala. Arteta sa Arsenalom je stigao do četvrte pozicije i sjajnim igrama nagovestio da je prvi favorit za osvajanje četvrtog mesta. Crveni đavoli su gorepomenutom pobedom imali "boost", dok su Čekićari vrebali iza ugla. Desila se reprezentativna pauza, a nakon nje ovoj trojci se dogodila katastrofa. Sjajnim partijama ušlo se u egal borbu sa najvećim rivalom, Tobdžijama. Nekako je klub sa Emirejtsa uspeo da se vrati u kolosek nakon tri vezana poraza. Držali su suvereno četvrto mesto sve dok nisu izgubili u derbiju "severnog Londona", a zatim i u pretposlednjem kolu od Njukasla u meču koji nije imao nikakav zanačaj za tim sa severa Engleske. 

U poslednjem kolu Ganeri su se nadali čudu da će fenjeraš Norvič prirediti senzaciju i otčupati barem neki bod Totenhemu. Međutim desila se kanonada na Kerou Roudu. Zaokruženo je odlično bitisanje Antonija Kontea na klupi. Još je i Son uspeo da dođe do titule najboljeg strelca lige i da postane prvi igrač sa azijskog kontinenta kome je to pošlo za rukom. Doduše rame uz rame sa Mohamedom Salahom, najboljim igračem lige prema statistici. 

Ono što je fasciniralo je Dejan Kuluševski. Šveđanin sa makedonskim poreklom  preporodio se i došao je do nagrade za najbolje pojačanje. Hari Kejn se probudio i nakon razočaravajućeg starta, podsetio je na slavne dane. Rodrigo Bentakur se lepo snašao, isto kao i Kristjan Romero za koga mnogi tvrde da će biti komandant odbrane u sledećih nekoliko godina. Treba ovde spomenuti i sjajna izdanja Stivena Bergvajna na nekoliko utakmica koji su Totenhemu doneli pobedu i koji ga svrstavaju među najzaslužnije za povratak u Ligu šampiona.

Predstoji teško leto za sve u klubu. Rešio je Antonio da ostane ovde i da veruje Liviju koji je škrt na parama kada su u pitanju plate igrača. Prema onome što se dogovorio sa vlasnikom kluba, ima punu autonomiju u dovođenju igrača, jer svima je jasno da igrački kadar mora da se pojača za borbu na četiri fronta. Dovedeni su za sada Ivan Perišić iz Intera i Frejzer Foster kao rezerva Lorisu. Ipak glavni cilj je Alesandro Bastoni i još par igrača koji treba da prave prevagu i pojačaju igrački kadar. Da li će konačno trener koji zna da osvaja trofeje, kada je klupska karijera u pitanju, doneti neki trofej u vitrine kluba koji čeka isti od 2008? Nadamo se da će njegov pobednički gen usaditi u klub koji ima nažalost gubitnički mentalitet kad je u pitanju osvajanje odličja.