Ne postoji malo slučajeva da su se bar kada je Srbija u pitanju neke bitne odluke rešavale u kafani pa zašto bi i sada bio drugačiji slučaj? Sinoć smo još pre utakmice dogovorili da se bez obzira na ishod ode u kafanu pa je i ovo što sada pišem "posledica" svega toga. Da ne bih sada razglabao o tome koliko je utakmica kao utakmica od sinoć bila pa može se reći i savršena kada je Partizan u pitanju i da se ne bi ovo svodilo na to da ja pišem hvalospeve krenuću od nekih zanimljivosti...

Partizan je za poluvreme dao 2 poena manje nego za celu utakmicu dva dana ranije što je jeziv podatak. Ukupan šut iz igre na poluvremenu je bio preko 75%. Žargonski rečeno i bojler bi ubacili kroz obruč i odmah da se razumemo, Partizan utakmicu takvu neće ponoviti a naročito to neće biti u razmaku od 3 dana. Niti će Zvezda ispadati tako lako u odbrani kao što su sinoć. Sada pričam isključivo o prvom poluvremenu jer treba biti realan i reći da kada ti neko utrpa 68 poena za poluvreme i na istom gubiš 25 razlike ne postoji ekipa ni trener koji će te vratiti. Gledali smo to u NBA ove sezone ali to je ipak drugi sport plus imaju 4 minuta više. Srce hoće i sve je super ali daš trojku, oni vrate 2, ti 2 oni 3 i prošlo je 6 minuta a razlika je ista. Nije čoveku do života. Radonjić je pokušao sa silnim rotiranjima ali jednostavno nije išlo. No, dosta o njima.

Matijas Lesor. To je ovde bio ključ i ono gde Partizan treba i mora da traži šansu u petom meču. Išlo se u meso, Kuzmić nije mogao da sačuva ono što je mogao a kada se Lesor koji je malo je reći paljevina onda može a i mora da se spušta lopta njemu u reket. 17 poena za poluvreme.

Rade Zagorac. Zatvorio Kalinića u potpunosti, trud koji pruža cele sezone se napokon video i došao do izražaja da napokon može da se vidi i golim okom. Njegov ulazak na parket je prelomio preokret a samim tim i celu utakmicu. I to sve nakon što je u sredu imao klizeći i rizikovao ozbiljnu povredu. Kapitenska utakmica i kapa dole!

Ne mogu, a da ne spomenem odbranu Avramovića i Madara koji su bili SAVRŠENI. Preuzimanje na piku gde nisu ni jednom ispali, i kada se primi koš što nije bilo retko nema prostora da se izgori u napadu plus je Avramović racionalno trošio lopte i zajedno sa Madarom kada su probijali pik end rol Zvezda nije imala rešenje. Samim tim su i 10 asistencija koje su imali kombinovano dovoljan svedok za to. Na celoj utakmici Partizan je imao 24 asistencije. 

Malo i o Zvezdi. Volters je jako bitan ako ne i najbitniji šraf u ovoj ekipi. I njegova povreda pod kojom igra utiče na minutažu su bili bitan faktor za Partizan. Radonjić pokušava da popuni rupu sa Pefijem Markovićem ali on jednostavno nije taj kalibar plus ne može da bije sa petnaestak godina mlađim Madarom više od 25 minuta i to se vidi sve više što je više utakmica bliža kraju. Drugo ljudi spominju Zvezdinu lošu utakmicu ali poenterski oni nisu bili slabi. Naprotiv. 84 poena u evropskoj košarci a pogotovo za Zvezdu koja je napadački limitirana zaista nije malo.

Sve u svemu utakmica je gotova i bez obzira na to da nije bitno koliko se razlike dobije piše se pobeda ovo je ogroman boost za Partizan a i situacija gde treba Zvezdin stručni štab da stavi prst na čelo i da vide kako da podignu ekipu do ponedeljka. Ja se nadam da neće biti u situaciji za to ali sa druge strane svi su oni pregazili boga oca ovakvih serija i utakmica tako da će sve to biti ok što se njih tiče. I neka to tako i bude i neka pobedi bolji. Neka im uloge favorita a realno to će i biti obzirom da su domaćini. 

Da se osvrnem na atmosferu. Utakmica je protekla daleko mirnije nego u sredu kada je svega i svačega bilo na terenu. Mene su moja braća pogodili kovanicom u rame i da je malo bio precizniji mogao je da me pogodi u glavu i rascepa lobanju ili ostavi bez oka tako da hvala mu ko god da je. Navijanje kao navijanje je možda bilo i boljenego u sredu. U određenim trenucima je grmelo i više nego u sredu kada je bilo duplo više ljudi što je u najmanju ruku čudno. 

O atmosferi koja nas sve očekuje u ponedeljak ne bih jer ne želim da izvlačim pretpostavke a još manje da malerišem. Jedino što želim jeisto što sam poželeo pred svaku utakmicu - da niko ne bude povređen. Potpuno je nebitno ko je čiji igrač, da li provocira ili ne (budimo iskreni naši su u ovoj seriji bili skloniji tome) oni su naposletku ljudi koji od ovoga žive, hrane svoju decu i pre svega svi su oni u dobrim odnosima. U ne malo navrata sam u sredu video Davidovca i Smailagića kako jedan drugom "bacaju kosku" nakon faula bez trunke ironije. Kolege su, i nose isti dres a nosiće ga i na jesen. Da bilo ko apeluje očigledno nema poente jer smo takvi kakvi smo svi mi zajedno, samo eto nekako se nadam da će predsedniku KK Crvena Zvezda možda bar jednom proraditi savest i da će pokušati da bude čovek. Lud sam, znam.

Da se vratim na sport...Kada je počinjala sezona ja sam rekao da ne očekujem ove sezone ni jedan trofej. Ne da ga ne želim, ne zato što ne verujem u ekipu i Željka nego zato što je ovo nešto što je unastajanju a juče smo videli da ima i te kakvu perspektivu. Momci su došli do toga da posle malo je reći šokantnog ispadanja od Burse u Areni dođu do 5. utakmice u seriji protiv realno je reći evroligaške ekipe. Kao što je nama stalo sve u ovih poslednjih 40 minuta, tako je i njima. I pritisak je na njima. 

Kako god da se ova serija završi oni su za mene šampioni. Pre svega zbog toga što sve što imaju ostavljaju na terenu. Dati 112 poena zaista jakoj odbrambenoj ekipi je ogroman podvig pogotovo kada si mlad i pokazuješ tu drskost a bogami i muda.

Momci u ponedeljak pre svega čuvajte glave, pokušajte da ih održite hladnim a pobeda će sama doći. Momenat je na našoj strani i neka se bar pokuša da sve prođe sportski i neka pobedi bolji a neka tobude Partizan.