Svi smo gledali utakmicu. Neko preko TV-a, neko preko nekog strima, neko je bio u hali. Neki od naših momaka iz Reflektora su i jurili sa fudbala da stignu da odgledaju košarku jer zašto bismo vikend iskoristili za odmor kada igra Partizan na dva fronta, u oba boreći se za titulu? Ruku na srce od one u fudbalu smo se oprostili i ranije ali niko nam ne brani da se nadamo da će ovi tamo da kiksnu i da izgube bodove ali to se desilo jednom pre 5 godina i neće se desiti nikada više. Svakako Stanoju veliko HVALA za sve ove sezone i što smo uspeli da budemo konkurentni a pre svega hvala za igre u Evropi.

Sa druge strane u košarci smo imali a i dalje imamo dozu optimizma da ipak nešto može da se uradi i posle tesnog poraza u Morači došli smo u situaciju da se borimo za goli život protiv stvarno slabijeg protivnika od sebe. Da, i Bursa je slabija ali ovde pričamo o seriji na dve dobijene utakmice gde se desi jedna loša ali dve zaredom malo teže. Tako je i sada bilo. Rutinirana je Džiletova Budućnost u Beogradu sa 24 poena razlike i 101 datim poenom što pokazuje da je napad bio prilično dobro raspoložen a nadamo se da će tu raspoloženost sačuvati i za petak kada se igra prva utakmica finala protiv pobednika večerašnje utakmice. No, ne želim da se bavim protivnikom jer se još uvek ne zna a to inače ni ne radim jer me interesuje šta mi možemo da uradimo ili u ovom slučaju šta smo uradili juče. 30 poena Pantera(dobro je pa je krenuo da prangija) i uz pomoć ostalih je odrađen vraški dobar posao u napadu. Pored već gorepomenutog Pantera želim da istaknem i kapitena Radeta Zagorca koji je grizao u odbrani, u napadu čak dva puta zakucao i videla se neka nova energija i motivacija. Videlo se i posle dva promašena bacanja dobija podršku od Lesora, Ledeja, Pantera, i svih ostalih saigrača pa i samog Željka jer svi znaju koliko može i koliko se trudi ali i svi su svesni da mora nešto da klikne da bi on bio onaj pravi.

Ne pišem ovo da izgleda kao izveštaj sa utakmice jer budimo realni većina vas je i gledala i onda bi se ovo svelo na ponavljanje iste priče. Jedan segment želim da izdvojim a retko je viđen kod nas ove sezone. Skok i zagrađivanje lopte u odbrani. U Podgorici toga maltene nije ni bilo i vidi se da su se "gledale kasete" i da su se izvukle pouke. To će biti jako bitan segment i u finalu, ko god bio protivnik. I što se tiče same utakmice sada bih završio. Ali ne i sa tekstom...

Kada je sama sezona počela bio sam među prvima koji je rekao da ne očekujem ni jedan trofej. I dalje stojim pri tome a kao razlog za to navodim da je ova ekipa jako mlada i da im treba vremena da se pre svega naviknu na rad sa Željkom koji budimo realni nije jednostavan ni malo. Drugo od ovih iskusnijih koji su došli niko nikada nije radio sa njim pa je i za to potrebno vremena a obzirom da su svi potpisali na dve i više godina ugovore znamo da ovo može da ide samo na bolje. Sada kada je sezona već pri kraju i kada večeras čekamo protivnika i kada se osvrnemo na Bursu(neću ih više spominjati, obećavam) tako i moj optimizam malo raste. Nekako mi se čini da na duge serije a finale je na 3 dobijene niko neće pa ni Zvezda tako lako moći sa nama. A siguran sam da ni njima ni Cedeviti nije svejedno što imaju preko puta nas. Znamo ko će biti favorit u finalu ako prođe Zvezda i to im ne treba oduzeti nego im staviti na leđa kao pritisak i pokušati odmah u prvoj ili drugoj( ili obe, zašto da ne) utakmici uzeti brejk i onda napraviti pakao kao onda kada im je Avramović utrpao ONO za poluvreme. Naši igrači se time hrane. Hrane se svi ali naši posebno. Mlade su to i lude glavudže i ne treba im puno. A mi možemo puno i to je sada i najvažnije.

Ako sam malo odužio izvinjavam se ali hteo bih poseban akcenat da stavim na realne Grobare kojima mi nismo dobri nego protivnik loš i da ne mogu da veruju da je tim iako najskuplji u istoriji tako loše selektiran. Ako vam se gledaju jeftini i timovi koji nisu konkurentni imate Mladost iz Zemuna, Borac iz Čačka, Zlatibor. A i Zadar, što da ne? Budite realni pa recite da smo svi Hrvati. Dugo to nisam pročitao.

Sestre Dabović, Bogdan Diklić, odbojkaš Atanasijević, Božo Koprivica, Duško Vujošević veruju u tim, veruju u uspeh, vi ne. Svi znamo šta je rekao trener našeg jučerašnjeg protivnika kada je vodio nas. Pa idite slobodno i gledajte.

Do sledećeg ponedeljka sportski pozdrav.