Kažu da je majčinska ljubav nešto što je večno. Kažu da majke vole svoju decu bez pogovora, beskonačno. Ipak te majka nosi 9 meseci, ipak si ti bio deo nje. Ipak on je nije doživeo, bar ne odmah. 

Kao sasvim mala beba prvo je ostao bez oca, ona klasična priča sa crncima (da ne koristim neke teže reči), ali reći ćemo samo otac ga je napustio. Potom ga je sa 13 godina majka izbacila iz kuće zbog toga što joj se nije sviđalo kako izgleda. Nakon toga je spavao kod drugara iz škole jer nije imao gde, da bi ga porodica jednog od njegovih prijatelja kod kojih je spavao konačno usvojila. Potom je upisao neki nebitan fakultet jer nije bio dobro rangiran u srednjoj školi, da bi 2008. godine dobio stipendiju da pređe na Market, fakultet koji je iznedrio jednog Dvejna Vejda. Posle nešto slabije prve godine na Marketu ustaljuje se u prvoj postavi i naredne 2 sezone bio učesnik March Madness-a.

Na draft je izašao 2011. godine gde ga kao poslednjeg pika prve runde bira Čikago. Čikago koji je će baš te sezone nepovratno izgubiti Derika Rouza. Nakon perioda adaptacije u prvoj sezoni gde je igrao manje od 10 minuta po meču, brzo ulazi u sistem Toma Tibodoa i već u trećoj sezoni postaje stalni starter i igra skoro 40 minuta po meču. U četvrtoj sezoni stižu i prva priznanja, dobija nagradu za Igrača koji je najviše napredovao i prvi poziv na All star. Iz Čikaga je otišao prvo u Minesotu, znate kako je prošlo tu, trejdovan je posle prve sezone u Filadelfiju gde opet znate kako je prošao. 

U jednom intervjuu na pitanje šta nikada ne bi obukao odgovorio je dres Majami Hita. Ali nikad ne reci nikad zar ne?

Onda je došao poziv Majamija i odmah u prvoj sezoni, doduše u bablu u Diznilendu, odlazi u veliko finale. Lejkersi su u finalu bili bolji ali nije to poenta priče. Sada je Majami ponovo u finalu konferencije, drugi put za tri godine a on beleži 28.7 poena, 7.6 skokova, 5.4 asistencija i 2.1 ukradenih po meču. Pravi vođa, pravi pitbull (da izvine Džon Holand), kako ja volim da kažem pravi ker ovog cirkusa zvanog NBA. 

Nisam hteo previše da zamaram sa brojkama i datumima jer poenta priče nije neka biografija ovog čoveka već njegova borba od prvog dana, čitavog života i uspeh. Još jedna stvar uprkos tome što su ga roditelji ostavili on ih ne mrzi danas i kako sam kaže oni su i dalje porodica. E to znači praštati. Baš to. 

I za kraj malo iz ličnog ugla. Ja kao navijač Majamija od 2011. godine pa do dolaska Džimija u ekipu bio sam ubeđen da niko neće u mojim očima da zameni Dvejna Vejda, alfu i omegu ekipe sa Floride i mog omiljenog igrača, ali eto nikad ne reci nikad kao što sam rekao. Još nešto da poručim svim analitičarima za koje je on igrač zadatka na steroidima, malo otvorite oči i manite se statistika. Hvala.