Big Shot Bob

Svako malo napišem pokoji tekst o nekom igraču koji je sinonim za krvav i mukotrpan rad(Džimi Batler), pa o nekom ko me je naterao da se zaljubim u najlepši sport na svetu(Kevin Garnet), pa onda o nekome ko je uticao na to da pored toga što sam zavoleo Boston Seltikse još kao klinac da ih zavolim još više(Leri Ptica), a onda je došao red i da pišem o nekome ko je uticao na moje detinjstvo i to u najnegativnijem mogućem smislu. U pitanju je Robert Ori.

26.05.2002. Dan kada sam možda i prvi put u životu osetio gorčinu poraza do te mere da sam hteo u ranim jutarnjim časovima polupam sve po kući bez da osetim i trunku žaljenja jer bi me matori otkinuo od batina iako je i on gledao utakmicu sa mnom. I svako ko ima preko 35 godina se tog datuma seća i psuje komplet familiju čoveku kome će biti posvećen ovaj tekst.

Jebote dovedeš sebe u situaciju da praviš brejk, odigraš odličnu seriju protiv onoliko jakih Lejkersa, budeš na pragu pobede time što 2 najbolja igrača u generaciji a budimo realni i jedni od najboljih na svojim pozicijama u istoriji promaše iz šuteva u kojima su najbolji i gde ne promašuju gotovo nikada, Divac je izbije, zna da je kraj, ostalo par sekundi i izbija je u ruke čoveku koji ima nadimak Big Shot Bob. Nije taj nadimak dobio jer je dobro igrao pikado ali Fortuna(da Bog da krepala) je tako htela i bila okrenuta na stranu čoveka koji je kao i nekoliko puta pre a i posle hladnokrvno pogodio i okrenuo seriju. I sam O Nil je rekao potom da bi se ta generacija raspala da nije bilo toga i verovatno je bio u pravu jer bi Sakramento vrlo verovatno osvojio titulu i tako naloženi bi nastavili da dominiraju Zapadom a i samom ligom jer su imali strašan tim i hemiju. No, Ori je drugačije odlučio. Vratićemo se na ovo kasnije.

Ajd samo ukratko o životu pre NBA karijere. Standardna priča za većinu Afroamerikanaca, rođen u siromašnoj porodici, dete razvedenih roditelja, ali to ga ne sprečava da se posveti onome što najviše voli. Ne postoji preterano mnogo podataka o njemu pre karijere u NBA osim da je sa Alabama univerzitetom dva puta bio u top 16 fazi, da je odigrao 108 od 133 utakmice kao starter i da je bio rekorder po broju blokada u istoriji. Imao ih je 282.

Kao 11. pika 1992. biraju ga Hjuston Roketsi. U prvoj sezoni je opravdao nadimak koji je kasnije dobio i to pogotkom za vođstvo Roketsa protiv Sijetla u sedmoj utakmici serije na 33 sekunde do kraja i za vođstvo 93-91. Te sezone je Hjuston ispao na produžetke upravo u toj utakmici.

Valjalo bi napomenuti da je njegov prosek od "samo" 10 poena po utakmici za te 4 godine ujedno i najbolji u jednom od 3 važna perioda u karijeri. Karijeri za koju i sam kaže da bi propala da nije došlo tj. da je došlo do trejda 1994 kada je trebao da pređe u Detroit Pistonse u zamenu za Šona Eliota. Nakon lekarskih pregleda Eliotu su ustanovljeni problemi sa bubrezima i time je trejd propao a karijera Big Shot Boba otišla u nekom drugom, za njega boljem smeru. Odmah iste sezone kreće sa reputacijom clutch šutera trojkom protiv San Antonija u prvoj utakmici polufinala zapada, a nakon toga i u samom finalu protiv Orlanda. Druga titula sa Hakimom i ekipom za Orija. Takođe treba spomenuti da su oni posle regularnog dela završili kao šesti na zapadu.

Sećate li se jednog od prvih ogromnih trejdova gde je više od 3 igrača bilo menjano za jednog? Čarls Barkli je bio glavna zvezda trejda a Ori je bio u paketu sa još trojicom putnik za Finiks te 1996. gde se ruku na srce nije proslavio prvo svađom sa tadašnjim trenerom Denijem Eindžom(pazi molim te, Deni duša od čoveka) i usledila je suspenzija a potom i trejd u Zlatno-ljubičasti deo Los Anđelesa.

U El Eju je proveo 6 godina i u pola je uzeo po prsten. Prvi 2000. u onoj sjajnoj seriji protiv Redžijeve Indijane gde je imao sjajnu ulogu pre svega u 4. utakmici kada je O Nil izbačen zbog 6 ličnih a on završio utakmicu sa 17 poena posle produžetaka. Svih sezona je u regularnom delu bio rezervista sa malom minutažom ali kada krene plejof minutaža je rasla. Ne bez razloga.

Drugi prsten je bio odmah naredne sezone kada je u plejofu protiv Filadelfije u 3. utakmici serije postigao 12 od svojih 15 poena u poslednjoj četvrtini uključujući i trojku na 47 sekundi kao i jedno od dva bacanja na 20 sekundi do kraja utakmice. Kasnije Lejkersi dobijaju seriju, osvajaju drugu titulu u eri a on svoju četvrtu.

E, sada se vraćam na početak teksta i sam razlog zašto ga i pišem. Sezona u kojoj nisam propuštao utakmice Kingsa i ona trojka, ona trojka, ona trojka i ona njegova faca koja mi se evo skoro će 20 godina kako je prošlo urezala u mali mozak i mrzim ovog čoveka, Bože koliko sam ga mrzeo tada. Veliki Medžik Džonson je posle te utakmice izjavio da je Big Shot Bob jedan od 10 najvećih klač šutera u istoriji igre i kada malo bolje čovek razmisli i nije daleko od istine. Možda nije u 10 ali u 20 je sigurno. Treća titula LAL u nizu i njegova peta ukupno. I ne, nije kraj.

2003. prelazi kao slobodan agent u pazi sada, San Antonio Sparse. Dinastija za dinastijom Bog te mazo. Prva sezona mu je protekla tako što je sa novim timom izbačen od strane bivšeg tima uz značajno manju minutažu koju je dobijao od Grega Popoviča. Odmah naredne sezone uzima novu, šestu titulu. Kako? Pri seriji 2-2, trojkom na 5 sekundi do kraja protiv Detroit Pistonsa. Prvo je uspeo da postigne samo 3 poena u prve 3 četvrtine a onda postiže 21 poen u četvrtoj četvrtini plus produžetku gde je i bila gorepomenuta trojka.

Poslednja sezona je protekla tako što je u toku plejof serije u finalu zapada oborio Stiva Neša i nakon koškanja sa Radžom Belom dobija suspenziju za naredna 2 meča u kojima su ipak Sparsi uspeli da pobede i plasiraju se u veliko finale gde su ometlali Klivlend za njihovu treću titulu u poslednjih 8 godina a Orijevu sedmu u karijeri.

Dugo je bio rekorder po broju postignutih trojki u istoriji NBA finala, pogodio ih je 53.

I dalje drži rekord po broju pogođenih trojki u plejofu bez promašaja, čak sedam.

I onda ide i podatak koji kada čitate tekst nikada ne biste rekli da je reč o istom čoveku i nekome čija slika treba da stoji pored one stare da je statistika kao bikini. Prosek u karijeri je 7 poena, 4.8 skokova i 2.1 asistencije po meču u regularnom delu sezone i 7.9 poena, 5.6 skokova, 2.4 asistencije i 1.1 blokadu po utakmici.

Prvi je igrač u istoriji lige koji je skupio 100 ukradenih lopti, 100 blokada i 100 trojki. Takav odbrambeni igrač a takav šuter.

I poslednje a i najbitnije, čovek ima 7 titula. Jedan je od devetorice igrača u istoriji lige koji su osvojili 7 ili više prstenja.

I ono što je meni najviše zapalo za oko su saigrači koje je imao.

Olajdžuvon, Maksvel, Kasel, Dreksler

O Nil, Brajant, Rajs

Đinobili, Parker, Dankan

3 dinastije. I da, u svakoj je imao svoju ulogu. Heroj iz senke.

Da, iz mržnje sam napisao ovaj tekst. I da, i dalje mi je ta njegova drska faca sa napućenim usnama posle trojke Sakramentu u glavi. 20 godina je prošlo a boli kao da je bilo juče. Mrzim ovog čoveka.

A iz te mržnje se vremenom rodilo i poštovanje.

Za nadimak se sam izborio i dobro mu je stajao.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI