Разочарење

Ишао сам да опет гледам мој вољени Партизан. Играо је против Меге. Утакмица која је требала прошле године бити играна али није због короне у противничкој екипи. Пред утакмицу сам био јако срећан што сам био у могућности да присуствујем утакмици. Али онда: разочарење.

Мега је убацила све што је могла. Мислио сам да ће некада престати, јер стварно је било претерано, али није. Наставило се, и настављало и настављало... Мислио сам десиће се да и нас тако крене, али наравно, није. Све сам мислио да није све готово, али онда опет: разочарење. Све је пало у воду након тројке за 90:93.

Осећао сам се као да ми се свет срушио. Све је у том тренутку личило безнадежно. Мислио сам да ће можда Пантер погодити за продужетак али онда опет: разочарење. Све личи некако безнадежно. Све личи некако депресивно. Све ми личи да оно чему сам се надао ће ме довести само до још једног разочарења. Осећам се празно, као да ми је неко усисао душу у усисивач Слободе. Срце ми је као исчупано из груди. Надам се да све моје црне мисли које сам накупио данас ће ипак бити само још једна моја глупост. Надам се да ћемо ми ипак успети да уђемо y Еуролигу и освојимо ту АБА лигу или Еурокуп. Али то све може само још моје разочарење.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI