Dobar dan ili dobro veče prijatelji sporta, kladionice, poroka, lakih droga, normalno alkohola, espresa u maloj šolji, male serije, crnog čvora, knjiga, kugli, laki sixa, grčkog kina, prelaza, lomova, što bi rekli žargonski. Pozdrav i vama koji ne volite ovo, a ipak ćete čitati. Jedan od fenomena kladionice, pogotovo gde je veliki protok ljudi kao što je slučaj u lokalu o kom pišem, koji nikako ne shvatam, iako dugo radim ovaj posao: Ljudi koji dolaze isti ti ljudi idu i u banke, u pošte i na druga slična mesta idu. Tamo čekaju red, ćute, sačekaju svoj red, ali ovde -  ma jok, to gura ruku, to priča, pita, upada:  „a jel može ovo a ajde ovo a jel može brže.“

Kao npr. pet ljudi u redu i obično poslednji čovek u redu se nađe da - izvinjavam se na izrazu - ali prisere i nešto dobaci: 

„Sine jel može malo brže?“

Ja: „Ne, možda može sporije.“

Posle toga obično ili zaćute ili budu još bezobrazniji kao „molim, kako ti meni tako?“ hahahahahahahaha

Dobro, veliki broj ljudi koji dolaze su stoka i nekulturna bezobzirna gamad, jebiga, ali što bi rekao goran vesić, pišem malim slovom jer govna se pišu malim slovom, i to je tako, da stoka su. Ima tu dosta i finih ljudi i kulturnih da se čovek prosto šokira i prijatno iznenadi. Takvo je vreme da se iznenadimo ako je neko kulturan i zna reći hvala, izvini, hvala vama, prijatno, doviđenja.

Jedan razgovor otkad su stupile na snagu kovid propusnice:

• Kasandra može pivo?

• Za tebe nažalost ne, nemaš propusnicu.

• Daj bre Kasandra, nemoj da me zajebavaš, donesi pivo, izboriću se ja s njima ako dođu.

• Ništa bez peopusnice, ja se izvinjavam ali ne mogu.

• Dobro, neću te vise ubeđivati, samo obećaj ako me privedu da ćeš mi poslati makar jedan paket u ćelijsku jedinicu.

Jedan jako uljudni razgovor koleginice i dragog i stalnog igrača.

A bilo je tu prvih par dana svakakvih reči i rečenica: 

-što si drkadžija

-Na šta ovo liči

-Ovo ko nemci 1941

-Pa ne možeš tako

Jedna od zanimljivijih situacija sledi: Ulaze dva klinca, pitam ih za kovid sertifikat kad kažu oni:” Pa mi nismo ni punoletni.”hahahahahahahahaha

Izvinjavam se na ružnim rečima, ali bilo je i “jebo li te onaj ko te doveo”. Da, reče to čovek i izađe.

-Zvaću menadžera, ma nemoj da si indijanac i tako...

A da, da završimo s ovim za ovaj put, treba imati čelične živce, jebiga.  Vremenom se očeliče. Vremenom i počneš mrzeti ljude dosta solidno, ali moraš to kontrolisati jebigica.

Hvala za pažnju, doviđenja, prijatno, sve najbolje želi Lošmi a i ceo Reflektor.