Catenaccio – Pečat Helenia Herere

Ako izuzmemo danas moderan Murinjov autobus parkiran ispred gola ekipe koja se brani, Katenaćo je verovatno prva asocijacija na defanzivan fudbal. A kako i ne bi bio kad su ga usavršili Italijani. Ipak, ova fudbalska taktika je mnogo više od defanzive, a neke njene obrise vidimo i danas. Iako je pozicija libera izumrla u modernom fudbalu, zaduženja libera nisu nestala, samo ih je preuzeo golman. Takođe, imamo sve više ekipa koje traže golove preko brze tranzicije wing bekova u napad, a možda najbolji primer za to je Tuhelov Čelsi.

Ono što sam razumeo kada sam istraživao o ovoj taktici je da odbranu svog tima posmatram kao bravu, ali da kad mi protivnik otključa bravu, imam dodatnu rezu koja će ih sprečiti da otvore vrata. Đuzepe Vijani, trener Salernitane krajem četrdesetih, tvrdio je da je on tvorac Katenaća. Prema njegovoj priči, on je jednog jutra šetao obalom Salernskog zaliva i posmatrao ribarske brodove. Tom prilikom je uvideo da brodovi koriste rezervne mreže koje hvataju ribu koju su prve mreže promašile. Tako je Vijani došao na ideju da koristi libera koji će čuvati leđa prvoj liniji odbrane.

Ipak, da bismo došli do prvog sistema koji je koristio dodatnog čoveka za zaštitu prostora iza odbrane, treba da premotamo još jednu deceniju unazad. 1930-ih trener fudbalskog kluba Servet iz Ženeve, bio je Austrijanac Karl Rapan. U većini klubova u Evropi tih godina koristila se takozvana Piramidalna formacija, odnosno 2-3-5, što je u praksi izgledalo kao 2-3-2-3. FK Servet, u to vreme poluamaterski drugoligaš, mučio se da ostane konkurentan protiv fizički snažnijih profesionalnih timova iz najvišeg ranga. Da bi dao svom timu šansu da se nadmeće sa najboljima, Rapan je izumeo Verrou sistem (verrou franc. za ključ). U ovom sistemu je bilo četiri igrača u odbrani, od kojih su trojica klasični defanzivci, a četvrti popunjava prostor koji neki od njih ostavi iza sebe, četvrti je libero. Kasnije je kao selektor Švajcarske Rapman pravio dobre rezultate sa ovim sistemom. Zahvaljujući snažnom uticaju švajcarskog fudbala na italijanski 1940-ih, ovaj sistem se primio u Italiji i rođen je Katenaćo.

Najviše plodova je Katenaćo ubrao 1960-ih. Tri godine za redom od 1963. do 1965, klupski prvak Evrope bio je tim koji se koristio ovom taktikom. AC Milan Nerea Roka 1963. i Inter Helenia Herere dve godine za redom. 1967. Hererin Inter je u finalu poražen od Selitika iz Glazgova i po mišljenju mnogih novinara tog vremena, to je bila konačna pobeda napadačkog nad odbrambenim fudbalom.

Kako je Čarobnjak napravio veliki Inter? Helenio Herera je u Inter došao kao osvedočeni pobednik. Uspeo je sa Barselonom u Španiji da dva puta osvoji prvenstvo i to ispred najboljeg kluba na svetu sa Di Stefanom na čelu. U prve četiri utakmice na čelu Intera, tim je postigao čak 18 golova, što je u to vreme bilo nekarakteristično za italijansku ligu. Gajio je ofanzivan i direktan pristup fudbalu, ali to nije bilo dovoljno da se osvoji prvenstvo, u početku je završavao kao drugi , ili treći na tabeli. Morao je da se prilagodi Italiji. Uzeo je Rapanov Verrou sistem, unapredio ga, prilagodio svojim principima i rođen je ofanzivni katenaćo. Suština ove taktike je da se koristi libero u odbrani, ali i da se brzim tranzicijama po boku ugrožava protivnik. Hererina zamisao je bila da se, pošto se oduzme lopta, mora u najviše tri poteza doći do protivničkog šesnaesterca i to je davalo rezultate. Inter je osvojio tri prvenstva Italije, dva puta je bio prvak Evrope i sveta. Uz to, Inter je u tri sezone bio tim sa najviše postignutih golova u Seriji A, gol-razlika u sezoni 65/66 bila je čak +42, a Interovi bekovi su neretko sezone završavali sa dvocifrenim brojem golova i asistencija. Toliko o odbrambenom fudbalu.

Sjajne ideje samo po sebi često nisu dovoljne, za njihovu realizaciju potrebno je upamtiti jedno, a to su dve stvari: rad, red i disciplina. Hererino mišljenje je bilo da nije bitno koliko igrač može tehnički da pruži, koliko je bitna taktička disciplina, stav i želja za pobedom. U prilog tome govori i anegdota da je igrača otklonio iz tima za utakmicu protiv Rome u ligi, jer je ovaj izjavio novinarima da idu u Rim da igraju, umesto pobedničkog stava da idu u Rim da pobede. Svoj pobednički mentalitet, Herera je pokušao da usadi u svoje fudbalere i motivacionim porukama koje su bile ispisane na zidovima svlačionice, kao što su: Ko ne daje sve od sebe, ne daje ništa!; Misli brzo! Reaguj brzo! Igraj brzo!

Pored discipline na terenu, Herera je dosta polagao i na disciplinu van terena. Veoma je za trenera bio bitan način života koji njegovi igrači vode kad nisu na utakmicama i treninzima, kako provode slobodno vreme, šta jedu, šta piju itd. To je i bio jedan od razloga zašto je Herera napustio Barselonu i pored dobrih rezultata. Naime, kapiten tima, koji je u sezoni 58/59 postigao 33 gola na isto toliko mečeva je odstranjen iz tima za narednu sezonu zbog raskalašnog načina života. Taj incident i još nekoliko nesuglasica odveli su Čarobnjaka u Inter iz Milana i u legendu.

Katenaćo jeste ostao simbol za sve odbrambene taktike, ali zamoliću vas kao što je to radio i Helenio Herera da ne zaboravite kad pričate o katenaću da pričate i o njegovim ofanzivnim karakteristikama, o onim koje je imao Grande Inter.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI