Partizanu

Rođendan je našeg Partizana. Prelep dan. Pričaću vam kako sam ja upoznao i spoznao Partizan. Nije to bilo od prvog časa života svoga. Nije to bilo od trena kada sam ugledao dan. Nije se tada rodila misao da živim za Partizan. Nisam nasledio ljubav ni od koga. Nije mi neki dalji rođak preveo na tamnu stranu na uštrb ostatka familije. Nisam bio vatreni navijač od početka. Partizan se u mom životu pojavio nečujno i ostalo je istorija što kaže ona izlizana floskula. Kako je kasnije život išao svojim tokom i bivao tamniji, tada je Partizan odigrao možda i ključnu ulogu, jednostavno bio je tu. Depresivan i težak period 2008-2012 pregurao sam uz njega. Uz Uroša, Milenka, Novicu, Nikolu Pekovića, Jana, Slavka, Jana, Milta, Luču, Gagija i sve te momke bilo je mnogo lakše. Prva utakmica na kojoj sam bio, bila je iz one čuvene sezone 2009/2010 kada smo otišli na F4. Tada je svaki odlazak u halu za mene bio praznik. Pamtim tu godinu kao za mene lično pretešku, ali za Partizan prelepu. 

Kasnije godine su pokazale da nije uvek lako navijati za Partizan, ali je uvek lepo. Meni lično uz Partizan je uvek bilo lepo, nebitno da li pobedili ili izgubili. Jednostavno gledajući naše momke nisam bio srećan zbog onoga što se dešava na terena već zato što gledam Partizan. I pobedio on ili izgubio uvek ću biti ponosni navijač, jer ja nisam dao ni mrvu onoga što je Partizan meni. Moj Partizan mene je odredio kaže stih, a ja se sa istim apsolutno slažem. Srećan rođendan najvećem klubu mog života! Srećan rođendan našem Partizanu!

 

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI