Odlazak velikog poentera

​Dan za danom odlaze sa našeg sveta na onaj, verovatnobolji velikani. Oni koje smo voleli da čitamo, slušamo, gledamo. Čini se da nikada ovoliko smrt nije kosila ljude kao u prethodnihnekoliko meseci. Prosto da se čovek uplaši kada otvori novine, pogleda na sajt sa koga se odlučio da se snabdeva informacijamaili uključi radio ili televizor.

​Juče, rano prepodne, sunčan dan, a sve u meni kipti od tugei sete. Umro je Boban Petrović, čuveni košarkaš Partizana. Nažalost, nisam imao prilike nikada da ga gledam uživo. Igraoje za Partizan punih devet godina, od 1976.do 1985.godine, alito je bilo vreme pre i neposredno posle mog rođenja. No, veličina ovog košarkaškog giganta, tada smeštenog u Palatisportova na Novom Beogradu, je u tome što se slava prenosi sakolena na koleno, a u tim pričama Bobanovo mesto svakakozauzima značajnu poziciju.

​Rođen je u Kruševcu, gradu koji ne važi za košarkaškicentar poput bliskog Kraljeva. Ipak, kada to kažemo, moramo da napomenemo da je grad na Rasini u poslednje četiri decenijeiznedrio nekoliko asova koji su deo karijere proveli u “crno-belom” dresu. Osim Petrovića, pamtimo Gorana Grbovića, Dragana Markovića, Čedomira Vitkovca, DraganaMilosavljevića, Ognjena Jaramaza.

​Petrović je sa profesionalnim bavljenjem košarkom počeo u Partizanu. Nastupao je, kao što rekosmo, skoro čitavu deceniju iostavio ogroman trag. Uspeo je da se upiše u istoriju kluba kaodeseti poenter u istoriji kluba pošto je na 273 utakmice postigaočak 3.618 poenta. Što reče najbolji poznavalac košarke međunama na Reflektoru “da je i 50.poenter u Partizanu, pa je nešto”.

​Za vreme Petrovićevog boravka u našem najtrofejnijemklubu, Partizan je osvojio po dve titule nacionalnog prvaka i dvaKupa Radivoja Koraća. Osim toga, “crno-beli” su u tom perioduprigrlili jedan Kup Jugoslavije.

​Dobre igre u dresu Partizana dovele su ga do statusareprezentativca. Doduše, u tada izuzetno jakoj konkurencijiizborio se za svega nekoliko nastupa na velikim takmičenjima. Sa “plavima” je osvojio srebrnu medalju na EP u Čehoslovačkoj1981, a godinu dana kasnije na šampionatu sveta u Kolumbijidomogao se bronzanog odličja.

​Posle Partizana u kome je stasao, postao veliki as i dostigaozenith karijere, nastavio je sa igrama u francuskom Remsu, Olimpiji, španskoj Manresi, Napretku iz rodnog Kruševca, da bi sa sa aktivnim igranjem prestao u dresu belgijskog Haselta. Imao je punih 37 godina kada je rekao da je dosta i okačiopatike o klin.

​Stariji ljubitelji košarke uvek sa divljenjem opisuju tehnikušuta Bobana Petrovića. Taj njegov izbačaj posle koga je sledionepravilan luk, ali i siguran put u koš protivnika kao da je neponovljiv. Osim toga, Petrovića je krasila izuzetna brzina. Takođe, osim brzine bio je nekarakteristične građe za svojupoziciju. Počeo je kao krilni centar, ali ga je šutersko umeće“spustilo” na poziciju koju danas nazivamo “trojkom”.

​U doba kada je košarka postajala najbolji jugoslovenskiproizvod i kada je već bila dobrano deo pop kulture najširihslojeva društva, dok su se prenosi na jednom od dva kanala kojesu ljudi mogli da prate u svojim domovima čekali kao kakavpraznik, Petrović je uspeo da stekne status jednog odnajpopularnijih igrača u zemlji, što zaista nije bilo lako. Zbogatraktivnog stila igre, njega su jednostavno voleli da gledaju iprotivnički navijači.

​Ovom prilikom spomenućemo i jednu popularnu anegdotuza koju nismo znali pre pisanja ovog teksta, ali je zauzelaznačajno mesto u komemoracijama povodom Petrovićeve smrti. Naime, naš as bio je kum sa Petrom Vilfanom, još jednimvelikim imenom jugoslovenske košarke, nekadašnjimprvotimcem Olimpije i Partizana. U jednoj prvenstvenojutakmici dva kuma, iako u suprtonim taborima na njoj, uzela suloptu i krenula da se dodaju. To je naišlo na ogromne simpatijerazdragane publike, ali sudije nisu razumele taj šmek pa je obojici košarkaša dodeljena po tehnička greška.

​“Mnogi košarkaši u to vreme u našoj zemlji su bilivanserijski, ali ja sam obožavao samo Bobana Petrovića”, rekaoje svojevremeno sadašnji predsednik KSS-a i verovatno najvećanapast u napadu Partizana u istoriji, legendarni Predrag SašaDanilović. Legenda je učila od legende.

​Poslednje decenije svog života, veliki košgeter proveo je u JAR-u, gde se bavio uspešno IT-biznisom, daleko i od košarke iod našeg sveta, mada prema rečima njegovog saigrača iprijatelja Miška Marića, planirao je da se vrati da živi kod nas. 

​Ipak, sudbina nije dala da se sve podesi na svoje mesto. Posle nedavne saobraćajne nesreće, u kojoj je doživeo teškupovredu, nije se oporavio. Umro je u bolnici. Ta vest ožalostilaje sve one kojima je Partizan na srcu i koji poštuju njegovuslavnu istoriju. Još jedan velikan nas je ove godine napustio. Milenko Savović, Duda Ivković, Boban Petrović…Mnogo i zadeceniju tuge, nenadoknadivo zauvek.

​Tuga nam je preplavila srca ovih dana i meseci, ne samozbog košarkaša i sportista. Prepunila je čašu. Odlaze veliki imali, tako brzo, kao nikada pre. Čovek kako se osvrne oko sebe, vidi da još nekog, njemu bliskog i dragog nema.

​Sa Bobanom Petrovićem “gore na nebu armija prava” brojnija je za još jednog Partizanovog vojnika.

​Slava mu!

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI