Aleksandar Stanojević i Sejduba Suma

Sablju kuje Stanojević Aco,

Sablju kuje za megdana sprema.

Nepobediv u prvom mandatu,

Sada juri po pobedu prvu.

Posle prve pobede na Kipru,

Sprema vojsku za megdana silna.

U nedelju napadaju Turci.

Radi kavzi Turci izjelice.

Mirno sedi Stanojević Aco

Na našeme mestu skrovitome,

Teleoptik mnoge tajne krije. 

Sva gospoda za stolom mu sedi.

Desno jesu braća po stativi,

Kuća ludi i Popović mladi,

do njih sede prvi pomagači,

Saničanin i Vujača ludi,

to su momci kao kamen tvrdi.

Sa leve mu strane sedi Saša,

Zdjelar Saša uzdanica naša, 

a kraj njega Šćekić Aleksandre,

to je sila, to je osovina.

Pored njih je Stanojeva garda,

Joja, Obrad i Markec vojvoda. 

I zastava u vožda Rikarda. 

Oko njega sve su jaki momci,

To su hrama najhrabriji borci.

Svaki sedi, pred njim pehar vina. 

Tad ulazi prikaza na vrata,

mala senka, maga od Gvineje

sudbina je tako ipak htela,

da mu zemlja zauzeta cela,

ne zna dal će zaigrati prvi,

jer on baš zna ukus njenog krvca.

Ponizno u Stanoja on gleda,

a šef se za megdan sutra sprema.

Kaže njemu Aco Stanojević:

"Večeraj sa nama, ti crni vraču

večeraj pa onda gledaj u kost,

hoćeš li mi ti doći u milost."

Sede Suma a reč ne izusti,

moli Boga da ga sutra pusti.

Okrete se Stanojević Aco,

Stade svima glasno govoriti:

"Sutra jeste boj nad bojevima,

neka bude borba neprestana,

juriš momci za čast Partizana."

Jeli Šamrok jeli Aco silni,

Na muci se poznaju junaci,

Ko bezgrešan u životu jeste,

Neka prvi kamen onda baci.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI