Dugo putovanje u Evropu

Vrelo, dugo i uzbudljivo leto se privodi kraju, uzbudljivo i na fudbalskom i životnom frontu. Deci se obezbeđuju knjige, pribor i garderoba za novu školsku godinu, a studenti se pripremaju za septembarski rok. 

U ovom periodu godine uvek otprilike znamo gde smo i na čemu smo sa našim FK Partizanom. Nakon dve mučne sezone bez grupne faze nekog od evropskih takmičenja, ove godine smo konačno izborili jesen u Evropi, u premijernoj sezoni fudbalske Lige Konferencija.

Put do grupne faze za naš klub nije bio nimalo lak, štaviše u dva od tri odigrana dvomeča smo imali protivnika sa najvećim koeficijentom. 

Prvu prepreku, u drugom kvalifikacionom kolu, činila je neugodna ekipa iz Slovačke – Dunajska Streda. U prvom meču u Beogradu smo ih pregazili, ali rezultat je bio samo 1-0 (strelac Lazar Marković). 

Revanš u Slovačkoj nije bio uopšte lak zalogaj za naš tim, iako rezultat tako ne govori, DAC je zaista namučio našu ekipu (promašili penal na 0-1 za nas), ali Partizan je ostao koncentrisan do kraja i prošao u sledeći krug kvalifikacija ukupnim rezultatom 0-3. (strelci u revanšu su bili Danilo Pantić i Rikardo Gomeš)

Za narednog protivnika smo dobili ruskog premijerligaša – Soči. Dovoljno o težini ovog protivnika govori da su u protekloj sezoni predstavljali „minu“ za sve ruske fudbalske velikane (CSKA, Spartak, Lokomotiva, Zenit...). Ova ruska ekipa je u prvom meču dočekala naš Partizan na velelepnom stadionu „Fišt“. Opštepoznato je da timovi sa prostorabivšeg SSSR-a ne leže Partizanu, a izuzetka nije bilo ni ovaj put. Soči je poveo nakon nepostojećeg penala golom Noboe, ali je nedugo zatim Rikardo izjednačio na 1-1 i sa tim rezultatom je Partizan otišao u Beograd.

Meč u Beogradu doneo nam je jednu od  najuzbudljivijih evropskih utakmica Partizana, samim tim što sam prisustvovao toj utakmici mogu reći da će mi to biti jedna od najdražih prolazaka Partizana. Crno-beli predvođeni fenomenalnim Markecom, koji je podsetio na one dane iz prvog mandata u Partizanu su iznenada prvi kapitulirali, a strelac za Soči bio je Sergej Terekov. Na početku drugog poluvremena, očigledno dobro „napaljenim“ od strane Stanoja, naši igrači su napadali i zasluženo izjednačili (golom Miloša Jojića). Prouzrokovano visokim tempmom utakmice, koncentracija naše ekipe je opala, te je to ruska ekipa iskoristila i ponovo povela golom Terekova. Nakon toga Stanoje je u igru uveo mladog Nikolu Terzića i Aleksandra Šćekića, što se ispostavilo kao pun pogodak. Kada su svima na stadionu nade pale, u 89. minutu, nakon izvrsno izvanredenog centaršuta Terzića, Šćekić je loptu zakačio glavom i odveo nas u produžetke, a na stadionu POTPUNI DELIRIJUM! U produžecima, kao i tokom cele utakmice mladi Aleksandar Popović je pokazao zašto je prvi golman Partizana odbranivši par fenomenalnih šansi Sočija. Pre početka penala Stanoje je napravio još jednu fenomenalnu izmenu, može se reći i lucidnu – uvevši majstora za penale, Nemanju Stevanovića. Rusi su u prvoj penal seriji pogodili stativu, a u četvrtoj seriji je Stevanović „skinuo“ penal Rodrigau. Penalom Vujačića Partizan je stavio tačku na taj dvomeč i rezervisao karte za Ponta Delgadu i gostovanje narednom protivniku – portugalskoj Santa Klari.

Put do Ponta Delgade, ostrvo koje se nalazi na pola puta do Njujorka, je očigledno ostavio posledice na napu ekipu koja je u ovom meču izgledali kao drogirani. Na samom početku smo primili gol,  a strelac je bio Karloš Žunior. U drugom poluvremenu ista priča i gol Hidea Morite za 2-0. Nakon tog gola Partizan kao da se „opasuljio“ i dao gol preko Igora Vujačića nakon sjajno uigrane akcije za 2-1 i sa tim rezultatom čekao revanš u Humskoj. Kako uvek biva, Partizan na JNA može pobediti svakoga! Nošen hukom sa tribina i dobrom igrom Partizan je preko Sume izborio penal koji je realizovao Rikardo Gomeš. Za pravi „blickrig“ se pobrinuo Siniša Saničanin koji je dao gol nakon fenomenalnog centaršuta Jojića iz kornera. Do samog kraja utakmice Partizan je ostao nesavladan i fokusiran čime je obezbedio 12. grupnu fazu nekog evropskog takmičenja.

Nakon dugog i teškog kvalifikacionog puta, kao tim iz drugog šešira, za protivnike smo dobili Gent (1. šešir), Flora Talin (3.šešir) i Anortozis (4.šešir) i time prvi put od kada pamtim smo imali sreće na žrebu.

Gent kao prošlogidišnji protivnik ovih sa druge strane brda ne bi trebao da bude nikakav bauk niti nepoznanica. Štaviše ubeđen sam da iz mečeva sa njima možemo izvući minimalno četiri boda.  Oni su kvalifikacije prošli igravši sa Valerengom, Rigom i Rakovom. U kvalifikacijama su primili pet, a dali sedam pogodaka. Njih predvodi sa klupe Hein Vanhazerbruk.

Estonski šampion, Flora iz Talina, ovaj cikluskvalifikacija za njih je počeo dobro, u prvom kolu kval. za LŠ prošli su Hibernian, a u drugom kolu  naleteli suna za njih prejaku varšavsku Legiju, u trećem kolukvalifikacija za LE su igrali protiv Omonije i ponovosu ispali, da bi na samom kraju i plej-ofu za LiguKonferencija savladali tu poslednju prepreku, famoznii svima nama dobro poznati – Šamrok. Estonci suprimili šest, a postigli 13 pogodaka. Njihov trener je Jirgen Hen.

Po šeširu najslabiji, ali po kvalitetu sigurno ne – kiparski Anotrozis je svoj kvalifikacioni ciksluszapočeo u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, duelom protiv bečkog Rapida, ali nažalost po njihRapid je bio nepremostiva prepreka. U plej-ofu za LiguKonferencija Anortozis je izbacio izraelski Hapoel izBer Ševe. Kiprani su primili pet, a postigli takođe pet golova u ovim kvalifikacijama. Njihov strateg je Temur Kecabia.

Našem Partizanu ostaje da se bori kao i do sad, uz veruda će im “gospoda” iz uprave obezbediti makar još dvaneophodna pojačanja.

I za kraj, moja poruka igračima Partizana glasi: “Ajmoindijance ove zajedno da j*****!”

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI