Uvek prvi, uvek ispred svih

Kada je formiran Partizan, on je napravljen sa idejom da bude najbolji u celoj bivšoj Jugoslaviji. Nije onda ni čudo što su momci u tada crveno-plavim dresovima u prvoj takmičarskoj sezoni uzeli “duplu krunu”. U državnom šampionatu veliki, preveliki Stjepan Bobek i drugovi uzeli su 80% bodova i osvojili titulu dok je u premijernom izdanju Kupa maršala Tita trofej osvojen nakon penala i trijumfa nad ekipom Naših krila iz Zemuna.

Kada smo već kod Naših krila, red je da spomenemo da je taj klub egzistirao samo u prvim posleratnim godinama kao klub Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Dakle, u borbi za “najdraži trofej”, kako se tada govorilo u Titovoj državi, viđen je vojni derbi, s obzirom da je Partizan tada egzistirao kao sportsko društvo JA.

Kada se UEFA dosetila da napravi elitno kontinentalno takmičenje za klubove pod svojim okvirima, a bilo je to u sezoni 1955/1956 žrebom je odlučeno da prvu utakmicu odigraju u Lisabonu domaći Sporting i naš Partizan. Beše tada 3:3 dok je u revanšu, na tada spektakularnom Stadionu JNA jugoslovenski predstavnik bio ubedljivo bolji – 5:2 – i na taj način se plasirao u četvrtfinala.

Usledili su zaista fantastični mečevi sa Real Madridom, prvim šampionom Evrope i najtrofejnijem klubu na našem kontinentu. O tom odmeravanju snaga dve filozofije napisani su epovi, a “kraljevski klub” jedva se izvukao u revanšu, na snegom zavejanom Topčiderskom brdu.

Kada se raspala druga i formirala treća Jugoslavija, ona sa “dva oka u glavi”, prvi njen šampion bio je Partizan. U premijernoj sezoni LJubiše Tumbakovića Predrag Mijatović i kompanija bili su toliko ubedljivi da su prvenstvo završili sa čak 14 bodova viška u odnosu na Crvenu zvezdu, kao najbližeg pratioca. Treba napomenuti da je tada u domaćim okvirima pobeda i dalje vrednovana dva boda.

Kada su klubovi izašli posle sankcija na međunarodnu scenu, nije Partizana bilo u prvoj sezoni, ali oni koji su nas predstavljali nisu zabeležili nijednu pobedu. Taj su zadatak ostavili našem voljenom klubu, koji je u prvoj utakmici u novim okolnostima u Haifi pobedili izrelski Makabi sa 0:1. Kasnije su Tumbakovićevi puleni eliminisani od tvrdog rumunskog Nacionala.

Godine su prolazile, a Partizan je i dalje bio prvi u mnogim kategorijama, postavljajući konkurenciji zadatke i standarde. Tako je zapisao zlatnim slovima svoje ime 2003.godine, kada se kao prvi domaći predstavnik plasirao u Ligu šampiona. Kapu ratničkoj škvadri nemačkog stručnjaka Lotara Mateusa morali su da skinu u kvalifikacijama švedski Đurgarden i engleski NJukasl Junajted. Usledile su odlične utakmice sa Real Madridom, Olimpikom i Portom. Mi koji smo ih ispratili, imaćemo šta da pričamo unučićima kao sede glave.

Već sledeće sezone za dve stvari se može reći da je “parni valjak” učinio prvi put. Najpre, UEFA je te godine preuredila format najmasovnijeg svog takmičenja, pa je uvela grupe. Posle rumunskih Otelula i Dinama iz Bukurešta izabranici trenera Vladimira Vermezovića domogli su se grupne faze. A zatim, došlo je vreme da prvi put od raspada zajedničke države jedan naš klub prezimi u evrokupu. Pogađate, taj klub bio je Vermezovićev Partizan. I ne samo to, Saša Ilić i ostali jurišnici prebrodili su ukrajinski Dnjepar u šesnaestini finala da bi ih tek u narednoj rundi zaustavio, ali ne i nadigrao budući osvajač Kupa UEFA, CSKA iz Moskve.

Najzad, kad je UEFA rešila da uvede novo takmičenje, Ligu konferencije, eto nama Partizana u njemu. Nije bilo lako stići do njega. Žreb u kvalifikacijama bio je nemilosrdan pošto su se padali najteži rivali od ponuđenih. Prvo slovačka Dunajska Streda, pa ruski Soči i na kraju, u jednoj prijatnoj avgustovskoj večeri u Beogradu pred Aleksandrom Stanojevićem i njegovim odlikašima, Santa Klara. Uzgred, pre dve godine igrali su naši miljenici u Malatiji, na krajnom jugoistoku Turske, a ove čak na Azorskim ostrvima, protiv narečene Santa Klare.

Pred Partizanom su novi rekordi, pobedi i, naravno, poslovi koje pre njega niko nije uradio od domaćih konkurenata. Recimo, što da ne da prebrodimo grupe Lige konferencija i ponovo zimujemo na evropskoj sceni? Eto, imaće podršku nas odanih navijača, ma koliko da nas je malo, pa šta bude.

I Reflektor lepše svetli dok Partizan bitke bije i u tim bitkama pobeđuje!

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI