Zove Željko Smail-agu mladog,

Smail-agu Alena visokog,

Usred kule svoje beogradske,

A u zemlji crno-beloj našoj,

Stade tada njemu govoriti:

„Oj Alene, crno beli momče,

Zlatne zemlje ti moćni ratniče,

Budi meni uzdanica momče,

Budi sad za nevelike novce!“

Odgovara  Smail-aga Alen

„Moćni Željko, moćni crno beli,

Idem  tebi jer srce to želi,

Neće srce dijamante sjajne,

suvo zlato niti brilijante,

niti safir a niti rubine,

samo crna-bela da nosim je!“

Kada stiže Smail-aga Alen,

skupiše se vaskolika raja,

pak ispreda priču a bez kraja.

Ne brigajte prekoputna rajo,

Smail-aga uvek bejaše naš,

znamo kak’ prođe onaj Alen vaš.