O Stojke Grobare

Leto Gospodnje 2010. pamtiću po dve stvari: Nastup Srbije na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi i ulazak Partizana u Ligu Šampiona, drugi put u istoriji kluba. Baš oba događaja su imala nešto zajedničko sa herojem ovog teksta.

Sećam se kad je protiv „Pancera“ spustio roletnu, a posebno kada je odbranio penal Podolskom i bacio sve nas u trans koji smo navijali za Srbiju. Ipak, nije bio svemoćan da gluposti saigrača na ostalim mečevima u grupi popravi i odvede Srbiju u sledeću fazu, pa je tako jedina pobeda ostala protiv ona "Švaba".

Partizan je krenuo u kvalifikacijama. Dugogodišnji pouzdani golman, đetić Mladen Božović, otišao je iz kluba. Jedini transfer koji je klub napravio pre ulaska u Ligu Šampiona bio je dolazak iskusnog Radiše Ilića kome je ovo bio drugi mandat u klubu i to za skromnih 30.000 evra. Ovo je ostao i jedini transfer koji je klub napravio do kraja kvalfiikacija. Njegove zamene su bili još uvek mladi Živko Živković i već par sezona u klubu prisutni Aleksandar Radosavljević.

Kvalifikacije su se odvijale tako što su glatko preskočeni nejaki Pjunik iz Jerevana i HJK iz Helsinkija. A, onda, nakon epskog duela sa belgijskim velikanom Anderlehtom, izborena je ulaznica za najjače evropsko klupsko takmičenje. Jasno je bilo i vrapcima na grani da Partizanu nedostaju pojačanja da se ne izblamira. Jedna od tih pozicija je bio i golman.

Da budem iskren, nisam voleo Stojkovića. Ne iz razloga što je bio loš golman, koliko iz razloga što je bio godinama kod „prekoputaša“ i imao neke izjave o prelasku u Partizan. Isto to su mislili i mnogi ostali navijači koji su imali Partizan u srcu.

Međutim, najveća bomba u sledećih nekoliko godina, a i pre, od čuvenog prelaska Milka Đurovskog sa ružne na lepšu stranu Topčiderskog brda, se ostvarila. Vladimir Stojković je kao pozajmljen igrač lisabonskog Sportinga prešao u Partizan. Reakcija navijača je bila sasvim očekivana, nekoliko dana nakon dolaska na Karaburmi su protiv OFK-e skandirali Radiši „ti si prvi golman Radiša“, aludirajući na to da je reprezentativni čuvar mreže nepoželjan.

Popularni Stojke je imao dva mandata u Partizanu. Јеdan je trajao od septembra 2010. do januara 2014. kada je kao slobodan igrač pojačao grčki Ergotelis. Treba da spomenemo da je prvu sezonu branio kao pozajmljen igrač, a zatim mu je klub otkupio ugovor. Drugi mandat je bio malo duži i trajao je od avgusta 2017. sve do danas. Ono što je oba mandata obeležilo, jesu par krupnih stvari.

U prvom mandatu je sakupio 115. nastupa u svim takmičenjima u kojima je Partizan igrao. Stvar broj jedan koja je obeležilla početak ere u Partizanu, naravno, bio je prvi derbi nakon njegovog dolaska. Ni manje, ni više - na njihovom stadionu. Verovatno nijedan derbi nije bio naelektrisaniji i ono što ga je obeležilo, osim pobede Partizana 1-0, bile su uvrede na račun Stojketa i još gore -  bacanje pirotehničkih sredstava. A, onda je usledilo ono čime je kupio deo navijača Partizana, pa tako i mene. Nakon utakmice najpre se na atletskoj stazi pojavila slika kako ispod dresa ima majicu na kojoj piše „Oprostite mi moju ružnu prošlost“, da bi kasnije sa istom majcom pozirao i ta slika je postala viralna. Nakon ovoga dobija skandiranje sa Juga koje glasi „O Stojke Grobare“. Druga stvar koja mu se desila zbog dolaska u redove crno-belih je čuveni slučaj „Đenova“ i pokušaj linča od strana navijača protivničkog kluba. Kako su tada mediji prenosili, par saigrača iz reprezentacije ga je spasilo ozbiljnijih posledica, pa je ostao bez povreda. Što je najinteresantnije, ovo ga nije bacilo mentalno nadole, nego baš suprotno - ojačalo ga je toliko da sve negativno nije moglo da dopre do njega. Kad smo kod reprezentacije, jedno vreme mu se zviždalo kad god je nastupao, a nakon Đenove bio je i sklonjen zbog svih tih dešavanja.

Još jednu stvar koju bih da dodam u prvom delu karijere u taboru kluba sa lepše strane Topčiderskog brda je i prvenac sa bele tačke koji je postigao protiv BSK-a iz Borče. To je ujedno njegov prvi gol u karijeri i poslednji na kome je strelac bio golman Partizana.

Na početku sezone 2013-2014 doveden je Milan Lukač iz OFK Beograda kao njegova zamena, a Stojković je bio u potrazi za novim klubom. Međutim teška povreda Lukača je naterala Stojketa da pomogne klubu dok se ovaj ne oporavi i tako ostaje u klubu sve do januara 2014. godine.

Drugi put je stigao kada je bilo najpotrebnije. Nakon ispadanja od Olimpijakosa u borbi za Ligu Šampiona, Partizanu je trebao golman dobrog kova, jer Stevanović i Kljajić to nisu bili, bar po mišljenju struke. Pred dvomeč sa mađarskim Videotonom u klub se vraća dobro poznato lice. Stojke je svojim brilijantnim partijama odveo crno-bele u grupnu fazu, a zatim sjajnim partijama i u evropsko proleće, prvo nakon 12 godina.

Događaj broj jedan koji je obeležio drugi mandat je revolt nakon gola za koji apsolutno niko nije bio siguran da li je lopta prešla gol liniju. Pod pritiskom igrača večitog rivala, linijski sudija Nenad Đokić je dao signal glavnom sudiji Danilu Grujiću da je lopta prešla gol liniju. Nakon završetka utakmice ovo je izrevoltiralo golmana domaćih i svojom izjavom da vraća pasoš Srbije zbog ove nepravde je još više uzburkao javnost, a i dao povod navijačima rivala da ga vređaju još više.

Nakon odlaska Saše Ilića u penziju, pripada mu čast da nosi kapitensku traku. Ono što će mu u ovoj sezoni mnogi zameriti bio je kiks u odlučujućoj utakmici za evropsko proleće protiv holandskog AZ-a. Nažalost, ta greška je koštala klub kako novca, tako i bodova i mnogi to i dan danas ne mogu da oproste kako njemu, tako i bivšem treneru Savu Miloševiću.

Još jedna stvar koja obeležava njegov poslednji mandat u crno-belom dresu bilo je gubljenje mesta startera zbog pravila o „bonus“ igraču i odluke struke da na neke utakmice tu poziciju dodeli mladom i talentovanom Aleksandru Popoviću.

Takođe treba da spomenemo i prošlosezonsko finale Kupa. Najpre je zapaljivim izjavama pokušao da motiviše saigrače, ali je podlegao pritisku na kraju. Za vreme izvođenja jedanaesteraca dozvolio je da ga isprovocira mladi igrač večitog rivala i tako je dobio drugi žuti karton, koji zbog penal serije nije pretvoren u crvenu boju. Ali ono što se desilo nakon utakmice je pokazalo mnogima da Partizan nema prave lidere. Vidno slomljen zbog izgubljene utakmice je išao ka saigračima, dok je krajno nekulturnim gestom Marko Gobeljić pokušao da aludira na izjave pre utakmice. Nažalost neki saigrači su to nemo posmatrali i nisu skočili da odbrane svog kapitena od ovog krajnje primitivnog čina koji može da učini samo malouman čovek.

Pominjanje odlaska i pojačavanje redova ekipe koju trenira Vuk Rašović se pojavilo na početku sezone i ponavljalo se konstantno. Vlada je uspeo da zabeleži dva nastupa u novoj sezoni, 139. u drugom mandatu, a sveukupno 254. uz onaj jedan gol i 126. utakmica na kojima je uspeo da sačuva mrežu netaknutom.

Za kraj, ovaj odlazak nažalost ispada dobar za obe strane. Za Stojketa da naplati još koju sezonu bogatim ugovorom, za klub da se rastereti njegovog velikog ugovora. Za kraj: Kapitenu naš i legendo naša, ovo nije zbogom, samo doviđenja. Očekujemo te da se vratiš jednog dana u ulozi trenera, direktora ili bilo šta, jer tvoje mesto je u Humskoj jedan.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI