Kada je dosta? Kada je kraj?

Doveo sam sebe u situaciju da na portalu koji je pretežno zadužen za sport napišem tekst povodom događaja koji su se juče desili u ovom izgovoru za državu. Dečak koga je kolima zajedno sa ocem i bratom kolima udario L.G. i nakon toga pobegao sa mesta nesreće. Dečak je imao 9 godina. Dečak je nekoliko dana bio u komi sa višestrukim povredama. Dete je ubijeno zato što je neko odlučio da obilazi autobus brzinom koja je više od tri puta bila veća od dozvoljene.

Bes. Ljutnja. Poniženost. Osećaj koji me od juče posle podne muči i tera na to da se sklupčam u fetus položaj i da plačem. Ja, čovek od 100 i kusur kila žive vage. Ja, čovek koji nije plakao kada je pre 17 godina i sa svojih 17 nepunih godina sahranjivao oca. Dan je počeo tako što sam ujuttu sebi skuvao kafu i kao po navici otvorio Tviter i pročitao da mali Gavrilo nije dobio obećanih 370.000 eura obećanihod strane države za lečenje protiv retke i kobne bolesti. Naime gospoda iz Ministartstva se peru pričom da nemaju pare i za skupocene hotele za roditelje. Pa gamadi jedna, većina vas ima decu, kako se bar Boga ne bojite? Političke poene skupljate tako što njegovo žvalavo visočanstvo poziva Malog telefonom i naručuje 9 miliona eura za neki tamo put dok mu stoka aplaudira jer je sposoban? Za šta ste sposobni gospodo? Alo, gamadi jedna, deca vam na ulici ginu! Ta žena tužilac treba da bude razrešena dužnosti momentalno! 

I šta se dešava kasnije? Ljudi blokiraju ulicu Marijane Gregoran upravo zbog tog 'čoveka' , tog ubice, i odmah sledeći dan tj. danas on biva ponovo uhapšen. Peremo ruke gospodo? Mislite da ćemo vam reći svaka čast? Sram vas bre bilo, stoko bezrepa! Ne interesuje me ko je na vlasti bre! Ne zanima me ko vodi te slučajeve! Nisam ničiji simpatizer, pobogu ali DETE JE UBIJENO! 

Ubrzo nakon toga danas izlazi vest kako je i novac uplaćen za Gavrila. I to nakon što je Doktor Smrt, onaj što je sarađivao sa zemunskim klanom i onim čiji je otac veterinar trovao životinje pa masno naplaćivao lečenje istih vlasnicima. Da, to je ministar zdravlja! To je čovek koji odlučuje da li će jednogodišnje dete da živi ili ne. To je čovek koji je u ovom dobu pandemije najglavniji ako ne računamo onog sa vaginom tamo gde treba usta da mu budu! 

Zaključak se nameće sam. Čim se malo digne glas i zatvori jedna ulica onda gamad radi svoj posao. Čim se narod na jebenim društvenim mrežama pobuni oni uplaćuju novac za koji se hvale da ga imaju. Saberite se malo. Vidite šta nam fali, čega imamo viška ida vidimo ko je ko. 

On se bre plaši skandiranja šake navijača na Partizanovim utakmicama. On šalje ljude da to utišaju, on smanjuje ton na Areni kako se ne bi čulo njegovo prezime i njegova karakterna osobina. On je glava ribe koja smrdi do Tokija gde su danas počele Olimpijske Igre na koje nije otišao kao najviši državni zvaničnik jer se ovde bori protiv ljudi koji su dali iskaz da su direktno njemu služili! On je napravio tog monstruma! Napraviće i novog samo da se ne spominje. Napraviće i trećeg i četvrtog i desetog jer mu se može. 

Ko zna, možda i zaslužujemo ovo. Možda smo navikli od ranijih godina da se klanjamo jednom čoveku kao božanstvu i da se smejemo dok nas uništava i sistematski i psihički i fizički. Možda ja živim u zabludi da će ovom košmaru doći kraj. Ali slika dece koja svom vršnjaku na Karaburmi pale sveću, slika oca koji i sebe krivi jer je samo krenuo sa svoja dva sina da pređe ulicu...e te slike, te slike mi ostaju urezane poput one sa srušenim helikopterom, poput snimka sa naplatne rampe u Doljevcu koga nema, slike kako moji prijatelji gube kuće tokom poplava u Obrenovcu...da ne nabrajam više. 

Nije ovo poziv na ustanak. Ovo je poziv na otrežnjenje. Pucamo po svim šavovima. Na jesen će ponovo kovid početi da divlja isto kao i ubica sa Karaburme. Niko neće snositi odgovornost osim nas samih. Prvo jer će gospoda da nas optuže da smo neodgovorni a naposletku i mi sami jer smo ovo zaokružili na glasačkim listićima. Svakogdana se tešim da gore ne može ali svakog narednog me oni demantuju. Ne znam više ni šta da mislim...mislim na moje dete koje će da plaća sve ovo, kao i njegovo dete. U jednom momentu bih odavde bežao, nije da nemam gde, a u drugom mi ponos i inat to ne dozvoljavaju. Imali smo i gore od ovih...ili ipak nismo? 

I ovo će se jednom lane zvati ali decu, decu vam nećemo oprostiti. Da, stavljam vas u isti koš sa Nato agresorima jer bolje niste ni zaslužili. 

Karma je kurva gospodo.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI