Koronavirus je prošle godine odložio mnoga velika takmičenja.Jedno od njih su bile i Olimpijske igre. Pod strogim pravilima i protokolima zbog borbe protiv aktuelne pandemije, a i uz mnogo protesta lokalnog stanovništva od danas počinju 29. Olimpijske igre. One će trajati sve do 8. avgusta. Svečano otvaranje je zakazano u 13 časova popodne. Na njima bićepredstavljene 204 zemlje plus Olimpijski komitet Rusije, a učestvovaće prema nekim procenama 11 238. sportista.

Kao što znamo imamo dve vrste ovakvih igara. Jedne koji se održavaju tokom leta i nose naziv „letnje“ i one koji se održavaju tokom zime i nose naziv „zimske“. Naravno tokom obe igre se održavaju takmičenja iz različitih sportova. Ono što je zanimljivo za ove dve igre je da su se do 1992. održavale u istoj kalendarskoj godini, a onda se nakon toga održavaju sa razmakom od dve godine. Ono što mnogi greše je u nazivanju istih kao „Olimpijada“. Olimpijada se u Heladi smatralo razdoblje između dve Olimpijske igre. Na primer, kada završe Olimpijske Igre započinje Olimpijada, a kada počnu druge Olimpijske igre završava se ta Olimpijada.

Takođe još jedna od greške koje se pravi je i ubrajanje nekih igara, iako one nisu održane. Tako na primer ovo su 29., a ne 32. kao što neki smatraju. U Igre koje su nabrajane, a nisu održane su one iz Brisela 1916., Helsinki 1940. i London 1944. Svima nama je poznato da one nisu održane zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Baron Pjer de Kuberten inspirisan antičkim igrama u Olimpiji osnovao je Međunarodni olimpijski komitet 1894. godine. On je nastavio da razvija filozofiju igara, smatrajući da one trebaju da budu okupljanje amatera. U novembru 1984. godine na godišnjem sastanku Saveza francuskih društvenih sportski društva Kuberten je predstavio svoju ideju oživljavanja Olimpijskih igara, ali nije naišao na veliku podršku. Sa ciljem da dobije podršku od međunarodnih organizacija on je smanjivao svoju ulogu u ozivljavanju istih i umesto toga promovisao je kao konferenciju amaterizma u sportu i skupljao je sponzore. Malo interesovanje je pokazano i tokom njegove posete SAD-u i Londonu, dok je pokušaj da uključo Nemce naljutio francuske sportiste koji nisu želeli da oni učestvuju.

Godine 1984. održan je kongres u Sorboni, Pariz. Učesnici su kongres podelili u dve komisije: jednu za amaterizam i drugu za oživljavanje OI. Grčki učesnik Dimitrios Vikelas je bio na čelu druge komisije zajedno sa Kubertenom, Herbertom iz Ujedinjenog Kraljevstva u Slounom iz SAD. Komisija je predložila da se igre održe na svake četiri godine. Dogovoren je i datum i lokacija prvih izdanja. To su bili Atina 1896. i Pariz 1900. godine. Tako zvanično je rođen moderan Olimpijski pokret. Nakon kongresa organizacija formirana na njemu je formalizovala Međunarodni olimpijski komitet, a za prvog predsednika izabran je Demetrios Vikelas. 

Osim Letnje i Zimske, došlo je do formiranja i novih Olimpijskih igara. Paraolimpijske za sportiste sa invaliditetom, Olimpijske igre za mlade, na kome učestvuju sportisti od 14. do 18. godina. Takođe ima Olimpijske igre gluvih kao i Specijalne olimpijske igre koje su namenjene osobama sa mentalnom zaostalošću. Na početku su se nadmetali amateri, tako iz Sovjetskog Saveza su učestvovali ljudi koji su po profesiji bili vojnici, studenti, ili čak i obični radnici i mnogima od njih je država plaćala da treniraju i odrade pune pripeme. Ali kako je vreme teklo, pravo na učešće su imali i profesionalni sportisti. Takođe rastući značaj medija stvorio je pitanje o korporacijskim sponzorima i komercijalizaciji igara. Iako je bojkot predvođen od strane SSSR-a osiromašio takmičenje 1984. zbog Hladnog rata, 140 nacionalnih olimpijskih komiteta je učestvovalo na igre u Los Anđelesu, što je rekord u to doba.

Olimpijski komitet sastoje se od međunarodnih sportskih federacija, Nacionalnog olimpijskog komiteta i organizovanog komiteta za svake Olimpijske igre posebno. Kao vladajuće telo Međunarodni olimpijski komitet zadužen je za izbor grada domaćina za sve Olimpijske igre, kao i za organizaciju igara. Prema Olimpijskoj povelji MOK takođe određuje olimpijski program i sportove koji će se naći na igrama. Postoji nekoliko olimijskih rituala i simbola kao što su Olimpijska zastava i Olimpijski plamen, kao i ceremonija otvaranja i zatvaranja igara.

Oko 13. 000 sportista učestvuje na Letnjim i Zimskim olimpijskim igrama u 33 sporta i skoro 44 događaja. Prvoplasirani dobijaju zlatnu, oni na drugom mestu srebrnu, a trećeplasirani bronzanu medalju.

Igre su toliko napredovale da je skoro svaka država zastupljena, pa je ovo uključilo političke kontroverze, doping skandale, podmićivanje, pa čak i terorističke napade kao oni 1972. tokom održavanje igara u Minhenu. 

Još jedna zanimljiva stvar je što se takmičari takmiče individualno ili ekipno. U nekim sportovima kao ateltika i plivanje imamo obe vrste takmičenja. Najodlikovaniji sportista na svim OI do sada je američki plivač Majkl Felps sa čak 28. medalja od čega su 23. zlatnog sjaja. Kod dama najuspešnija je sovjetska gimnastičarka Larisa Latinjina sa 18 medalja. Kad smo kod zimskih olimpijaca najuspešniji je Marit Bjergen, sa 15 medalja. Ono što još trebamo da spomenemo je da američki atletičar Rej Juri i sprinter sa Jamajke, svima nama poznati Jesejn Bolt, imaju maksimalan učinak od svih 9 medalja sa zlatnom.

LETNJE OLIMPIJSKE IGRE 2020

Na početku teksta rekao sam kako i zašto su odložene ove igre i održavaju se i ove godine. Ono što takođe treba da se objasni je da iz marketinških razloga ove igre imaju i dalje 2020. u nazivu, umesto 2021. I ove igre će biti prve koji su održane nakon 5 godina.

Odluka za održavanje ovogodišnjih igara doneta je 7. septembra 2013. u Buenos Airesu. Japanska prestonica je odnela pobedu u konkurenciji Madrida i Istanbula. Ovo je drugi put da se u ovom gradu održavaju Olimpijske igre nakon onih koji su se održale 1964. godine. 

Osim u Tokiju i u drugim mestima u regionu Kanto, određena sportska takmičenja biće održana i na daljim lokacijama. Etape u drumskom biciklizmu će se održati u Ojami, maratonske trke i brzo hodanje u Saporu, prve utakmice bejzbola i softbola u Fukušimi, dok će fudbalske utakmice biti odigrane u nekoliko gradova Japana. Ono što je takođe zanimljivo je da su ovo prve Igre na kojima će biti zastupljena rekordna trideset i tri sporta. Nakon 2008. godine na programu se vraćaju bejzbol i softbol, a debi ove godine ostvariće karate, sportsko penjanje, surfovanje, skejtbord, unutar košarkaških takmičenja 3x3, a u sklopu biciklizma Medison i fristajl BMX. Takođe mešovite muško-ženske kategorije su uvedene u atletici, plivanju, stonom tenisu, streljaštvu, triatlonu i džudou.

Severna Koreja i Gvineja zbog kovid pandemije povukl su se sa Olimpijskih igara. Zbog suspenzije Rusije iz svih međunarodnih sportskih takmičenja od strane Svetske antidoping agencije ruski sportisti će učestvovati u sklopu tima pod imenom „OKR“ (Olimpijski komitet Rusije). Oni će nositi zastavu njihovog olimpijskog komiteta, a kompozicija Petara Iliča Čajkovskog biće u svojstvu himne. Pod olimpijskom zastavom drugi putzaredom će učestvovati i Olimpijski izbeglički tim. A Severna Makedonija prvi put će učestvovati pod tim imenom.