Olimpijske igra antičkog doba

Bližimo se polako održavanju još jednih Olimpijskih igara. Koje su po redu objavićemo vam u sledećem tekstu. Sada upoznaćemo vas sa onim igrama koji su se održavale pre pojave Isusa, Gaja Julija Cezara, Aleksandara Makedonskog i ostalih istorijskih predstavnika staroga veka.

Pravih izvora o nastanku antičkih olimpijskih igara nema, ali kruže mnoge legende i predanja o njihovom nastanku. Jedna legenda govori da je igre ustanovio sam Zevs kao proslavu svoje pobede u borbi za vlast nad ocem Hronosom. Druga kaže da je Herakle pobedio u jednoj trci u Olimpiji, pa je odlučio da se na tu uspomenu svake 4 godine održavaju takve trke. U Olimpiji su razne manifestacije vezane za događaj trajale ukupno 5 dana, iako su same igre trajale 3 dana. Olimpijske igre su se organizovale svake četvrte godine. Vremenski period između jednih i drugih igara nazivao se Olimpijada. Period Olimpijade stari Grci koristili su kao orijentir u brojanju godina.

Bilo kako bilo prvi verodostojan zapis o održavanju Igara u Olimpiji datira iz 776. p.n.e., iako nije sigurno da su to bile i prve igre u antičkoj Grčkoj. Neki istoričari misle da su se slična takmičenja povremeno održavala čak i od XIII veka pre nove ere. Do 15. antičkih olimpijskih igara održavala se  samo jedna disciplina - trka na 1 stadion (nešto manje od 185 m). Onda je dodana trka na 2 stadona, a prva dugoprugaška trka, na 24 stadiona (u metričkom sistemu 4.420 m) održana je 720. p.n.e.Inače stadion je bila helenska mera za dužinu.

Vremenom se povećavao broj sportova: 748. p.n.e. uveden je pankraton (kombinacija boksa i rvanja), 708. p.n.e. klasično rvanje i petoboj, 688. p.n.e. pesničenje (kao današnji boks), 689. p.n.e. godine trke kočija, itd. A vremenom su i neke savremene atletske discipline bile uključene kao skok u dalj, bacanje diska i koplja itd.

Igre postaju sve važniji momenat u istoriji antičke Grčke, dostižući svoj vrhunac tokom VI  i V veka p.n.e. Takođe, grčke države su prekidale međusobna neprijateljstva za vreme trajanja Igara.

Takmičenja su organizovana između različitih gradova – država Stare Grčke. Interesantna je činjenica da su tokom trajanja igara prestajali svi loši odnosi i neprijateljstvo koji vladaju među polisima. Poziv na Igre objavljivao je glasnik koji se kretao od jednog do drugog polisa. Jedna od posebno lepih tradicija bio je "olimpijski mir". Tokom održavanja igara, naime, sve su zaraćene strane sklapale primirje, kako bi omogućile učesnicimai brojnim navijačima iz cele Grčke nesmetano kretanje.

Pravo na učešće u Olimpijskim igrama imali su isključivo slobodni Grci. Robovi nisu imali pravo učešća, ali im je bilo dozvoljeno da prate program. Ipak, ženama nije bilo dozvoljeno čak ni to.

Sama nagrada za pobednika u Olimpijskim igrama bila je simbolična, odnosno on je dobijao jednu grančicu masline. Ali, ovi sportisti su mimo toga dobijali ogromnu popularnost i poštovanje sugrađana prilikom povratka u svoj grad. Neretko su se rušili bedemi grada kako bi se odala čast pobedniku igara i omogućio njegov prolaz sa pratnjom. U gradovima su im se dizali impozantni spomenici, a pesnici su ih pominjali u svojim stihovima. Takođe, svojom pobedom oni su sticali i pravo na različite beneficije. Često su im poklanjali različita materijalna dobra, a bili su oslobođeni i od plaćanja nameta ili poreza.

Olimpijske igre su imale veliki verski značaj. Održavane su u slavu vrhovnog boga Zevsa kome je podignuta veličanstvena statua u Olimpiji. Broj disciplina ubrzo je narastao do dvadesetak, a same igre su se održavale nekoliko dana. Olimpijski pobednici su uskoro postali osobe koje su uživale veliko poštovanje, te su bili opevani u pesmama i podizali bi im se spomenici, a njihovi uspesi bili su i materijalno nagrađivani (raznorazne beneficije, oslobođenje od poreza, itd). Ustalio se ritam održavanja igara - svake četiri godine, a vreme između prošlih i narednih Igara nazvano je Olimpijadom. Stari Grci su te periode - Olimpijade koristili i kao jednu od metoda brojanja godina.

Igre su polako gubile važnost tokom rimske vladavine nad Grčkom iako su i tada imale veliki ugled i značaj. Priča se čak da je sam rimski car Tiberije maštao o naslovu i časti olimpijskog pobednika, a i car Neron je rado posećivao olimpijska borilišta i čak učestvovao u njima. Neron je učestvovao u trci dvokolica, ali je pao i nije završio trku, ali su ga Grci slavili kao pobednika, a Neron ih je zauzvrat oslobodio poreza. Međutim s jačanjem hrišćanstva, a pogotovo kad je ono postalo državna religija (391. godine) olimpijske igre su sve više smatrane slavljenjem paganskih božanstava i ostacima paganskih rituala, pa je konačno 393. godine rimski car Teodosije ukinuo olimpijske igre, prekinuvši tako gotovo 12-vekovnu istoriju ovog sportskog događanja.

Osim ovih organizovale su se i Pitijske, Nemejske, Herine ili Istamske igre. Stari Grci imaju tu čast da budu pravi predvodnici organiziranog sporta kakvog danas poznajemo. Pitijske, Nemejske i Istamske igre održavane su unutar olimpijskog ciklusa, između dve Olimpijske igre. Zajedno ove igre stare Grčke nosili su ime Panhelenske igre. Herine igre su, pak, bile namenjene damama, kojima je isprva bilo zabranjeno takmičenjesa muškarcima. 

Za sam kraj, za Olimpijske igre vezana je i jedna šaljiva anegdota. Naime, u početku su se sportisti takmičili u prikladnoj sportskoj opremi, ali je tokom jedne trke učesniku spao šorts, te je on nastavio da trči potpuno go. Veruje se da su ostali takmičari bili oduševljeni ovim događajem, pa su u narednom periodu svi počeli da se takmiče bez odeće.

 

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI