Dugo nismo radili intervju sa fudbalerima. Ovaj put, nastavili smo sa golmanima. Neki kažu da oni nisu fudbaleri, a neki čak ni da nisu ljudi. Međutim ovaj momak nas je razuverio što se tiče ove pošalice. Karijeru je počeo u rodnom Nišu, u Radničkom, da bi preko OFK-a i kratkotrajne epizode u Norveškoj, preko Voždovca, stigao u Jermeniju, a zatim se na početku ove godine otisnuo na Kipar. Bez trunke razmišljanja pristao je na intervju za naš sajt i vrlo srdačno odgovarao na sva pitanja. Šta reći za Stefana Čupića osim da je veliki golman i još veća ljudina.

Stefane, hvala Vam što ste izdvojili vreme da pričate za „Reflektor“.

Hvala i Vama!

Kada ste počeli da trenirate i da li ste počeli kao golman?

Počeo sam sa pet godina u Radničkom iz Niša, jer sam rodom Nišlija i počeo sam na mestu špica, međutim vremenom me je trener pomerio na poziciju golmana iz razloga što je smatrao da ću tu imati više minuta. Svidela mi se pozicija golmana i tako sam ja počeo da branim. Kad imam priliku, ja igram mali fudbal, volim da igram, ali eto profesionalno sam golman. I eto, uklopio sam te dve stvari i za sada ide fino.

S obzirom da sam i ja bio golman i da je odgovornost velika i da su dežurni krivci za primljene golove, koliko je teško biti golman profesionalno?

To je sve stvar psihološke pripreme. On može da bude kriv ili najbolji u očima saigrača. Znači sredine nema, sve je do toga koliko je psihički jak, na primer ako se dogodi greška, da ne ulazi iz greške u grešku, nego da može da se izdigne iznad toga i da nastavi da brani kao da se ništa nije desilo. Kao što u košarci imate šutera, ako promaši dve trojke, treba da se malo resetuje, da ima kratko pamćenje, tako treba da radi i golman. Ako se, ne daj Bož,e nešto desi samo kratko pamćenje i to je to i da radi svoj posao. Takođe važan je i autoritet golmana koji ima u ekipi.

Utakmice koje pamtite kao Vaše partije života?

Partizan – OFK Beograd 1:1 na JNA u sezoni 2014/15 (29. oktobar 2014.). Na toj utakmici sam bio igrač utakmice i baš dobro pamtim tu utakmicu. Pamtim jer mi je ona širom otvorila vrata i bacila me u oči javnosti, tako da su posle nje svi počeli da prate moje nastupe, a druga utakmica, možda i najznačajnija, iako smo izgubili od Zvezde u kvalifikacijama za Ligu Evrope sa Araratom. Tu sam najviše medijski bio ispraćen. I mogu da kažem, utakmica gde nisam branio, ali kada smo osvojili Evropsko prvenstvo do 19 godina 2013. godine u Litvaniji.

2013. godine je bio deo tima koji je osvojio Prvenstvo Evrope za mlade ispod 19 godina

Utakmicu sa Zvezdom ste igrali na Kipru, umesto u Jermeniji...

Putem žreba je odlučeno da se igra u Jermeniji, jer se igrala jedna utakmica, ali izbio je rat u Nagorno-Karabahu i zbog toga je UEFA odlučila da se igra tamo. Da se igrala u Jerevanu sigurno bismo imali veće šanse da pobedimo iz razloga što je tamo nadmorska visina velika i sigurno bi nama bilo lakše da igramo tamo, ali kada se odlučilo da se igra u Nikoziji, oni su jednostavno bili favorit. Mada, lepo smo se mi držali, ali jednostavno su prošli dalje.

Ko Vam je uzor?

Pa nemam nekog posebnog uzora, fudbalskog uzora posebno nikad nisam imao, ali voleo sam da gledam Van der Sara, Kasiljasa, Bufona od golmana, od fudbalera Pirla, Saleta Ilića. Ja, iskren da budem, više pratim basket.

Koje fudbalske lige pratite u slobodno vreme?

Što se tiče fudbala, volim da ispratim Premijer ligu, jer mi je to najdinamičnija liga. Volim da pratim našu Superligu, volim i ove regionalne lige da ispratim. Recimo hrvatsku, ne znam zašto i kako da vam objasnim, da li zato što su nam blizu, ali nisam nešto zaluđen. Ne pratim svaku utakmicu.

Rekli ste da više pratite basket?

Što se košarke tiče obožavam pogotovo da gledam Partizan, pa onda sve ostalo. Najmanje NBA, to samo kada se igra plej of. A Evroligu isto volim da gledam, ali nemam favorita. Ove sezone sam navijao za Bajern zbog Trinkijerija. Volim da gledam Žalgiris jer imaju uvek neku specifičnu košarku, ne volim da gledam Efes zato što što igraju tu neku „NBA“ košarku, iz nekog razloga to mi nije interesantno. Želim isto da pogledam Barselonu zbog Jasikevičijusa jer igra taktičku košarku i možeš da vidiš svašta nešto, neke minijature njegove. Volim da gledam čvrstu košarku, to smo od Duleta Vujoševića svi naviknuti. Volim kad se igra jaka odbrana, to je po meni košarka.

Kakav je kvalitet lige u kojoj nastupate?

Najbolje su lige gde ima 12 do 16 timova, mada i tih 16 je mnogo za našu ligu. Najbolje bi bilo da ima 12 do 14 klubova. Toliko njih zaslužuje da igraju. Evo na primer, kiparska liga može komotno da ima 20 klubova, ali oni su to ograničili na 14, a mislim da će sledeće spustiti na 12 timova. Samim tim kad imaš 12 klubova, tu imaš i koncentraciju kvaliteta. Tu naravno ne mislim na klubove iz pet najjačih liga, gde svi timovi mogu da obezbede jak budžet.

Kiparska liga i kiparski klubovi su daleko profesionalniji od klubova iz okoline?

Za ove iz okoline ne bih rekao, ali od srpskih sigurno. U mom klubu plate su na vreme, liga je super, postoji VAR sistem, liga je regularna koliko god neko mislio da se u ranijim godinama ko zna šta radilo. Za titulu su se borila čak četiri kluba. Svake godine ima plej of i plej aut, sude strane sudije u poslednjih nekoliko kola ili ceo plej of, nisam siguran. Liga je regularna i dosta se ulaže u fudbal, ima dosta stranaca i za prvih šest meseci sam jako zadovoljan.

Veoma je zadovoljan kiparskom ligom

Ipak šansu da pokažete šta znate Vam je na trenutak zaustavila teška povreda?

Da, imao sam tu nesreću da sam se povredio u drugom kolu kiparske lige. Špic APOEL-a me udario kolenom u glavu i polomio mi je jagodičnu kost, imao sam operaciju, pa sam dva i po meseca pauzirao i vratio se protiv Anortozisa u prvenstvu, tačnije u plej ofu. Dobio sam eto tu jednu utakmicu da se vratim. Ove sezone očekujem da branim, pa videćemo kako će da krene nova sezona.

Sa 12 godina ste došli u OFK. Ko Vas je doveo?

Bio sam na Milanovom kampu koji se održavao na stadionu na Karaburmi i Dušan Gašić, trener golmana u OFK Beograd, me doveo na probu i ostavio me tu. Iz godine u godinu sam napredovao i došao do prvog tima i tako je krenula moja karijera.

Kada ste otišli iz OFK-e desio se raspad, kakvo je stanje sada?

Zvezdan Terzić je tada otišao iz kluba, klub je počeo da propada i ja se nadam da će sad malo ljudi da ulože u klub i kad se rekonstruiše stadion, kada grad bude pomogao, e tad može da se očekuje od ovog kluba da se vrati na staze stare slave. Iskreno, ja obiđem ljude uvek kada imam vremena, stadion je u jako lošem stanju, ali ljudi iz kluba daju maksimum da to bude na pristojnom nivou, ali ponavljam: stadion je u jako lošem stanju i treba ili novi stadion ili njegova rekonstrukcija. Došli su novi ljudi u klub. Saša Stevanović je sada predsednik kluba, mislim da je on pokrenuo neke stvari, ali da bi se stvarno nešto desilo i promenilo potrebna je pomoć države ili bar pomoć grada. Bez toga ne mogu ništa.

Dete ste Radničkog iz Niša, ali odakle se pojavila ljubav prema Partizanu?

Ja sam rođen u Nišu i moj deda je imao najveći uticaj na mene. Njega sam od svih mogućih ljudi na ovom svetu najviše voleo, a on je bio Partizanovac dok je bio živ i tako od malena je krenuo da me uči pravim vrednostima, to je jednostavno tako krenulo. Gledao sam derbi kad je Saša Ilić postigao onaj čuveni gol u finalu Kupa 2000. i od tad sam počeo da pratim Partizan uz dedu. Godinama sam pratio u Pioniru basket i jednostavno to je samo po sebi krenulo. Naravno, uz dedu sam počeo da pratim, da volim Partizan i posle toga sam više voleo da gledam KKP i tako je i ostalo.

Kada ste poslednji put gledali utakmicu Partizana?

Kad god imam vremena obilazim, tj. gledam utakmice, ali ove godine zbog korona virusa nisam bio, jedino sam pogledao ovu poslednju protiv Mege u Hali Sportova. Bilo je jako čudno posle godinu dana da sam u dvorani, bilo je jako lepo. Bilo kako bilo, u Pionir ili Arenu idem kad god se ukaže prilika.

A koja je prva utakmica na kojoj ste bili uživo?

Što se tiče fudbalskog kluba to je bila ona utakmica kada je Partizan pobedio Zvezdu na njenom stadionu sa 1:2, kada je Kleo postigao onaj gol za pobedu. A što se tiče košarkaškog kluba to je bila ona čuvena utakmica protiv Barselone u Pioniru gde je nakon onog infarktnog finiša Partizan izvojevao pobedu sa pola koša razlike.

Kada vidimo Vaše slike na društvenim mrežama, vidi se velika ljubav prema Partizanu, a i sami kažete da idete na utakmice, tako da verujem da Vam je želja još veća da jednog dana obučete crno-beli dres?

Svi ljudi koji me poznaju znaju da bih ja to voleo, ali ne mogu ja sam sebe da pozovem, naravno da mi je to želja, čisto da osetim tu atmosferu u svlačionici. Ništa više od toga, ali nikad se ja ne bih nudio. Ja sam siguran na tribini, a nikad se ne zna šta može da se desi u budućnosti. Moje je da radim, da treniram, nikad se ne zna, uvek može da stigne poziv Partizana.

Da li ste nekada bili blizu prelaska u Partizan?

Ne, nikad. Možda ranije kad sam bio u mlađim kategorijama postojao je neki kontakt, ali nešto zvanično konkretno - ne. Očekivao sam da će nešto da se desi, da će doći do nekog kontakta posle one utakmice sa Zvezdom, ali nažalost ništa konkretno se nije desilo. Mada vidim da bi baš mnogo ljudi to htelo. I baš mi je drago što bi želeli da me vide u Partizanu, ali ja se iskreno ne opterećujem time. I ako se desi to super, ako ne, opet kažem: biću na tribini.

Bilo kako bilo, uvek će biti pojačanje na tribini

Iskreno svi to želimo, možda i zameniš Stojketa kad on ode?

Ja sam par puta rekao da Stojke dok može da hoda da treba da brani za Partizan. On je za mene najveći uz Petra Borotu, Ćurkovića, Šoleta, koji je i najbolji golman svih vremena. Taj čovek šta je prošao sve u životu i koliko je utakmica za reprezentaciju branio i za Partizan, on ima kredit da brani dok god može da stoji na nogama, znači svaka njemu čast kako je izdržao sve te pritiske. Kad smo kod tog pritiska, pričali smo šta sve on može da stavi na svoja leđa i šta je sve proživeo u karijeri i da opet brani na visokom nivou. To je baš model golmana i čoveka o kojem sam malopre govorio.

A šta misliš o mladom Popoviću?

On je generacija mog brata, bili su zajedno u reprezentaciji, talentovan je, visok, lepo građen, lepo igra nogom, perspektivan. Sigurno može da bude budućnost Partizana, samo treba da ima kontinuitet da brani, da ga vidimo kako će da se snađe i u tim malo „jačim“ utakmicama. Ima potencijal veliki.

Da li ste u dobrom odnosu sa nekim sadašnjim igračem Partizana?

Bio sam u svim mlađim selekcijama sa Sašom Zdjelarom, bili smo u OFK i reprezentaciji zajedno, poznajem i Slobodana Čakija Uroševića. A zanimljivo sa Nemanjom Miletićem, bivšim levim bekom, sam bio saigrač sada u Olimpijakosu.

Jel imate omiljene igrače iz fudbalskog kluba i košarkaškog, bilo da su sadašnji ili bivši?

Pa eto cenim Novicu Veličkovića, Bogdana Bogdanovića, Sašu Pavlovića, ali za mene reper za sve je jedan i jedini Dule Vujošević. Opet kažem, cenim kako Novica gine za klub i kako nosi taj Partizan. Ljudi koji imaju te neke stare vrednosti. Oni drže Partizan. To je duh Partizana. A što se tiče FKP, Saša Ilić, Danko Lazović, dok je bio Stefan Babović. Realno, kao što sam rekao, počeo sam da pratim sa 6, 7 godina, tako da Sale, Ivica Kralj, Ivica Iliev, to su ti ljudi koje pamtim sa tih utakmica.

Omaž Bogdanu Bodanoviću

Osim u Partizanu, u kom velikanu ili velikoj ligi biste želeli da se oprobate?

Pa, iskreno nemam neki određeni klub. U Engleskoj pratim Liverpul, u Grčkoj PAOK, u Španiji sam od malena gledao Rajo Valjekano. Gledao sam, kada sam imao 5, 6 godina, utakmicu Real Madrid - Rajo Valjekano i zapamtio sam one njihove zanimljive dresove sa onim crtama i sa paukom i to mi ostalo u sećanju. I nisam njihov veliki navijač, ali pratim Rajo. U Italiji zbog Siniše Mihajlovića navijam za Lacio. Voleo sam njegove slobodnjake. Isto i Dekija Stankovića dok je bio njihov član. Bez obzira šo su Zvezdaši, oni su naši veliki igrači. To su neki klubovi koje pratim, za koje navijam, ali iskreno ne verujem da ću nekad potpisati za te klubove.

Kad smo kod Partizana, šta mislite, šta će da učini ove sezone?

Iskreno hteo bih da izbore mesto u grupnoj fazi Lige Konferencije u premijernoj godini tog takmičenja, a što se lige tiče, videćemo.

Izgleda kod Čupića je porodična stvar biti golman, jer je i vaš rođeni brat Miloš golman?

Da, eto brat mi je isto golman, branio je za Zlatibor, bio je sad na pozajmici. I on je ponikao u OFK-inoj školi, onda je nakon toga otišao u Zvezdu, potpisao ugovor sa njima i sad je u Inđiji. Sad će posle dobre sezone u SuperliguiSrbije da brani u Prvu ligu.

Vaš brat rođeni brat Miloš je bio pod ugovorom sa Crvenom Zvezdom. Da li navija za njih i kakvo vam je rivalstvo?

On je navijač Zvezde, voli Zvezdu i krivo mi je što nije produžio ugovor sa njima, jer bi to njemu puno značilo, ali dobro, šta je tu je. Mora da krene drugim putem. A što se rivalstva tiče, ima ga malo, ali sve je to zdravo. Bratsko rivalstvo. Interesantno je da kad gledamo derbi ja navijam za jedne, on za druge i tako.

Iskreno nadam se da će se on vratiti tamo, a Vi da će te preći u Partizan i da vidimo prvi put dvojicu braće kako čuvaju golove različitih klubova u Večitom derbiju...

Pa moglo bi da se desi.

Prošli ste sve mlađe selekcije reprezentacije Srbije, bili ste deo one ekipe koja je osvojila prvenstvo za mlade ispod 19 godina, ali konkurencija je baš paklena na Vašoj poziciji što se tiče seniorske reprezentacije.

Prošao sam sve mlađe reprezentativne selekcije. Branio sam od U15 do U23. Nažalost nisam branio samo za „A" selekciju, jer nije bilo poziva do sada. To prvenstvo u Litvaniji je ostavilo veliki utisak na mene, osvojili smo tu zlatnu medalju i slobodno mogu da kažem da je to kruna moje karijere.

Kad smo kod reprezentacije, a i Niša, setio sam se Ace Jovanovića. Da li se čujete sa Vašim sugrađaninom?

On je na Kipru isto, sa njim se redovno čujem, brani za Apolon.

Šta mislite o još jednom Vašem sugrađaninu, selektoru Piksiju, da li može da napravi dobar rezultat sa reprezentacijom?

Ja se nadam, on je veliko fudbalsko ime. Mislim da ima autoritet da motiviše svoje izabranike, da daju svoj maksimum. Videli smo u prethodne tri utakmice u kvalifikacijama da ekipa deluje totalno drugačije nego ranije. Da igra drugačiji fudbal, mnogo otvoreniji, mnogo ofanzivniji. Ne bih voleo puno da pričam dok ne napravi neki veći rezultat, ali za sada to ide u pravom smeru.

Kad smo kod reprezentativnog fudbala sada je aktuelan EURO. Fudbal nije na zavidnom nivou, ali ko se po Vama pokazao kao najbolji do sada?

Ja navijam za Italijane. Po meni oni igraju najlepši fudbal, a i njihov selektor Manćini daje svima šansu i sa te strane je korektan. Nešto slično je radio i Ljubinko Drulović s kim smo osvojili ono odličje u Litvaniji.Dao je svima šansu, neko je igrao manje, a neko više, ali uglavnom svi smo igrali po neki minut. Eto vidite da je na poslednjoj utakmici šansu dao Siriguu da brani par minuta. To je za veliko poštovanje. Ja nekako smatram da Italijani imaju velike šanse da dođu do kraja, njih simpatišem.

Bili ste kratko u Norveškoj, a zatim ste preko Jermenije otišli na Kipar. Gde su vam bili najbolji uslovi za život?

Moja najveća greška je što sam otišao u Norvešku onako mlad i neiskusan. Da sam ostao još godinu dana u Srbiji, siguran sam da bih otišao u bolju ligu. Norveška liga je super i veoma zahtevna, marketinški veoma jaka, stvarno je bilo lepo biti tamo, međutim ja nisam znao jezik i teško sam prihvatio način života u Norveškoj koji je totalno drugačiji od onoga u Srbiji i nakon godinu dan sam uspeo da se vratim u Voždovac gde sam branio 6 meseci. Zatim, trebao sam da pređem u jedan istanbulski klub, ali nisam potpisao ugovor. Bio sam u Turskoj na potpisu ugovora, ali se nismo dogovorili s tim agentima. I onda sam ostao bez kluba šest meseci. Posle sam prihvatio prvu ponudu, to je bio Ararat, iskreno nisam znao ni gde idem, bilo mi je bitno da branim. Otišao sam u taj jerevanski klub, osvojili smo dve titule za redom i jako mi je lepo bilo tamo za život, igrali smo i u Evropi, došli do poslednje runde kvalifikacija u Ligi Evrope. Igrali smo isto i kvalifikacije za Ligu Šampiona i izgubili od Omonije nakon produžetaka. Opet kažem bilo mi je jako lepo u Jermeniji , ali da bih napravio malo veći uspeh u karijeri morao sam da tražim neki klub bliže u Evropi i eto izabrao sam Kipar. Šest meseci sam na Kipru. Prvih šest meseci je bilo turbulentno, trebalo je da branim sve utakmice, ali ta povreda je poremetila moje planove i nadam se da ću u novoj sezoni da pokažem svoj kvalitet. Dosta je teže za život, međutim klub...voleo bih da ostanem što je moguće duže na Kipru.

Da li ima zime na Kipru i leta u Norveškoj?

Uh totalno drugačija je klima, ali lige su podjednake i kvalitet fudbala je velik i u jednoj i u drugoj ligi.

Kakve su Vam ambicije sa Olimpijakosom u novoj sezoni i koji Vam je plan za dalji tok karijere?

Meni je sada najbitnije da izborimo plasman u plej of, znači da budemo među šest najboljih ekipa, to je primarni cilj, a za dalje ćemo da vidimo. Meni ugovor traje do sledećeg leta uz opciju da se produži na godinu dana. To sve zavisi od kluba, ako oni žele da produže ugovor. Generalno sam zadovoljan tamo, lepo mi je, ali u slučaju bolje ponude sigurno da bih razmislio i video sa porodicom.

Kad smo kod porodice: Imate naslednika, da li bi hteo da krene očevim stopama? Da bude golman, igra na drugom delu terena ili možda se bavi drugim sportom?

Ne bih Vidoja forsirao nikada, on će sam da odabere čime će da se bavi. Za sada od malena drži reket u ruci. Teniski reket, reket za badminton, voli te male loptice za sada. Videćemo, još uvek je mali, ali pokazuje afinitete ka tenisu.

Sin Vidoje pokazuje afinitete ka tenisu

Za sam kraj, šta bi ste poručili našim čitaocima?

Da prate vaš sajt, da vas zaprate na svim društvenim mrežama na kojima se nalazite. Želim puno zdravlja svima, to je najbitnije u ovom trenutku, a sve ostalo će samo da dođe.

Hvala još jednom, Stefane, što ste izdvojili vreme da pričate za naš magazin.

Hvala i Vama i nadam se da će Partizan da osvoji nekoliko titula u košarci uz povratak Željka Obradovića.