Šta to puca u gori zelenoj?

Al' gromovi, al' su pak topovi?

Da su gromi, već bi utihnuli

topove bi Šutan pretopio

Nit' su gromi a nit' su topovi

neg' bombe iz Prislonica sela;

Tamo slavi Ostojiću sekač

čuo on je da Žoc je u gradu,

na slavnome gradu na Moravi

Tamo sedi moćni crno-beli

Crno-beli Obradović Željko

Vino pije Obradović Željko

on na svadbi Kićanović sina

a kad se on napojio vina,

stade Željko na sav glas pevati,

"Darivaću sve što se daruje,

Sve za ljubav, sve za Partizana!"

Kad to začu Ostojić kosati,

vrisnu tada kako ženska mlada

Stade tada sinu besediti,

"O moj sinko, Ostojiću mlađi,

ostavi se, sinko, četovanja,

ne daj nikom da dozna o njemu,

bićemo opet najbolji u svemu"

Otud ide bagra novinarska

Odmah piše, odmah bombe baca

Nose vesti sa naslovnih strana

Pa govore svima naokolo

"More Srbi, Željko vam se vraća,"

Kad to začu Ostojić Mijajlo

Odmah zove Savića Zorana

Demantuje Zoki kako puška

A u klubu bez igrača stoji

Bitno da se pudlice "ne boji"

Pola pije a pola prosipa 

Dok se bori da nam slavu vrati

Bitno mu da niko neće znati

Da igrača ni u planu nema

A obnovu veliku nam sprema.

A kad se Željku dosadilo,

pa upregne ralo i volove

da ne ore brda i doline, 

već da ore careve drumove.

Dok drumovi u cara sad dršću

strah u njima izmiče kontroli,

iako je sve crno baš sada

da si hrabar ostaje nam nada.

Pobi Turke konjanike slabe,

podseti se kako je to dobro,

pa da bude šta biti ne može

vreme je za tango smrti opet.