DA LI SAM TO JA?

Moja nezavisnost zavisi od drugih,

Kad ukapiram počne da me muči, kao da ću pući.

Da li sam to ja?

Da li sam to ja Ili odsjaj moga gašenja?

Socijala, ilegala, vučem se k’o mrcina!

Živim u kavezu, živim u prolazu, ja sam tuđin u sopstvenoj zemlji.

Ja živim u memli.

Kroz glavu mi prolazi život sav šta sam još mogao da dam.

Da li sam to ja? DA LI SAM TO JA ILI ODSJAJ MOGA GAŠENJA?

Za razliku od prethodnih izdanja „Veselog četvrtka“ umesto na kraju teksta stihovi se nalaze na početku. Pesma koja se ovog četvrtka povezuje sa našim klubom je pesma „Da li sam to ja“ benda „Partibrejkers“. Ako niste, pročitajte je ponovo i shvatićete da savršeno opisuje aktuelni trenutak našeg JSDP.

Ljudima koji imaju tu nesreću da me prate na Tviteru već je dosadilo ponavljanje priče da nam slede još sezona ili dve pre potpunog gašenja. Većina se slaže da je situacija užasna, ali su ubeđeni da nas neće ugasiti već održavati u životu na nivou krpe za brisanje poda kao što to rade poslednjih par sezona.

Sledi pokušaj da objasnim da je zaključak koji je nastao kao posledica odličnog poznavanja onoga protiv čega se borimo ispravan.

Krenućemo od poslednjih dešavanja umesto od 2012. godine kada je sve počelo.

Finale ABA lige u jeku pandemije i u tri navrata prilično popunjen ili krcat Pionir.

Naravno da nema potrebe napominjati da je prisustvo publike predstavljalo kršenje svih propisanih mera u borbi protiv pandemije.

Ovde moram da zastanem i kažem da su po mom skromnom mišljenju te mere po pitanju prisustva publike nepotrebne i prestroge, naročito po pitanju fudbalskih utakmica. Gde je na otvorenom, naravno ograničen broj koji bi poštovao sve mere distance mogao da prisustvuje bez problema. Isto tako u mnogo manjem broju mogla je da prisustvuje i publika u halama.

Ali, takva mera nije doneta.

Samim tim prisustvo publike, naročito u onlikom broju je predstavljalo ozbiljan prekršaj. Kada se uzme u obzir koliko ljudi, naročito u privatnom sektoru je ostalo bez posla ili bez planirane zarade, jer su poštovali mere Kriznog štaba, očekivalo se da će se neko pobuniti, pisati protesna pisma, da će odgovorni podneti ostavke i slično. Ništa od toga se nije desilo. Niti će.

„Svi prisutni su vakcinisani ili su imali negativan PCR test“ – i to je to.

To je dovoljno. Kršenje zakona je opravdano time što je neko rekao da su svi vakcinisani.

Titula je osvojena, ABA liga je opet super, Milogorci su opet Crnogorci, a Bokan je opet ortak.

Na kraju krajeva, uželeće se Jutranji programi gostovanja Nebojše Čovića, ali do Kup takmičenja njega biti neće.

U danima koji su usledili samo je novinarka Jovana Štetin sa N1 (nije „Neko sme da pita“, nego neko ko radi svoj posao uvek i svuda) izrekla ono što svi znaju, da je u Srbiji sve dozvoljeno ukoliko ste klub Aleksandara Vučića.

Za razliku od nje Sloba Georgiev, ali i ostali „slobodni novinarei“ se nisu setili da osude okupljanje.

Premijerka Srbije je rekla da bi, pazite sada ovo, policija reagovala samo da je znala da će do okupljanja doći. Ista ta policija koja je znala šta se dešavalo u Savamali, pa se nije udostojila da rušenje objekata uveliča svojim prisustvom.

Idemo dalje.

Proslava fudbalske titule sportskog krila vladajuće garniture.

Da sada ne ulazimo u to kako je osvojena ta titula.

Napišimo par reči o samoj proslavi.

Uredbom tamo nekog državnog organa pri MUP stopiran je rečni saobraćaj na tom delu plovnog toka tokom proslave. Što je samo dokaz da kada policija zna da će se nešto desiti ona reaguje.

U konkretnom slučaju izdavanjem dozvole.

Proslava se naravno odigrala u okviru Beograda na vodi.

Dražesno, zar ne?

Beograd je zaista veliki grad.

Nažalost u poslednje vreme samo površinski i od celog grada se odlučilo baš za BGH2O.

Ako je već moralo na vodi, zašto ne Ada Ciganlija?

Bakljada oko celog jezera bi sigurno delovala prelepo. Ne verujem da bi bilo ko od posetilaca beogradskog jezera imao nešto protiv toga što bi im recimo bio zabranjen pristup jezeru ukoliko nemaju člansku kartu SNS ili dres u predsednikovim najdražim bojama.

Ili, zašto se nisu palile baklje na Mostu na Adi?

Šalim se malo, svi znamo zašto.

Beograd na vodi. Lagao bih kada bih rekao da mi nije užasno drago zbog toga što se sve desilo baš tu gde se dogodilo. Taj spomenik kršenja Ustava, suspendovanja države i njenih zakona jednostavno ne može da bude u vezi ni sa jednim drugim sportskim društvom osim onim čiji kranovi zidaju to nakazno naselje.

Da ne dužim i podsećam šta se sve desilo na polju sporta od 2012. do dana današnjeg:

- Ponoćna KZN na stadionu Rajko Mitić

- Agrobanka

- Teranja Duška Vujoševića

- Avion Vlade Srbije koji iz Tivta dovodi Grofa

- Misterionzni nestanak dugova sportskog društva bliskog predsedniku Republike

- Budžeti kojih se ne bi postideli klubovi petice ili finalisti F4 Eurolige

- Obezbeđena dominacija u prvenstvu......

I kako sam iz svega gore navedenog zaključio da za Partizan nema mesta u takvoj državi.

Kao što rekoh, na moju žalost predugo živim ovde i preživeo sam sve što se dešavalo od devedesetih na ovamo.

Neću pisati o njihovoj transformaciji od Arkanovih tigrova do heroja demokratkse revolucije 05.10.2000.

Ali, priča o tome kako je tokom devedesetih država forsirala Partizan mora da se pomene.

Uz napomenu da od 1945. do dana današnjeg sa druge strane brda niste mogli da čujete da je neka utakmica pošteno izgubljena ili ne daj Bože da je neko bio šampion na pošten način.

Da se odmah razumemo, devedesete su apsolutno zlo i najgori i najsramniji period u istoriji našeg naroda, ali priča da je Partizan guran od strane države iskazan u brojkama izgleda ovako:

Partizan tri, Crvena zvezda dve, Arkanov Obilić jedna osvojena titula.

Jeste, onaj Arkan koji je bio vođa Delija početkom devedesetih. Naravno, Arkan kao bivši vođa navijača je želeo da uništi baš klub čije je navijače vodio. Klub za koji je navijao dok je u finalu kupa 1993. stajao iza gola tokom izvođenja penala. Verovatno kako bi obezbedio regularnost.

Ali, ako uspostavimo sistem vrednosti da samo CZ sme da bude prvak, jer je tada jedino regularno, čak i da je država gurala Partizan tokom devedesetih ostaje činjenica da je većina titula osvojena tokom sankcija, tačnije bez ikakvih izgleda da se titula „naplati“ igrama u Evropi.

Koliko je ulagano u Partizan dovoljno govori činjenica da smo prvi bitniji izlet u Evropi dočekali sa rasprodatim timom i gomilom klinaca u ekipi (čini mi se da je to bio debi Saleta Ilića u Evropi), protiv FK Kroacija. Zagrepčani su bili ekipa koja je tada izgledala kao što Crvena zvezda izgleda u vreme Aleksandra Vučića, da ne kažem i kao u vreme pred raspad Jugoslavije.

Uglavnom, jedna od većih blamaža u istoriji kluba i poraz od 5:0 na Maksimiru. Ako ćemo realno i onih beogradskih 1:0 je bila premija na osnovu dešavanja na terenu.

Ali, dobro. Mi smo krali i otimali, bez apsolutno ikakvih ulaganja u tim od strane države kako bismo sa timom nakrcanim strancima napravili neki rezultat u Evropi.

Došlo je do promena, neki su postali heroji demokratije neki su odbili da odu i Kinu i tada je valjda trebalo sve da bude kako treba.

Nekim čudom Partizan je 2003. bio prvi klub koji se kvalifikovao u grupnu fazu Lige šampiona, ali verovatno apsolutno nezasluženo i uz pomoć Šurbatovića i ekipe koja se uvaljala u strukture vlasti.

Za razliku od većinske Srbije bio bih zao kada bih rekao da onaj period kada je Piksi bio predsednik CZ nisu bili apsolutno zasluženo bolji. Jesmo mi bili u jednom od naših navijačkih bojkota u tom periodu, ali to ne menja činjenicu da je Piksi bez ikakve pomoći države isključivo svojom zaslugom doveo Tojotu kao generalnog sponzora. Da su nas ometlali u derbiju bez problema, jer su jednostavno bili bolji i imali bolji tim. I generalno, delovalo je da će dominacija kluba iz komšiluka početi. Međutim, posle bačene bombe na kuću od strane navijača njegovog kluba Piski je otišao.

Nama su stigli Mo, Žuka i Dijara i počeo je niz.

Bez obzira što smo prvu titulu osvojili golom Dijare u POSLEDNJEM kolu. Bez obzira što je pre osvajanja treće titule u nizu Pižon kao trener imao prednost na tabeli kada je otišao.

Urbana legenda kaže da je otišao, kada mu je jedan od vođa navijača lupio šamar na treningu pred čitavom ekipom jer ne ubacuje u igru nekoga za koga je budući građevinac smatrao da bi trebalo da igra.

Na opšte iznenađenje Partizan je osvojio i tu treću titulu, najviše zahvaljujući smeni trenera u protivničkom taboru. Sledeće tri titule su logična posledica svega gore navedenog.

Iako smo imali bolji igrački kadar od njih, samo jedna titula je osvojena ubedljivom razlikom.

Međutiiiiiiiiiiim, te titule po mišljenju većine nisu osvojene pošteno. Titule je oteo Tomislav Karadžić.

Nikako nije problem to što je možda, nekim slučajem Partizan bio bolji. Ne. To jednostavno nije moguće.

Čak i da je Partizan otimao titule i ovom periodu, jer se jelte, podrazumeva da smo svaku titulu oteli, klub nije bio konkurentan u Evropi. Jedan od razloga je idiotska uprava, koja je ipak u tom periodu osvajala titule najviše zahvaljujući činjenici da je preko puta bila uprava još gora od Đurićeve.

Godinama Partizan nije imao generalnog sponzora, dok je Boris Tadić koji se pored Karadžića optužuje za Partizanove titule doveo Gazprom kao sponzora na noge Vladanu Lukiću.

Bez obzira na sve, oni su bili žrtve krađe i svesnog uništavanja njihovog kluba od strane vlasti.

Svi su bili krivi toliko da se između ostalog prekidaju utakmice reprezentacije i sprečava plasman na EP. Pokušaj linča reprezentacije je samo mali dodatak na sve.

Kada se na sve ovo doda niz od dvanaest titula Košarkaškog Kluba Partizan (nećete verovati ukradenih) rezultati izbora 2012. i sve što je usledilo ne bi trebalo nikoga da iznenade.

Konačno, dolazimo do dela u kom bih trebalo da objasnim zašto mislim da nam sledi gašenje.

Jedino na čemu odajem priznanje Aleksandru Vučiću jeste činjenica da je 100% provalio kako funkcioniše mozak prosečnog stanovnika Srbije.

Šta je prvo uradio kada je došao na vlast?

Uhapsio najbogatijeg, pretio hapšenjem svih ostalih i teškim robijama za iste (koje bi bile zaslužene da se razumemo). Međutim, taj glavni još nije osuđen niti će, dok su neki koje trebalo uhapsiti njegovi verni pomagači i finansijeri. Ali, legenda da tajkuni više neće vladati i dalje živi.

Sledeća stvar koja je usledila i koje je po mom mišljenju glavni razlog njegove sigurne vladavine jeste ponoćna KZN na stadionu pod tenkom i prekid dominacije Partizana, tačnije pretvaranje Sportskog društva Crvena zvezda u sportsko krilo Srpske napredna stranke.

I naravno darivanje naroda parama za svaku glupost.

Kad smo kod darivanja naroda to su i prethodnici vrlo dobro radili.

Recimo, u vreme Đilasa roditelji osnovaca nisu morali da odvajaju značajna sredstva za kupovinu udžbenika. Naprotiv, dva besplatna kompleta su čekala svako dete.

Ogroman deo Novobeograđana je glasao za Šapića jer su deca u toj opštini dobijala paketiće za Novu godinu.

Međutim od svih gore navedenih samo su Đilas i Demokrate izgubili izbore.

Zašto?

Jednostavno, u vreme njihove vladavine se desilo šest titula Partizana u fudbalu i dvanaest u košarci.

To je gospodo moja glavni i jedini razlog pada te vlasti.

Da slučajno DS nije kažnjena zbog reforme sudstva?

Prosečan Srbin ne bi umeo da prijavi pandurima čime je pretučen da ga neko prebije reformom sudstva.

Da Tadić nije kažnjen, jer je imao Cvetkovića za premijera koji je imao funkciju fikusa?

Ako je tačno onda bi i Vučić trebalo da izgubi izbore zbog Brnabićke, koja je fikus izdigla na viši nivo.

Dame i gospodo, glavni razlog Tadićevog poraza je zavrtanje rukava u Areni protiv Makabija.

Kao što smo gore ustanovili u to vreme Partizan bio prvi samo zbog pomoći države.

Sve to je Aleksandar Vučić savršeno provalio i rešio je da iskoristi maksimalno.

Kao mali prilog ovoj teoriji navešću procente osvojenih glasova Aleksandra Vučiča i stranaka oko njega na izborima.

2016. oni osvajaju 59% glasova.

2017. ovaj procenat pada na 55, da bi 2020. otišao na 72,5%.

Primetićete lagani pad popularnosti Aleksandra Vučića leta gospodnjeg 2017.

Sećate se šta se desilo te godine?

Tako je, ono što nikako ne sme da se dogodi. Dupla kruna fudbalske sekcije Partizana.

Da bi ovaj skok na 72% usledio nakon dve Lige šampiona njegovog kluba i dominacije košarkaškog kluba iz Železnika.

Da se ne lažemo ovo je najvažniji razlog.

Tu dolazimo do dela navijača Partizana koji su glasali, koji glasaju i koji će glasati za Aleksandra Vučića i njegovu stranku i dalje.

Bilo je nas apsolutno nebitnih likova koji smo pisali šta će vladavina ovog čoveka značiti za nas i naš klub, ali iz ličnog iskustva znam da je ogromna većina navijača Partizana na Tviteru tvrdila drugačije, da su mi Grobari jebavali majku više nego navijači preko puta, pretili i tako dalje.

Kako smo ti ljudi i ja međusobno blokirani ne znam da li su u međuvremenu poput Željka Pantića promenili mišljenje i sada tvrde kako je Mali Alek dželat Partizana, iskreno me i ne zanima.

Da neko ne pomisli da botujem za neku političku opciju napominjem da to nije tačno što ću na kraju teksta i dokazati. Idemo dalje.

Da sumiramo, godine i godine ponavljanja priča kako je Partizan krajem prošlog i početkom ovog veka osvajao titule samo zahvaljujući režimima je Vučić idealno iskoristio.

Generalno, malo je glupo da neko ko je bio odlikvan 05.10. bude žrtva tog režima, ali dobro.

Takođe, priča „kako su svi isti“ jako lepo primila u narodu. Naravno da nisu svi isti, nisu sjajni, ali nisu isti.

I sada dolazimo do aktuelanog trenutka, kršenje mera u borbi protiv pandemije, proslave koja blokira plovni tok i tako dalje.

Zašto?

Iz prostog razloga što navijači tog kluba predstavljaju većinu i što od njihove volje zavise rezultati izbora.

Ako je i tačno da je država ikada gurala Partizan da li je u tim periodima naš klub bio u stanju da dovodi gomilu igrača i nudi im milionske ugovore? Naravno da nije, ali sada se to podrazumeva.

Zašto?

Zato što 2017. ne sme da se ponovi. Da li mislite da bi Vučić lagano dobio izbore da recimo FKP i KKP dve godine u nizu osvoje sve i dobiju toliko para da mogu da budu konkurenti u Evropi?

Pre će ga ovo srušiti sa vlasti nego priznanje Kosova.

Što se same politike tiče taj Vučić je kritikovan za sve i svašta, samo jedna stvar je van domašaja kritike.

I to nije prvi put. Setite se prodaje NIS za količinu novca koju osrednji evropski klubovi potroše za jednog igrača u zimskom prelaznom roku. Frka, panika, ludilo, poklanjamo firmu Rusima.....Sve dok Gazprom nije počeo da sponzoriše koga je počeo da sponzoriše. Od tada se ništa ne pominje, rudna renta je zaboravljena....

Tako da još jednom apelujem na Rio Tinto protiv koga se svi bune trenutno.

Onog momenta kada se ime vaše firme nađe na crveno-belim grudima biće vam dozvoljeno da bušite dnevne boravke prosečnog Srbina, da ne pričamo o šljivicima i livadama.

Da zaključimo, ako je ikada bilo ikakve veze između vladajućih režima i nekog sportskog društva ta veza nikada nije bila ovoliko izražena kao što u slučaju SNS-CZ i nikada nigde ta veza nije imala toliku podršku naroda.

Da li se od 2012. do danas na stadionu pod tenkom začula jedna jedina ružna reč protiv Vučića?

Naravno da nije, zašto bi?

Da li se na stadionu u Humskoj i po košarkaškim dvoranama čulo s vremena na vreme ono što se čulo?

Dobro, sa bočnih strana stadiona, ali se čulo. Stadion pod rupom je duplo veći, samim tim verovatnoća da se barem sa bočnih strana tog stadion začuje „Vučiću pederu“ bi trebalo da bude veća.

Međutim Srbija je država u kojoj ne važe ni zakoni verovatnoće.

I na samom kraju da napišem par reči o čoveku koji je tu gde jeste i zahvaljujući između ostalog i glasovima navijača Partizana.

Jer navijači Partizana su oni likovi koje je lako ubediti da su svi isti.

To je ekipa koja u momentu kada osvaja sve peva „Demokrate hoće da nas zabrane“, za razliku od njih iz suprotnog tabora nema povika protiv Vučića dok im klub dominira.

Nego da se vratimo na Aleksandra Vučića i ono zbog čega mislim da će nas ugasiti.

Složili smo se da je Aleksandar Vučić = SD CZ.

Kakav je način vladavine Aleksandra Vučića?

Najkraće moguće oteta država. Svi mediji, svi resursi, svi koji su mu nekada predstavljali prepreku su sklonjeni, pripojeni ili fizički ne postoje više.

Isti slučaj na polju sporta je sa njegovim klubom.

Da li je Aleksandar Vučić imao jedan jedini TV duel sa nekim političkim protivnikom od 2012. do danas?

Nije.

Da li bi osvojio apsolutnu većinu na izborima da dva puta godišnje izađe na duel nekom iskusnom političaru opozicije?

Naravno da bi osvojio. Zašto onda ne pristaje na takve duele?

Zato što bi postojala verovatnoća da iz tog jednog jedinog duela taj predstavnik opozicije izađe kao pobenik. Pobednik TV duela, ne kao pobednik izbora, ali i to je previše.

Poraz nije opcija – kako bi oni već rekli.

Da li su bili prvaci ovih godina? Jesu. Međutim dešavalo se da izgube derbi. Desila se i 2017. kada su izgubili titulu. E, to je nešto što Aleksandar Vučić ne sme da dozvoli.

Na polju politike svi koji su mu smetali ili u nekom momentu života bili protivnici ili se ne bave politikom, više nisu među nama ili su kao nekadašnji član DS Aleksandar Šapić pripojeni njegovoj stranci.

Verovatnoća da se Partizan utopi u njegov klub ne postoji. Opcija da ostanemo u životu na ovom nivou, ali da se neko otme kontroli kao Marko Nikolić i ugrozi blagostanje makar na kratko se takođe ne razmatra.

Mrtva usta ne govore ili ugašen protivnik ni igrom slučaja ne može da pobedi.

Meni je jedino krivo što ćemo se ugasiti bez borbe. Polako, kada kažem bez borbe, mislim na to da nećemo biti ugašeni dok su nam na čelu kluba istinske legende kluba (koje naravno ćute kao pičke) i koje bi se na terenu borile do poslednjeg dana, već će nas u grob oterati Vučićevi izaslanici Osotoja Mijailović i Milorad Vučelić.

I na samo kraju izneću sta po pitanju izbora i glasanja da razrešimo da li botojem za DS i slično.

Kako navijači Crvene zvezde, a nažalost i veliki broj navijača Partizana smatra da Vučić nema nikakvog uticaja na sport, ja od skoro smatram da Aleksandar Vučić poštuje Ustav. Da se bavi samo stvarima koje taj pravni akt propisuje i da ne utiče ni na šta drugo, jer to i nije posao predsednika.

Samim tim moj glas na sledećim izborima ide njemu, na lokalu glasam za Aleksandra Šapića.

Znam boli vas uvo šta ću da uradim, ali bih sve dao da taj moj glas bude presudan i donese prednost ovoj dvojici na izborima. Ako se gasi moj klub neka nastave da uništavaju sve.

Neka nas Linglong uguši, neka Rio Tinto probuši celu državu, neka nas ubijaju na pešačkim prelazima, na naplatnim rampama, neka nam jebavaju žensku čeljad na bunga-bunga žurkama....

Samo neka vam je vaša zvezdana prva još sto godina.

VUČIĆU ZGAZI IH SVE!!!!

I na samom kraju ono najvažnije, poslušajte pesmu „Da li sam to ja“ legendarnih Partibrejkersa.

SproCki pozdrav

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI