Igra li se više ikom taj fudbal? Njima se sve manje igra, a meni se sve manje gleda. Umorni su od puta, snimanja reklama, davanja intervjua. Noge su teške od priprema, od duge sezone. Štede se u klubu da bi igrali u reprezentaciji, štede se u reprezentaciji da bi igrali u klubu. Iskreno, muka mi je od svih tih izgovora, tu sam zbog 90 minuta fudbala, ili onog što je ostalo od njega. Zbog toga sledi priča o čoveku, koji se bavio fudbalom na terenu, koji nije bio umoran i koji je igrao iz zabave, koji je u svaku utakmicu ulazio sa jednakom motivacijom, makar to bila i ona sa ortacima iz kraja. Najmanje što mogu je da pomoću Reflektora ponovo osvetlim njegovu karijeru.

Horhe Kampos je rođen u Akapulku, 1966. Veći deo karijere proveo je u Meksiku sa kratkim izletom u američki soker, kao jedan od prvih značajnijih stranih imena u tada još uvek mladom MLS-u. Nastupao je za nacionalni tim Meksika u 130 utakmica i branio za reprezentaciju na dva Svetska prvenstva 1994. i 1998. Osvajač je CONCACAF Gold kupa u dva navrata 1993. i 1996, kao i Kupa konfederacija 1999. u Meksiku. Pored trofeja sa reprezentacijom od značajnih bih još izdvojio da ima dve meksičke lige i jedan MLS kup. Prema oceni FIFA 1994. je bio treći najbolji golman na svetu. Dok je zlatnu rukavicu nacionalnog prvenstva Meksika zaslužio u svim sezonama od 90/91 do 95/96.

Golman ili napadač? Kampos je 1988. potpisao za UNAM kao golman, iako je u svim mlađim kategorijama igrao na pozicijama u napadu. Pošto je u to vreme bio drugi izbor među stativama, uradio je nešto nezamislivo za moderna shvatanja. Zamolio je trenera da ga koristi kao napadača da ne bi sedeo na klupi. Te sezone je postigao 14 golova i bio u trci za najboljeg strelca lige. Kasnije kao golman često je više vremena provodio van svog kaznenog prostora, započinjao i predvodio napade svog tima. Postigao je 35 golova u golmanskoj karijeri. Svojom agilnošću i brzinom, dobrim pregledom igre i refleksima i visinom od jedva 170cm, pokazao je da je moguće snaći se podjednako dobro na dve komletno različite pozicije u timu i da su „divovi“ među stativama samo statistika. Čuvene su njegove utakmice koje je počinjao kao golman, pa ukoliko ekipi nije dobro išlo, oblačio dres nekog saigrača i prelazio u napad, a na njegovo mesto ulazio drugi golman. Jedna od takvih bila je kada je igrao za Atlante protiv Cruz Azula 1996. Uspeo je da postigne izjednačujući pogodak za 1-1 i mislim da u taj gol staje sva njegova borbenost, unikatnost i ekscentričnost, sav žar i želja za pobedom.

U vreme kad je ova legenda meksičkog fudbala bila aktivna, nije bilo termina rezervisanih za mečeve reprezentacije. Ova okolnost, ali pre svega volja i snaga, omogućila je čuvaru mreže da postane jedan od retkih fudbalera u istoriji koji je u jednom danu odigrao dve utakmice, prvu za reprezentciju, a drugu za klub. 16. Juna 1996. je branio za Meksiko protiv SAD, a kasnije istog toga i za Los Anđeles Galaksi protiv Tampa Beja. S tim da je za Galaksi utakmicu završio na poziciji napadača, pa ga je rezervni golman odmenio u penal seriji.

Još jedna stvar po kojoj bih izdvojio Horhe Kamposa jesu dresovi. Bio je prepoznatljiv po driblinzima, po golovima, po odbranama, refleksnim intervencijama i to bi bilo dovoljno za jednog fudbalera da se prikaže na terenu. Ali Kamposa je bilo nemoguće ne uočiti i zbog njegovih drečavih dresova sa širokim rukavima, koje je sam dizajnirao i za koje je kako kaže inspiraciju nalazio u bojama rodnog grada. Za razliku od današnjih fudbalera koji sprejom prekrivaju logo proizvođača obuće, ukoliko nisu plaćeni da reklamiraju određeni brend.

Izgleda da više niko ne igra fudbal zbog fudbala. Dobre partije se ostvaruju samo radi ostvarivanja boljih transfera i ugovora. Evropska i Svetska prvenstva postala su veliki izlog fudbalera u kom nabavlja i kupuje šta kome treba, a što nema u izlogu ima u radnji. Fudbal sve manje gledam na terenu. Broje se rekordi, potpisuju ugovori, snimaju se reklame, milionski transferi, a pobede i trofeji su u drugom planu, klub i reprezentacija u trećem. Borba protiv rasizma klečanjem, dugine boje na kapitenskim trakama, ne vidim kako to bilo kome pomaže. Za mene je fudbal zabava, borba, golovi, driblinzi, a ne konferencije za štampu i treća poluvremena. Za mene je Horhe Kampos najfudbalskiji fudbaler, koji ima sve što nemaju moderni fudbaleri i što je najbitnije staje u tih mojih 90 minuta koje imam volje da pratim. Za mene je Horhe Kampos esencija fudbala.