Još jedno kisno jutro, još jedno polučasovno ustajanje iz kreveta, da, znate o čemu je reč - još jedan ponedeljak.
Dok pijem prvu jutarnju kafu razmišljam o svemu sto me čeka ove nedelje i mrzim sve oko sebe. Želim sunce, želim da sam negde gde nema signala, želim da niko ne može da me dobije i da na miru razmišljam o tome šta bih sve radio ljudima koji su moj Partizan sveli na amaterski nivo. Tolika je šteta načinjena celom JSD-u da mislim da to nikada neće moći da se ispravi. Jedine dve lepe stvari su ulazak rukometaša u SEHA ligu i potencijalni odlazak Lazara Markovica, stvarno ne bih mogao da podnesem još jednu sezonu kurcobolje u crno-belom dresu.
 Vreme je da pođem na posao, budite mi dobri i ne dozvolite da ova kiša utiče na vaše raspolozenje (kao da se vi uopšte nešto i pitate).