U ranu zoru kad svane dan…

Svi smo u životu imali tu neku devojku. Devojku koju nisu podnosili, ali opet postojalo je nešto, nešto u njoj što u tebi budi neku vatru. Ta vatra se obično pretvara u prljave strasti. Takav je odnos između našeg Partizana i crvene zvezde od samog početka. 

Današnji dan je dan koji sam trebao da posvetim spremanju kolokvijuma koji pada baš na dan Večitog derbija. Pogađajte, nisam mogao da se usredsredim na učenje, već sam planirao organizaciju praćenja derbija sa drugarima, tradicionalno. Tokom čitavog dana razmišljam o tome koliko će nam nedostajati  Asano koji je otišao na način kakav je otišao... Razmišljam o tome da li će Stanoje izvesti sastav sa Šćekom i Zdjelarom u paru ili će nekoga od njih dvojice upariti sa malo ofanzvnijim Zekom Jojićem.  Razrađujem u glavi taktiku za koju ne sumnjam da je već spremna, mada  cigani možda i po prvi put u poslednjih nekoliko godina zaista igraju dobar fudbal, vašarska atmosfera je već unapred pripremljena – a na duplu krunu čekaju 14 godina. 

Moj Partizan u ovaj duel ulazi kao ekipa koja zaista traži smisao ove sezone. Pobeda u derbiju i osvajanje kupa bi makar malo zacelili rane iz sada već završene epopeje u domaćem blatu i nesrećno ispadanje iz kvalifikacija LE. Očekujem da će ekipa baš kao i u onoj sezone beznađa (18/19) pokvariti cigansko veselje, a nama ulepšati dan.  

Možda ću izaći nespreman na kolokvijum, ali sam siguran da nas Partizan neće izneveriti i da će svoje prljave strasti i frustracije istresti nad profuknjačom iz ulice Mateje Kežmana.  U RANU ZORU KAD SVANE DAN, JEBAĆE zvezdu NAŠ PARTIZAN!

 

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI