ALEKSANDAR VELIKI MITROVIĆ

Verovatno ni on nije slutio, da će nakon 7. juna 2013. ući u legendu srpskog fudbala i tako bar neko vreme ostati besmrtan. Sa 26 godina je uspeo da učini ono što se čekalo preko 65 godina, a to je da prestigne velikog Stjepana Bobeka na večitoj listi strlaca koji su obukli dres sa nacionalnim grbom. Na svom 63. nastupu za Orlove, uspeo je da stigne do svog 39. gola i tako prestigne rođenog Zagrepčanina po broju pogodaka za nacionalni tim, pritom ostavljajući prostor da se ovaj rekord samo nadograđuje.

Ovaj stameni momak rođen je 16. septembra 1994. u Smederevu, gradu koji ima veliki istorijski značaj za srpsku istoriju. Profesionalnu karijeru započinje najpre u Teleoptiku, a zatim i u Partizanu, gde nakon jedne sjajne sezone pravi transfer u najveći belgijski klub, Anderleht. Dve dobre sezone u Anderlehtu su bile katapult za odlazak u najjaču ligu na svetu, Premijer ligu. Njegov omiljeni klub iz ove zemlje, Njuskasl, dovodi ga 2015. godine u transferu vrednom 18 miliona evra. U klubu sa severa Engleske beleži 65 nastupa uz 14 golova. Kako je njegova klupska karijera krenula silaznom putanjom, ruku spasa mu je dao Slaviša Jokanović. Rođeni Novosađanin, upoznat sa kvalitetima ovog golgetera, najpre dovodi Mitra na pozajmicu, a zatim mu daje i ugovor, koji ga drži u klubu sa Kreven Kotidža i do dana današnjeg. Momak, čiji je omiljeni broj 45, dva puta uvodi klub iz Čempionšipa u Premijer ligu. Pritom beležeći 100 nastupa uz 39 golova.

Šta reći o karijeri u reprezentaciji momka koji je dobio nadimak Mitrogol? Debi rekli smo kada je ostvario, a protivnik je bila Belgija, taj meč se igrao u Briselu. Prvenac za Srbiju je dao u utakmici protiv Hrvatske u svom trećem nastupu na stadionu Rajko Mitić u onom famoznom meču koji je završio bez pobednika, rezultatom 1-1. Svo vreme je bio osporavan, jer znate kako funkcioniše klubaštvo, kako, kada nastupate za reprezentaciju u fudbalu i u košarci ,vam se broji svako krvno zrnce. Mnogo puta baš zbog toga je bio kritikovan. Kritike su stizale gotovo nakon svake loše utakmice, a neki su ga i penzionisali nakon baraž utakmice protiv Škotske prošlog novembra kada je promašio penal. Mnogi su pričali da nema pravu konkurenciju i da na konto toga mora da igra, tako da verovatno mnogim budalama ovaj uspeh zapušava usta. Još jedna stvar koja mi smeta je ta što su neki igrači, koji su kao Luka Jović bljesnuli na jednu sezonu, bili dostojni da ga zamene kada nije u formi. O njihovim kvalitetima u između ostalog govori karijera i broj nastupa za A reprezentaciju.

Ko zna da li bi slabe partije i povrede ove sezone Aleksandra doveli do ovog uspeha ove godine, ili možda za dve-tri. Treba takođe da naglasimo, kad već spominjemo uspehe, da je 2013. godine bio jedan od najzaslužnijih što je reprezentacija Srbije do 19 godina osvojila titulu prvaka Evrope. Iako je postigao samo jedan gol na šampionatu, on je poneo titulu za najboljeg igrača na istom. I tako nagovestio svetlu budućnost u dresu Srbije.

I nisam mu džaba stavio ono Veliki na početku, jer je ovim podvigom i zaslužio. I nije me stid da priznam da me na to vuče klubaštvo i to što je u pitanju dete čuvene Partizanove škole. Samo nastavi da gaziš Mitre!

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI