Ep o lepršavosti

Sve je video on, gospodar sa klupe.

Upoznao je svakoga i svačije znanje i delo, sve je razumeo.

Savo, pobedonosni junak,

bludni sin vratio se da sagradi tvrđavu oko hrama.

Video je život i rad ljudi.

Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari.

Izneo je na videlo da se titula šampiona osvaja bez šuta na gol u derbiju.

Dugim putem, trnovitim išao je u daljinu.

Počeo je čudno,

S divljenjem i strahom

gledaju građani njegov lik,

po lepoti i snazi

nikada mu nisu videli ravnog.

Bunkeraša tera iz svog skloništa,

hvata ga za bradu i probada.

Divlje tele lovi brzinom

i snagom svog luka.

Dovodi nigerijskog bika,

posvađanog sa nogama i cherokee glave.

Umar Sadik, čovek bola i radosti,

nije završio svoju epopeju.

Za njega, jakoga, divnoga, mudroga,

još je ostalo golova i kičmi,

deliće degeneke još dugo.

U život vraća,

Gvinejskog maga,

Osporavanog i suviše plaćenog.

Jednog dana, pa i drugog,trećeg

sedmog,

stoji Asano hitronog i spreman.

Pita njega Savo

da brzinom oplemeni crno belu armiju.

Takuma, ti si lep, ti si kao bog!

Zašto hoćeš da juriš

s divljim Nemcima po švapskim poljima?

Pođi sa mnom u Beograd

u grad opasan crno-belim.

Dođi u sveti hram,

prebivalište Moce i Peđe, Đuke i Lea!

Dođi u sjajnu kuću

u kojoj stanuje Umar Sadik,

primeran junak,

Nigerijski bik, on će moćno vladati,

njemu ravnog nećeš naći međ gurbetima.

Dođe ta turska vojska,

mnoštvo ratnika silne snage.

Izazvaše na borbu crno beli tim.

Junaku Umaru pokloniše se prvi put,

i crno beli narod al i neprijateljski konjanici.

Takuma prekorači prag hrama

i stupi na travu.

Svetina se začudi

kad ugleda blajhanog Japanca.

Njegove hitre noge

prelaze sve silne u gradu.

Sva se pažnja okomi na njega

i gleda njegova dela.

Iskrsne lopta u prostor i

Takuma zaplesa po hramu.

Pred čudesnom pojavom klanja se narod,

pada mu pred noge i boji se kao dete.

Rodio se jaguar crno beli!

Da bi zaštitio Partizan,

u dalekoj šumi Rusije

Savo potraži čuvara Izrailja

na strah gurbetima.

Njegov pas je kao zavijanje oluje,

očima svojim hipnotiše golmane.

Svako se u Rusiji njega boji,

strašnog čuvara veznog reda.

Svakog ubija ko god mu se približi.

I njegov gol ruši gospođetininog malog.

Partizan uđe u sjajni hram,

ispunjen samo dečijom grajom.

Njegovo srce je teskobno

i leprša kao ptica nebeska.

On čezne za crno belima

takozvanom stokom njegovom.

Glasno je u problemu.

Došli su Vikinzi,

strašni moldeanski neprijatelji.

Načeli su mrežu onoga bez ružne prošlosti,

Kao narikača dizao sam jadikovku,

Šta će mi lepa igra kada nas buše na boku,

šta će Partizanu mač o pojasu,

Kad odjednom bambino pomogne Gvinejskom Magu,

koji je doneo radost u očima mladoj čeljadi.

I pred kraj je Bambino potopio Vikinge i

na dalek put u moldeaniju poslao nas,

u svečanoj odeći koja obuhvata telo.

U moldeanskoj šumi rekoše bogovi

da lako biti neće.

Načeše moldeanci lako da lakše

biti ne može.

Mi smo eto blizu kraja,

jedan korak do očaja.

Odoše do kornera,

blok, skok,

Bambino i ćelava glava,

odvedoše nas,

nepovređene iz šume Moldeana.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI