Sašo nije zapalio žito

Uđem danas u kuću, pogledam šta mi cenjeno društvo sa Reflektora (sve sami akademici i erudite partizanskog soja) čavrljaju i imam šta da vidim: Sašo Filipovski nije više trener Partizana. Ako mi obilje podataka uskladišteno u ovoj tintari sa još malo kose na njoj nije prekrilo sećanje, mislim da je ovo od Istanbula 1992.godine, odnosno od dana kada sam počeo da pratim naš trofejni i najlepši klub, ovo će biti prva sezona u kojoj ćemo imati (najmanje) tri trenera.

Da ne listamo sada sve šta se zbivalo dosad, kolege Mad Maks i Bačka Kulen zmija su to maestralno i meni nedostižno radili u više navrata. Ostaju bol i izneverena osećanja. Ista ona ekipa, dobro, skoro ista, koja prošle sezone ne zna za poraz, ove gotovo da ne zna za pobedu. Posle završnog turnira Kupa Radivoja Koraća pre nepunih deset dana u Novom Sadu, tim se prosuo i on više ne postoji ni u naznakama. Umesto ratničkog Partizana dobili smo vreću za udaranje. Odnosno, takav Partizan dobili su naši rivali, a mi veliku bol i šupalj nos do zuba.

Verovatno će ovo biti najkraći tekst koji pišem na Reflektoru i pišem ga u odbranu Filipovskog. Ne zato što sam bio zagovornik njegovog dolaska na klupu niti zbog neke emotivne vezanosti za njega. Ništa specijalno nije ostavio kao utisak na mene u prethodnih nekoliko zimskih meseci. Došao je, pošteno pokušao da povuče ručnu, nije uspeo. Verovatno je i tim ostavio u gorem stanju nego što ga je dobio, ali šta je tu je. O vremenu kao jedinom resursu koji ne možemo da nadoknadimo da i ne govorimo.

Nekadašnji trener Olimpije, međutim, po mom laičkom mišljenju nije kriv iz najmanje tri razloga. Prvi razlog je taj što on nije sam sebe imenovao za trenera Partizana. Čak i da je elementarna neznalica što se tiče košarkaške igre, nije on sam sebe pozvao i sam sebi napisao ugovor. Nije on od onih protuva, a ima i takvih, koji sami sa sobom potpišu ugovor tako što od firme na čijem su čelu otuđe imovinu i prisvoje je privatno. Ne, Filipovskog je pozvala uprava Partizana i posle nekoliko dana ubeđivanja dovela ga je na klupu „crno-belog“ kolektiva.

Drugi razlog leži u tome da Filipovski nije selektirao ekipu. Njemu na dušu možemo staviti dovođenje anonimnog Džoša Perkinsa iz neke nedođije u Grčku i otpuštanje Nemanje Gordića. Rokada na poziciji plejmejkera pokazala se nispravnom. Ali, šta mi znamo o odnosima u svlačionici ili o stanju kućnog budžeta svakog igrača? Možda se u tome krije razlog odlaska Gordića i imperativa u nalaženju njegove zamene.

Sve ostalo Filipovski je nasledio. Dobio je u ruke možda ne ni vruć nego dobro zagoreo krompir od Vlade Šćepanovića, takođe stručnjaka koga smo prerano potrošili i oprali se. Hm, glupo je govoriti u prvom licu množine pošto ni ranije spomenuti Mad Maks, ni Bačka Kulen Zmija, ni ja, ni bilo ko iz ekipe Reflektora, ni lik iz partera, ni navijač Partizana iz Bele Palanke nismo se pitali ništa ni u pogledu imenovanja trenera ni u pogledu njihovih otpuštanja. Filipovskog je dovela uprava i to u momentu kada je sastav koji je hrabro preuzeo bio u već dubokom kanalu.

U tome leži i treći razlog moje apologije trenera Filipovskog odnosno treći argument iza kog čvrsto stojim, a da on govori u prilog tome da naš dosadašnji šef stručnog štaba nije kriv. Filipovski, naime, ne vodi klub. Dobro je da treneri ne vode klub, ali nije dobro da ga vode oni koji ga danas vode i to na način na koji ga sve vreme vode od kada su partijskim dekretom i sa partijskim zadatkom poslati u Partizan.

Nažalost, nije to najtužnije nego sam podatak da te individue ostaju na čelu kluba. Dokle? Videćemo. Na groblju Džingis-kana u Samarkandu, prelepom gradu koji danas pripada Uzbekistanu piše:“Blago onom ko ostavi svet pre nego što svet ostavi njega. Promenio bih sadržaj ove poruke, kao i njenu intenciju referirajući se na aktuelni trenutak u Partizanu. Rekao bih: blago nama ako oni odu iz Partizana pre nego što Partizan ode bestraga.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI