Reflektor intervju - Profesor Vladimir Vuletić: "Noć je pred zoru najgušća"

Dok se fudbaleri Partizana u Turskoj pripremaju za nastavak Linglong Superlige, razgovarali smo sa jednim od čelnika kluba o aktuelnom stanju u srpskom fudbalu, sportskoj i ekonomskoj situaciji u Partizanu, uslovima i okolnostima u kojima obitava, odnosu društva i države prema klubu iz Humske i mnoštvu drugih tema. Naš sagovornik bio je potpredsjednik FK Partizan i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Vladimir Vuletić. Poznat kao čovjek bez dlake na jeziku, profesor Vuletić je bez oklijevanja pristao da odgovori na sva pitanja naše redakcije i opiše aktuelnu sliku srpskog fudbala iz svog ugla.

 

Profesore, kada i kako ste se zapravo, kao navijač, vezali za Partizan? Šta za Vas lično znači i predstavlja ovaj klub?

To je jedna klasična, ali u mom slučaju, naravno, i unikatna priča. Naime, neka od prvih sećanja i utisaka iz mog detinjstva vezana su za Partizan i prve odlaske na utakmice sa mojim pokojnim ocem. Imam sačuvanu audio kasetu, na kojoj se čuje kako ja udaram hemijskom olovkom u lončiće i pevam "Dok Partizan bitke bije". Ta naša himna koja je, rekao bih, pomalo zaboravljena i skrajnuta, meni je ostala urezana kao naša istinska i prava himna. Ona nosi jednu dobru i snažnu poruku: "Crno-beli, crno-beli, ma gde bili na tabeli, nek vas bodri, nek vas jača, pesma vaših navijača." Ja sam se oduvek osećao navijačem Partizana, ma kakav da je on bio.

Šabac, moj rodni grad, od Beograda je udaljen svega 75 kilometara. Mi kao deca smo, međutim, putovali po četiri i po sata do Beograda i isto toliko nazad, da bismo gledali Partizan. Šabac je u tom periodu, naime, bio saobraćajno slepo crevo i samo jedan voz je saobraćao do Beograda - šinobus koji je dolazio iz Rume. S obzirom na to da mi klinci nismo imali para za bilo kakvu drugu opciju, putovali smo, dakle, tim šinobusom po devet sati u jednom danu da bismo gledali naš Partizan. Iz današnje perspektive, tužno i siromašno detinjstvo ili mladost umeju da deluju romantičarski, ali verujte mi - bilo je nečeg viteškog u svemu tome, baš kao što je nešto viteško i navijati za Partizan. Da budem krajnje iskren, ja o fudbalu ne znam ništa. Branio sam ponekad ispred zgrade kad sam bio dete, ali to je sve. Dakle, nisam neki ljubitelj fudbala, ja sam ljubitelj Partizana. Partizana kao ideje, kao jednog univerzalnog pokreta, koji je mnogo više od fudbala, mnogo više od sporta - to je filozofija života. Za mene je Partizan oduvek upravo to. Pre neki dan sam dobio podsetnik na Fejsbuku iz 2010. godine, kada sam u rubrici "relationship status" napisao "in relationship with Partizan". Tako osećam prema Partizanu.

 

Nekako se čini da se taj gore navedeni stih iz klupske himne, koji je ujedno i životni stav, djelimično izgubio i zbog činjenice da su novije generacije partizanovaca odrastale u periodima velikih rezultatskih dominacija Partizana i u fudbalu i u košarci, uz mnoštvo trofeja i titula, koje su njih oblikovale na drugačiji način nego što su nas starije formirali brojni sušni periodi u prošlosti.

Slažem se. Ne želim da delujem prepotentno, ali mislim da smo mi time poprimili neke opšte vrednosti kojih danas nema. Danas postoji previše isključivosti i netolerancije, jednog uskoumnog razmišljanja, koje nije u biti onoga što predstavlja Partizan.

 

Duško Vujošević je u nedavnom intervjuu za naš magazin izjavio da se KK Partizan nalazi u stanju "indukovane kome". Da li se isto može reći i za FK Partizan?

Znate, indukovana koma podrazumeva otprilike stanje na respiratoru. Indukovana koma se uvodi kako bi se nekome eventualno spasao život, ali sa neizvesnom perspektivom. U ovom slučaju ja bih rekao da FK Partizan, a mislim da neću pogrešiti ako ovo kažem, živi najteži period u celoj svojoj istoriji, od samog osnivanja do danas. Nikada Partizan, a pritom mislim na celo JSD Partizan, nije bio u težoj poziciji. 2012. godine JSD Partizan bilo je državni šampion u svim sportovima osim jednog. Protekla 2020. godina zbog implikacija pandemije nije potpuno relevantna po tom pitanju, ali 2019. godine JSD Partizan je bilo šampion u samo jednom sportu, i to u kuglanju. To rečito govori u kakvom teškom periodu, a ja bih rekao u najmračnijem, Partizan živi i radi, pre svega FK Partizan kao kičma i okosnica celog sportskog društva. Bez namere da aboliram od odgovornosti bilo koga iz uprave kluba, pa naravno ni sebe, mislim da će istorija jednoga dana potpuno drugačije gledati na iskušenja, borbu, bitku i sve ono što su mnogi - ne svi, ali neki od nas - preživljavali i preživljavamo u toku ovog perioda. Usuđujem se da kažem da je herojski čin to što je Partizan živ, što nije dozvolio sebi ono što se desilo nekim drugim sekcijama nekih drugih klubova, koji su prolazili kroz razne UPPR-ove, koji su zloupetrebljavali i u potpunosti kršili svako moguće pravno tumačenje istorije, sebi pripisivali razne zvezdice itd. Odgovorno tvrdim da se časno i pošteno, u svakom smislu te reči, borimo da Partizan u najgušćem mraku preživi. A, usuđujem se da kažem i ovo: Noć je pred zoru najgušća.

 

Da li je ona čuvena "dupla kruna" Partizana u sezoni 2016/17 bila jedan vid državnog udara?

Te godine je sve bilo pripremljeno da Crvena zvezda osvoji titulu. To je bila čuvena godina u kojoj je alfa doktor Zvezdan Terzić izjavio da su Partizan i Zvezda dva gladijatora i da se bore na život i smrt, te da je prirodno da onaj ko pobedi usmrti onog drugog. Već tada je on ne samo nagovestio, nego zvanično najavio da će narednih pet godina Zvezda biti šampion. Vi se sećate da je po tadašnjeg trenera Crvene zvezde išao avion Vlade Republike Srbije. Ta bahatost i osionost jasno su ukazivali na to da je sve pripremljeno da se osvoji ta druga uzastopna titula. Vrhunac te i takve bahatosti bio je derbi na kojem je Zvezdi priznat gol nakon očiglednog gol-auta. Međutim, onda se desio taj neverovatni "Krov" i taj neverovatni Voždovac. Pritom ne mislim da je tu ikakvu ulogu imao "Laki Lu", koliko je Voždovac tada zaista odigrao pošteno. To svoje poštenje taj klub je morao da iskija u svim ovim sezonama nakon toga. Oni su već tada osuđeni petogodišnjom kaznom, koja se sastoji u tome da svaku utakmicu protiv Zvezde moraju da izgube unapred.

Partizan je takođe već tada osuđen. Marko Nikolić je znao da posle "tanga smrti" sledi vreme smrti. I, to je razlog zašto je i otišao. Marko nije otišao zato što uprava nije želela da ga zadrži. Svedok sam da je sve učinjeno da on ostane i on je to i prepoznao, ali je jasno stavio do znanja da on samo želi da radi u inostranstvu. Znali smo i zašto.

 

Već duži period svjedoci smo sukoba između Željka Pantića i Vladana Tegeltije, koji se odigrava javno i na društvenim mrežama, a koji je ovaj prvi odavno prenio na neki lični nivo uvreda i verbalnih napada. Vi ste takođe u jednom periodu imali određene nesuglasice sa Tegeltijom. Kako ste na kraju izgladili odnose?

Do tih nesuglasica je došlo zbog okolnosti da ja nisam želeo da dozvolim da se stanje u KK Partizan sagledava krajnje nekritički, a da se isključivo i samo kritički sagledava stanje u FK Partizan. Mene su mnogi često optuživali da pravim "jabuku razdora", da branim stanje u FK, a napadam stanje u KK. To, međutim, apsolutno nije tačno. Mi ponekad od drveta ne vidimo šumu. Jedna latinska poslovica glasi: "Ono što je dozvoljeno volu, nije dozvoljeno Jupiteru", a i obratno "Sve što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu". Čini mi se da ponekad sve što je dozvoljeno KK Partizan, nije dozvoljeno FKP, i obratno. Kao da postoji neka vrsta maćehinskog odnosa i krajnje kritičkih i oštrih stavova od strane javnosti i navijača prema najvećoj sekciji JSD Partizan. Naravno, nemam ništa protiv toga, ali isti odnos treba da postoji prema svakoj našoj sekciji, ukoliko ga zaslužuje. U tom pogledu smo Tegeltija i ja imali samo par nekih razmirica, ali odmah želim jedno da Vam kažem i biću potpuno iskren: Vladan Tegeltija je veliki partizanovac! To je čovek koji živi za Partizan godinama. Ja sam neko ko je u javnosti oko pet godina, a on je tu decenijama. Ja to zaista cenim i poštujem. Niko nije bez mana i niko nije bezgrešan, to kažem i za sebe, ali danas sa punim pravom mogu da kažem da se nas dvojica dobro razumemo, najblaže rečeno. A, šta se dešava na relaciji Pantić - Tegeltija, nije pitanje na koje bih ja mogao da dam adekvatan odgovor, to mogu samo njih dvojica. Meni to pomalo liči na situaciju kada se dva muška deteta otimaju za ljubav majke i gde svako misli da je upravo on zapostavljen. A, majka ih zapravo isto voli i oni isto vole tu majku. Ja mislim da su obojica veliki Grobari, ali nedoslenost, nekonzistentnost, pa ponekad čak i iracionalnost u pristupima i jednog i drugog, danas u većoj meri kod Pantića, uspostavljaju situaciju da se konstruišu određene teorije.

Ja sam već u više navrata naglasio, i stojim i dalje iza toga, da se Željko Pantić ogrešio o rad, trud i samopregor Aleksandra Stanojevića. Cela ta ideja da je Aleksandar Stanojević poslat od Zvezdana Terzića da uništi Partizan je apsurdna. Zamislite koliko je suluda pomisao da neko rizikuje svoju karijeru, ugled, reputaciju i ceo svoj budući život da bi uništio klub u kojem je sve postigao. To je čovek koji spava na Teleoptiku. Nije to, naravno, nikakav reper, ali znam kako radi, gledam ga uživo. Željko ga nije gledao uživo.

 

Koliki je tačno iznos transfera Filipa Stevanovića u Mančester Siti?

Ja znam da postoje te ideje da Partizan prikriva cifre transfera, kako bi se, navodno, deo tih sredstava slio u nekakve kvazi džepove. Moramo biti potpuno jasni: Mančester Siti je jedan veliki evropski klub, pa i svetski. Zamislite Mančester Siti koji sa Partizanom zaključuje ilikvidne, nejasne, dvostruke ili fingirane ugovore. Takvih stvari apsolutno nema, niti su moguće. Ja sam neko ko je u Partizanu zadužen za pravna pitanja, pa samim tim i za pravne segmente tih ugovora. Naglašavam, samo za pravne, ne i za ocenu ili procenu da li je neki igrač trebalo da bude prodan ili ne. U ovom konkretnom slučaju postoji osnovna cifra i postoje odgovarajući bonusi. Sa svim tim bonusima, transfer Filipa Stevanovića iznosi oko 8,5 miliona evra. Bonusi su vezani za njihove plasmane i uspehe i za broj utakmica, a sama osnovica iznosi 6,5 miliona evra.

 

Transer Umara Sadika u Almeriju takođe sadrži određene bonuse. Od kojih faktora oni zavise i kako su konkretno ugovoreni?

Mnogo se oko toga polemisalo. Ja lično sam u tom pogledu na Tviteru morao mnoge stvari da objašnjavam. Laici ponekad laički posmatraju pravne norme. Pravne norme su veoma precizne i sofisticirane, pravo je sofisticirana nauka. Ove sezone svi broje te neke golove Sadika, pitaju se da li će taj Sadik postići dovoljno golova i da li će njegova Almerija uspeti da se plasira u Primeru. Iz određenih pravaca mi dobijamo kritike da se kockamo, da smo uložili kvotu hoće li ili neće, te da od ove sezone zavise ugovoreni bonusi. Međutim, ogroman broj tih ljudi ne shvata da su svi ti uslovi, od kojih zavise bonusi, dogovoreni na petogodišnjem nivou. Sadik je tamo potpisao ugovor na pet godina. Ako se bilo šta od toga desi u bilo kojoj od narednih godina, bonusi stižu kada taj određeni uslov bude ispunjen. Dakle, ništa od toga nije vezano isključivo za ovu sezonu, nego za narednih pet. Druga stvar, koju ljudi ne znaju ili prenebregavaju, jeste činjenica da je Partizan zadržao 40% ekonomskih prava na Sadika. Tih 40% ekonomskih prava Partizan automatski aktivira kada bi Almerija prodala Sadika u neki drugi klub. Dakle, Partizan bi prihodovao 40% iznosa eventualnog transfera Sadika iz Almerije u drugi klub. Osim toga, svi bonusi Sadikovog transera, koje bi dobio Partizan, nisu u zavisnosti jedan od drugog i važe pojedinačno.

 

Koja je tačna uloga "Senata", šta se krije iza te ideje? Da li da klub pored postojećeg UO prikupi "viđene" partizanovce, koji bi pomogli klubu, ili da se suzi izbor ljudi bliskih klubu, koji bi pomogli, a i učestvovali jednako u odlukama na finansijskom i sportskom planu?

Na tu ideju sam došao lično ja, baš zbog petogodišnjeg osipanja ljudi iz Partizana i zbog velikih podela u i oko Partizana. Ta nesrećna, prekinuta Skupština 2016. godine i cela ta godina potpuno su, u smislu kvaliteta, degradirale i našu Skupštinu i naše upravljačke odbore. Pre svega, degradirale su kvalitet ljudi koji se nalaze u i oko Partizana. Kada nije bilo tog rata, bilo je mnogo više časnih i uglednih partizanovaca u klubu. Svaki rat deli ljude i pravi izbeglice. Partizan je jednostavno doživeo egzodus i mnogo je izbeglica iz Partizana. Moj cilj je da te naše izbeglice vratimo u Partizan, te časne ljude koje je taj rat rasterao. Niko od nas taj rat nije ni želeo, ni pokrenuo, on se jednostavno desio. Za mene je taj rat bio pitanje života i smrti Partizana, ali moja namera je da te ratne izbeglice vratim u klub kroz jedan ozbiljan organ. Reč "senat" genetički potiče od reči senex, što znači "najstariji, najbolji, najugledniji i najkvalitetniji. Čak se cela Rimska država za vreme republike službeno nazivala SPQR. To je skraćenica od "Senatus Populusque Romanus", u prevodu "Senat i rimski narod". A, Partizan je Senat i partizanovci. Jednostavno mislim da smo trenutno nedovoljno jedinstveni i nedovoljno uniformni po mnogim pitanjima i da je neophodno da se ti veliki partizanovci, koji su raštrkani i razbijeni, uključe u rad i život kluba. Ukoliko Skupština u martu, a nadam se da će epidemiološke mere da dozvole njeno održavanje, usvoji taj predlog, jasno je da će taj Senat biti savetodavni, a ne izvršni organ. To su i dalje Skupština i Upravni odbor. Ali, zamislite dopis koji Vam dostavi Senat u čijem sastavu sede Dušan Kovačević, Vlade Divac, Dragan Bjelogrlić, Predrag Mijatović i mnoga druga imena, koja bi u svemu tome mogla da budu zaista suštinski teška. Pitanje funkcije jednog organa i njegovog integriteta nije samo mrtvo slovo statuta, nego je to težina njegovih članova. Osim toga, moja ideja je i da svi ti ljudi ujedno budu i ambasadori Partizana, njegovi diplomatski predstavnici u svetu. Da imaju iskaznicu na kojoj piše "Senator Partizana".

 

Kakva je trenutna finansijka situacija u FK Partizan? U kojoj mjeri na nju utiču okolnosti neigranja u Evropi i posljedice pandemije?

Pandemija ovoga virusa potpuno je destkovala finansije svih klubova, ne samo u Evropi, nego i na svetu. Neki evropski klubovi srednje veličine, a i Partizan se smatra srednjim klubom na kontinentalnom nivou, su nestali, bankrotirali. Uzmite Slovan kao primer. Uostalom, i mnogi velikani su usled svega finansijski posrnuli. Treba da znate da je Partizan u 2020. godinu samo za mesece mart i april svojim fudbalerima smanjio prihode za 50%, a zaposlenima za 30%, a u svim ostalim mesecima isplaćivao pune iznose, dok je Crvena zvezda za devet meseci prošle godine, a to traje i dalje, svima linearno smanjila prihode za 50%. Koliko je meni poznato, Partizan je jedini klub te veličine koji je samo za dva meseca smanjio prihode fudbalerima i zaposlenima, u kojima se nije ni igrao fudbal, a sve ostale plate isplaćivao u punom iznosu. Mislim da smo jednom pametnom finansijskom politikom uspeli da posledice mnogih otežavajućih okolnosti svedemo na minimum. Milionski transferi Strahinje Pavlovića, Umara Sadika i Filipa Stevanovića omogućili su nam da preživimo "perfect storm". Vi znate da je UEFA ne samo najveći dželat, nego ujedno i najveći sponzor Partizana. A, mi smo u jednoj godini doživeli i pandemiju i neigranje u Evropi, što je u toj kombinaciji ubitačno. Međutim, uspeli smo da se finansijski toliko konsolidujemo da možemo da servisiramo sve potrebe, pre svega plate. Često može da se čuje pitanje zašto je dug ovakav ili onakav. Pa, zato što su povišeni rashodi. Rashodi su se povisili u poslednje četiri godine zbog naše obaveze prema navijačima i prema nama samima da uđemo u trku sa Zvezdom. Pritom Zvezda ima 100 registrovanih igrača, ljudi moji! Želim da naglasim da smo mi za Sumu morali da platimo 1,7 miliona, a početna cena mu je bila 900 hiljada evra, zato što je Zvezdan Terzić u Bratislavu poslao svog tadašnjeg tehničkog direktora, Stefana Pantovića, koji simulirao navodnu Zvezdinu zainteresovanost za kupovinu tog igrača, a samo sa ciljem da se digne cena koju će Partizan platiti. To javnost ne zna. Osim toga, najmanje tri-četiri današnja igrača Crvene zvezde, čija imena ne želim da navodim, da im ne bih pravio probleme, bila su projektovana za Partizan. Pregovarali sa Partizanom, sve dogovorili sa Partizanom, a onda je stigla ponuda koja se ne odbija. Zvezda sebi može da dozvoli tako nešto, mi ne možemo, a znamo i zašto ne možemo.

Što se tiče samog duga i njegovog iznosa, tu nema nikakve mistifikacije. Svake godine nezavisna revizorska kuća vrši analizu i sastavlja finansijski izveštaj koji se na kraju šalje APR-u i i tamo bude objavljen. Tu je sve transparentno do krajnjih granica, a u toku godine će od strane revizorske kuće biti objavljen i izveštaj za proteklu godinu.

 

Kakva je struktura dugovanja? Kome Partizan najviše duguje?

Najviše dugujemo državi. Trenutni poreski dug Partizana prema Republici Srbiji iznosi 4,5 miliona evra. Ova uprava je 2015. godine nasledila poreski dug od 3,8 miliona, a za sve ove godine je podignut za samo 700 hiljada evra. Taj porez je jedno veliko breme, ali mi to redovno finansiramo, a sada smo u nekoj vrsti reprograma gde bar ne plaćamo kamate. Pored toga, imamo dugovanja prema bivšim igračima i trenerima, koja su takođe nasleđena. Samo tu govorimo o skoro milion evra. Sve to mi finansiramo ili reprogramiramo, a svaki taj dug se prenosi i u naredni izveštaj. Ne zaboravite da je budžet Partizana na godišnjem nivou 15 miliona evra - samo za plate. Na mesečnom nivou Partizan plaća milion dinara samo za komunalije na stadionu. Da ne pričam o SC Teleoptik. Samo ti tekući troškovi su zaista ogromni.

U vezi sa Teleoptikom želim da naglasim još nešto: Mi smo iz svojih sredstava napravili projekat izgradnje internata, obezbedili smo sva sredstva za to. To nije nikakva šarena laža, ali taj projekat jednostavno i dalje stoji zarobljen u Skupštini grada Beograda. Više od godinu dana čekamo na odobrenje.

 

Da se nakratko vratimo na Željka Pantića. Da li je on tražio neku zvaničnu funkciju u klubu?

Ne, operativnu funkciju nije nikada tražio. On je bio angažovan na radu u TV Partizan i na stvaranju multimedijalnog centra FK Partizan, čiji je on idejni tvorac, a koji je klub finansirao. Međutim, neku oprativnu ili upravljačku funkciju on nikada nije tražio.

 

Koliko je tačna njegova tvrdnja da je TV Partizan „otet“ od strane KK Partizan? Sve dostupne i zvanične informacije ukazuju na to da sam FK Partizan, zapravo, nije pokazao interes da nastavi saradnju sa kompanijom Videonet i dalje finansira taj kanal.

Željko Pantić nikada nije bio zaposlen u Partizanu, niti je on primao bilo kakvu naknadu od kluba. On je bio vezan za kompaniju Videonet i od nje verovatno i primao određenu naknadu, a sam Videonet je imao ugovor o saradnji sa Partizanom. Partizan zaista nije iskazao dovoljnu spremnost da produži saradnju sa Videonetom. Držao je da su klupski marketing i ljudi koji tu rade u obavezi da postojeće klupske medijske resurse, poput npr. YouTube kanala, podignu na viši nivo. Ta odluka je posledično uticala i na Željka Pantića, koji je bio uposlenik Videoneta. Činjenica jeste da je KK Partizan iskoristio tek neki prazan prostor i postao vlasnik TV Partizan, ali ne mislim da je to nešto zlehudo i nije reč o bilo kakvom otimanju. Jednostavno, Videonet je postao slobodan igrač na tržištu, kao takav se obratio drugoj sekciji, koja je prihvatila uslove i preuzela taj kanal. Mi vidimo da taj TV Partizan danas izveštava o svim sekcijama JSD, što mislim da i jeste njegova uloga i zadatak.

 

Da li FK Partizan ima namjeru da se bar nekim saopštenjem ogradi od otrovnih strelica koje Željko Pantić maltene svakodnevno ispaljuje prema klubu?

Ovo kažem u svoje lično ime, ali mislim da govorim i u ime Partizana: Željko Pantić je novinar. Jedan od hiljade i hiljade novinara u Srbiji, bilo da radi o digitalnim ili štampanim medijima. Ustav Srbije iz 1881. godine staje na stanovište da su sve odredbe o medijima, odnosno tadašnjoj štampi, svedene na jednu rečenicu: Štampa je slobodna. Ja zaista ne mislim da je Željko Pantić veći problem za Partizan od medija poput Srpskog Telegrafa, Informera i sličnih kancerogenih pojava. Moramo biti principijelni. Ili je "štampa" slobodna i sama o sebi govori ili ćemo prema svima zauzati isti stav. Pisanje Informera, da je Partizan klub koji sprema državni udar ili da se na na stadionu Partizana ljudi loptaju glavama, za mene je mnogo teže od onoga što radi Željko Pantić, a stav kluba je da ne reaguje na takve pojave.

 

Zašto klub nije stao u zaštitu trenera Save Miloševića prošle godine, kada su pojedini mediji pokrenuli nedvosmilenu kampanju protiv njega? Vi lično na to jeste reagovali, ali zvanično od strane kluba nije bilo nikakve reakcije.

Ja sam osetio potrebu da na to reagujem lično, ne kao funkcioner kluba, pre svega zato što sam sa Savom izgradio jedan blizak, rekao bih ozbiljan prijateljski odnos, znajući da su njemu te glasine teško pale. Klub se nije oglasio iz gore već navedenih razloga. To je bilo vreme kada su posledice pandemije bile u fokusu javnosti i klub nije držao da treba da zvanično reaguje na takve izmišljotine. Nemojte zaboraviti da na takve i slične pojave obično reagujem samo ja kao pojedinac, a ne klub. Ja ne želim da kažem zašto je to tako. Ja sam slobodan čovek i svoj hleb zarađujem na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Lična sloboda i sloboda govora su od neprocenjive vrednosti i sve dok sam tu tako ću se ponašati, iako znam da rizikujem mnogo toga, znam kroz šta sam sve prošao, na koji način sam kažnjavan i kroz kakve medijske harange sam prolazio, kao niko drugi iz kluba. A, klub je i suviše veliki da bi reagovao na svako sokačko kerče i njegovo lajanje. U konkretnom slučaju je bilo sasvim dovoljno što sam ja reagovao. Svi mediji su to preneli, a i Savo je bio zadovoljan, što je meni bilo najvažnije. Klub je tada zadržao princip koji važi do danas, da ne reaguje na bilo kakve natpise tog tipa.

Dozvolite mi da dodam još nešto u vezi sa Savom: Savu Miloševića nije niko bacio pod autobus. Mi smo njega dva dana, preko deset sati, molili da ostane u Partizanu. Molili! Mi smo danas veliki prijatelji i smatram da je on jedna renesansna figura, koja se dugo neće ponoviti u Partizanu i srpskom fudbalu generalno. Međutim, odgovorno kažem da smo ga sve i jedan molili da ostane i da ga se niko nije odrekao. On je odlučio da ode, rezigniran odnosom fudbalskih organa, javnosti i države prema Partizanu.

 

Zašto se klub nije bar simbolično ogradio od performansa organizovanih navijačkih grupa na stadionu prošlog ljeta, pri čemu su prezentovani simboli sa nacističkom ideološkom pozadinom?

Ja na to gledam prevashodno kao legalista. To znači da mene ta koreografija i sam taj čin zanimaju samo do one mere na koju je senzitivna UEFA. Neretko sam bio u situaciji da kao pravnik branim klub od takvih i sličnih ispada, nekad uspešno, nekad neuspešno, tako da ja najbolje znam koliko je to nepotrebno našem klubu. Koliko to nanosi štetu i ruši kredibilitet ovog kluba, koji je kosmopolitski i predstavlja sve što je nasuprot tome, na šta sam ja veoma ponosan. Te vrednosti će klub nedvosmisleno baštiniti i dalje, u to ne sumnjajte. S druge strane, navijački pokreti širom Evrope su heterogene prirode i ne dešava se to samo Partizanu. Slične pojave imate u Poljskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji. Ne želim ovim, naravno, da relativizujem bilo šta. Ja takve koreografije snažno osuđujem i smatram da nam to samo nanosi štetu. Ponavljam, to posmatram iz perspektive legaliste koji pravno zastupa klub, znajući da UEFA prema takvim pojavama ima nulti stepen tolerancije.

 

Koji pravni oblik imaju sportska udruženja u Srbiji? Prije svega ona osnovana u SFRJ, koja su do disolucije bivše države bila „društvena svojina“. Ko je, pravno-formalno, vlasnik tih udruženja? Konkretno: Ko je vlasnik JSD Partizan?

Kao član uprave i FK i JSD mogu da Vam kažem da su i jedan i drugi udruženja građana u klasičnom smislu. Promenom statuta 1993. godine došlo je do transformacije u taj pravni oblik, uz klauzulu da nije moguće da to udruženje građana kontrolišu njegovi članovi uz pomoć nekakvih imovinskih paketa, kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama i klubovima poput Reala ili Barselone. U našem slučaju vlasnik udruženja građana je država, dakle Republika Srbija.

 

Koliko su u Srbiji moguće vlasničke strukture sportskih klubova ili udruženja po uzoru na udruženja građana, čiji su vlasnici njihovi članovi, kao što je to slučaj kod klubova poput Reala, Barselone ili mnogih njemačkih klubova?

Zakon o privatizaciji sportskih klubova je već u javnoj raspravi. Po tom zakonu moguća je dobrovoljna privatizacija, po osnovu koji podrazumeva prodaju vlasničkih udela. Država je, dakle ta, koja se pojavljuje kao vlasnik, odnosno kao nosilac tog kontrolnog paketa, koji može biti prodat nekome ili nekima, ukoliko klub izrazi želju za tim. FK Partizan će takođe učestvovati u javnoj raspravi. Sve to je na dugom štapu, ali svakako je pokrenuta ta inicijativa na nivou države. Bez države i odgovarajućih zakonskih okvira to je nemoguće. Kada taj zakon bude usvojen i postane pravosnažan, onda možemo govoriti i u o drugačijim vlasničkim strukturama unutar Partizana. Svakako ne mislim da je moguć model potpune privatizacije Partizana i Zvezde, već da je model prodaje vlasničkih udela put kojim ćemo ići, a to smatram i poželjnim modelom. Smatram da ni navijači i jednog i drugog kluba ne bi bili spremni da prihvate da se pojavi neko ko je stoprocentni vlasnik klubova i može da radi šta hoće i ne odgovara nikome za bilo kakve postupke, neko ko bi recimo mogao da promeni grb, boje ili ime kluba.

 

Zašto FK Partizan naizgled ni ne pokušava da se bavi marketingom u najširem smislu? Jasno je da klub u ovim okolnostima i na ovakvom tržištu nije u stanju da od strane tehničkog sponzora kao Nike dobije bilo kakav individualan tretman po pitanju dizajna opreme. No, postoji mnoštvo drugih načina da se napravi profit bez velikih ulaganja, a mimo sponzora. Zašto klub recimo ne nudi „virtuelne ulaznice“ za domaće utakmice za vrijeme pandemije, po uzoru na neke klubove iz neposrednog okruženja? Zašto se ne ponude replike starih dresove u domaćoj proizvodnji, gdje bi ulaganje bilo minimalno, a profit prilično izgledan?

Mi smo već uveli praksu prodaje virtelnih ulaznica, znate da su prodavane pred poslednju utakmicu jesenjeg dela prvenstva, gde je prihod prosleđen u humanitarne svrhe. Međutim, ima jedna druga stvar koju ja sebi moram da priznam. Naime, sve da je recimo i prošla ona moja ideja o bordo-plavom dresu kao trećoj garnituri, ne verujem da bi to bilo krunisano u ekonomskom i marketinškom smislu. Naš navijač nema kulturu kupovanja dresa. Ako se naš navijač oduševi nekim dresom u fan šopu, pokazivaće ga na tviteru i na instagramu, ali neće odvojiti bilo koji iznos da kupi taj dres. Sve da je cena i 10 evra, on neće platiti tih 10 evra. Kao što naš navijač ne voli da plati ni karte za utakmice, nego mu je slađe od života da dobije besplatnu ulaznicu.

Uskoro ćemo ovo moje stanovište i konkretno testirati. Imamo, naime, ideju da ovaj jubilarni retro dres, koji smo prezentovali i u limitiranom broju prodavali u okviru obeležavanja 75 godina postojanja Partizana, u toku ove godine komercijalizujemo. On će koštati otprilike 20-25 evra. To je prvi dres Partizana iz 1945. i objektivno nema veće relikvije u tom pogledu. Pa ćemo videti u kojoj meri će ga navijači kupovati i moći ćemo da sudimo o svemu ovome.

Imam potrebu da navedem još nešto. Sa jedne strane, Nike ima jedan prilično maćehinski odnos prema Partizanu, odnosno ovdašnjem tržištu, koje je za njih apsolutno mizerno. Međutim, Nike nisu samo dresovi. Nike je cela sportska oprema, to je kvalitet materijala. To je na kraju i brend, čast i zadovoljstvo je da vam najveći sportski brend na svetu bude sponzor. Ipak nije isto da li nastupate u opremi Nike ili opremi Macron. Treba da znate i da je vrednost sponzorskog ugovora između Partizana i Nike veća od onog koji Crvena zvezda ima sa Macronom. Na kraju želim i da istaknem da je Nenad Danilović, koji više ne radi u Partizanu, najzaslužniji za saradnju Partizana sa Nike. Iako je Partizan kao tržište besmisleno nebitan, mi ipak već četvrtu godinu zadržavamo Nike kao sponzora, nakon što smo imali višegodišnju saradnju sa Adidasom. To je velika stvar, i simbolično, ali i po pitanju vrednosti i kvaliteta opreme.

 

Nedavno ste na društvenim mrežama napisali da je TV Arena Sport, koja prati pripreme FK Partizan i prenosi pripremne utakmice, naprasno odbila da Vas intervjuiše. Umjesto Vas, izjavu je dao Ivica Iliev. O čemu se tu zapravo radilo?

Radi se o tome da je Partizan domaćin nekim medijima i novinarima koji ovde prate pripreme. Po meni je bilo sasvim prirodno da ja kao šef delegacije i vođa puta, a i kao potpredsednik kluba i najviši funkcioner koji se nalazi na pripremama, pred prvi meč Partizana u ovoj godini dam neko svoje viđenje ukupne situacije u srpskom fudbalu i u samom Partizanu. Mislim da bi to bilo zanimljivo i našim navijačima i javnosti u Srbiji. Odbijen sam za takvu vrstu izjave uz obrazloženje da bih verovatno govorio o nekim stvarima kojima tu navodno nije mesto. Ja smatram da je uvek i svugde mesto istini i kritici, ako za nju postoji objektivan razlog. TV Arena Sport je odbila tu moju argumentaciju i umesto mene inervjuisan je gospodin Iliev. Nemam nešto više da dodam na tu temu, osim da smatram da je to jedan krajnje neprofesionalni gest Arene, a to nije prvi primer njihovog nipodaštavajućeg odnosa prema Partizanu. Tako npr. prošle godine često niste mogli da vidite uglove u kojima se dešavaju neki sporni trenuci na određenim utakmicama. Onda imate situaciju da je Arena Sport diktirala termine odigravanje utakmica, pa je Partizan tako bio primoran da svoju prvu utakmicu u sezoni igra u 15:30 u avgustu mesecu. Tu je klub bio nemoćan da bilo šta učini, jer je FSS samoproklamovani nosilac TV prava i ugovore o prodaji tih prava samostalno sklapa sa TV operaterima. Partizan, kao i svi ostali klubovi, od FSS-a dobija samo određene procente od prodaje tih prava, te ni na koji način ne može da utiče ni na taj iznos, niti na određivanje termina utakmica.

 

U čijoj nadležnosti unutar klupskog rukovodstva je marketing?

Generalni direktor je nadležan za ugovore svih radnika u marketingu, kao i za budžet kojim oni raspolažu.

 

Da li Ivica Iliev ima neku zvaničnu funkciju u klubu i da li je na njegovoj platnoj listi?

On se nalazi na poziciji koordinatora za sportska pitanja između prvog tima i upravnog odbora, tako se zvanično zove ta funkcija. To je mandatno plaćena funkcija. Upravni odbor mu je na jednoj od poslednjih sednica proširio nadležnosti i na dolazne transfere.

 

Šta se dešava sa tužbom Partizana na odluku da se Crvenoj zvezdi dodijeli ona čuvena titula iz 1946. godine? Takođe ste najavili prijavu protiv Zvezdana Terzića zbog komentarisanja suđenja na jednom od posljednih derbija. Dokle je stigao taj proces?

Trenutno imamo ćutanje sudova na tu prvu temu, i Upravnog i Prvog osnovnog. Mi očekujemo da se oni uskoro oglase po tom pitanju, a ja u svakom slučaju nameravam da se obratim i Ustavnom sudu povodom te skupštinske odluke FSS-a, kojom je Zvezdi dodeljena ta titula. Smatram da je time pogaženo svako pravno i logičko tumačenje i da se radi o jednoj nasilničkoj odluci, čija je pozadina pre svega politička.

Takođe želim da dementujem određene tvrdnje da sam odustao od tužbe povodom odluke FSS-a da se usred sezone 2019/20 ukine plej of. Reč je o jedinstvenom slučaju u Evropi, kojim je apsolutno prekršen statut FSS-a, pravilnik o odigravanju utakmica, a i statut FIFA-e. Rok za podnošenje ove tužbe su dve godine od momenta kada je načinjen prekšaj i ja se nadam da ću dobiti dovoljnu podršku kluba u ovom kontekstu, te nameravam da podnesem tužbu pri FIFA u toku ove godine.

Prijavu protiv Zvezdana Terzića sam ja još davno podneo i on je osuđen na novčanu kaznu od 150 hiljada dinara od strane disciplinske komisije FSS-a.

 

Profesore, hvala Vam na izdvojenom vremenu i otvorenim i detaljnim odgovorima i objašnjenjima.

Dozvolite mi da smo još pored već pomenutog Nenada Danilovića odam priznanje još nekim ljudima koji rade veoma ozbiljno i samopregorno u Partizanu:

1. Milorad Nikolić, zamenik generalnog direktora i moj najbliži saradnik u pravnim pitanjima.
2. Snežana Petrović, direktor finansija, izuzetna u svojoj profesiji i odana Partizanu.
3. Vanja Radinović  i Goran Arnaut, direktor i zamenik direktora Omladinske škole. Bore se sa neograničenim Zvezdinim budžetom i doveli su našu Omladinsku školu na vrh Evrope.

To su Partizanovi tihi heroji.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI