Najtežih godinu dana

2020. godina je verovatno najgora godina za čitavo moderno čovečanstvo i znam da ova rečenica počinje da postaje naporna. U ovoj baksuznoj godini bilo je mnogo gubitaka, naravno najviše onih ljudskih. Ali nijedan verovatno nije bio tako velik kao gubitak dvoje ljudi koji su obeležili sportove u kojima su nastupali. Dijego Armando Maradona i Kobi Brajant. O Mari bih pisao neki drugi put, sada bih o “Crnoj mambi”.

Uveče, prošle godine, vraćam se sa fudbalskog termina i kao uvek uključim prvo Tviter. Prvo što mi izlazi je da je preminuo veliki Kobi Brajant. Da, onaj čovek koji je obeležio NBA i posebno period Lejkersa. Po navici, nakon ovakvih vesti sam guglao i nažalost ispostavilo se kao tačno. Tada sam se sledio i izbezumio.

Kada sam stigao kući već je bila informacija da je zajedno s njim u avionskoj nesreći poginula i njegova najstarija ćerka Điđi i još sedam ljudi. Ubrzo nakon udesa se pojavio snimak kobnog odlaska Kobija i ostalih u večnost. Ubrzo čitav košarkaški, sportski i običan svet počeo je da se oprašta od idola mnogih koji su voleli košarku, a nekih koji su krenuli da treniraju taj sport zbog njega.

Kobi zajedno sa Điđi

Kobi zajedno sa Điđi

 

Utakmica Lejkersa te večeri je bila odložena, a i kako ne bi? Čovek im je doneo onu poslednju dinastiju zajedno sa velikim Šekom, a zajedno sa Filom na klupi još dve. Takođe Kobi je jedini igrač u istoriji neke franšize kome su povučena dva broja iz upotrebe. Ona legendarna osmica iz prve tri titule i dvadeset i četiri, koji je nosio sve do penzionisanja. Ova promena brojeva do danas nije razjašnjena i nažalost ostaće večita misterija.

Karijeru je započeo kao 13. pik na draftu. U želji da Jezerdžije naprave mesta u kapu za dolazak slobodnog agenta Šekila O’Nila, trejduju Vladu Divca u zameni za tog 13. pika na draftu iz ekipe Šarlota. Ovo kasnije ispostaviće se kao najbolji posao u poslednjih nekoliko godina tima iz Grada anđela. Tokom karijere 2 puta je bio izabran za najkorisnijeg igrača u finalima,a jednom tokom regularne lige i čak osamnaest puta je bio učesnik Ol Stara. Petnaest puta je bio izabran u razne najbolje timove i još dvanaest puta u prvu ili drugu defanzivnu petorku. 1997. godine pobedio je na Ol Staru u zakucavanju.

Kada njega pomenem, ne mogu, a da se ne setim i one sjajne partije sa 81 poenom protiv Toronta, one noći 22 Januara 2006. Ovom monstruoznom rolom je svoje ime zakucao na drugo mesto po broju poena na jednoj utakmici, odmah iza legendarnog Vilta Čembrlena, koji znamo da je postigao sto. Kada vidimo večitu listu po broju postignutih poena, Kobi se do prošle godine nalazio na trećoj poziciji, ali ga je LeBron Džejms prestigao. Kada pominjemo sve ovo, ne smemo da zaboravimo ni njegovu oproštajnu partiju 13 Aprila 2016. protiv Jute Džez u “njegovom“ Stejpls Centru, čime je dvadesetogodišnju karijeru u najjačoj ligi na svetu krunisao sa 60 poena.

Na sve ovo trebamo dodati i dve zlatne medalje sa reprezentacijom Sjedinjenih Američkih država na Olimpijadama u Pekingu, 2008. i u Londonu 2012., kao i ono koje se održalo za šampiona panameričkog kontinenta 2007. godine.

Mural Kobija i Điđi u Los Anđelesu

 

Na kraju ovo je najtežih godinu dana za njegovu udovicu Vanesu i za još tri njihove ćerke. I za njegove fanove. I za ceo košarkaški svet. A i za navijače Milana, jer su izgubili verovatno najpoznatijeg fana njihovog kluba.

Da li bi Kobi danas bio vrhunski trener, generalni menadžer ili bilo koji funkcioner u košarci da se nije desio kobni let? Da li bi Điđi pokazala da poseduje očev šampionski gen? Da li bi Lejkersi osvojili titulu prošle godine baš u njegovu čast? I na kraju koliko bi živeo, da mu se život nije ugasio u četrdeset i drugoj godini? To su nažalost pitanja na koje nemamo odgovor i nikad nećemo dobiti. Samo jedno znamo, bio je i ostaće legenda. Ne samo Los Anđelesa, ne NBA lige, niti košarke. Već sporta kao celine. 

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI