Osvanuo je još jedan ponedeljak, tmuran i bedan kao i svaki drugi. Dok ispijam prvu jutarnju kafu razmišljam o tome kako smo dozvolili da nam se svima životi okrenu naopačke u roku od samo par meseci. Nema više druženja, kafana, splavova, košarke ispred zgrade, sve je nekako sporo i monotono.

Deluje kao da je svaki dan isti, ali nije tako, nijedan nije težak kao ponedeljak. Ponedeljkom se teško ustaje, ne radi ti se ništa, samo želiš da spavaš i čekaš da dođe spas u vidu utorka. Međutim ovaj ponedeljak se malo razlikuje od ostalih, zato što je ovaj ponedeljak prvi dan nedelje u kojoj nam se vraća Rama Lama Ding Dong super liga Srbije. Da, počinje još jedan cirkus u kome će se svi sklanjati jednom timu, a ginuti protiv drugog. Cirkus u kome je normalno da se svira ’penal’ na 18 metara od gola, cirkus u kome se jednoj ekipi dodeljuje gol, iako lopta nije prešla gol liniju, cirkus u kome možeš da asistiraš i iz gol-auta ako nosiš dres sa ’pravim’ bojama. Verovatno se pitate zašto bi neko jedva čekao tako nešto? Zašto bi neko uopšte želeo da bude deo jednog takvog cirkusa? Ne postoji adekvatan odgovor na to pitanje. Fenomen ’grobarske histerije’ su pokušali da opišu mnogi sociolozi, psiholozi i pisci i niko od njih nije uspeo da nađe adekvatan način da opiše to. Navijaču kog drugog kluba bude drago kada mu tim igra dobro, a izgubi? To je fenomen koji je zaista teško obajsniti. Meni lično je mnogo lepše kada igramo prelep fudbal, a remiziramo ili, ne daj Bože, izgubimo, nego kada se mučimo na terenu i pobedimo jedva.

Ove sezone je imperativ titula i mislim da nikada nije bilo teže doći do nje. LingLong je takva liga da, ako želiš da osvojiš titulu, moraš BUKVALNO svaki poen da osvojiš, jer protivnik sigurno neće izgubiti nijedan (ne zato što su stvarno toliko dobri, već zato što je njima zabranjeno da izgube u ovoj državi). Savi, stručnom štabu i igračima će trebati naša podrška, oni nemaju nikoga osim nas i mi nemamo nikoga osim njih. Ne znamo kako će se odvijati situacija sa ovim ’najsmešnijim virusom u istoriji’ i kada ćemo moći ponovo na tribine najlepšeg stadiona na svetu, ali čim budemo mogli, treba da nas bude što više NA SVAKOJ UTAKMICI najsmešnije lige na svetu. Lepo je kada je stadion lepo popunjen protiv nje ili protiv njene filijale iz Novog Sada, ali zar nije mnogo lepše kada je stadion pun protiv Lučana ili Napretka? To su utakmice koje donose titulu, derbije ionako dobijamo lagano, to nam je u krvi.

Želim vam svima da preživite ovaj ponedeljak, da se čuvate i volite Partizan, jer on nema nikoga osim nas, a nemamo ni mi ništa osim njega.