Losing my religion

Veseli četvrtak

Kada se rodila ideja o ovom sajtu i tekstovima koje bi pisala gomila prokletnika okupljenih oko Partizana bilo je pitanje šta pisati, a da se ne poklopi sa temom o kojoj su kolege obradile.

I tako sam došao do toga da povežem dve jako bitne stvari u mom životu, Partizan i muziku.

Svakog Veselog četvrtka po jedna pesma koja me iz nekog suludog razloga podseća na naš klub u bilo kom smislu. Da li na nekog igrača, utakmicu, klub generalno nije bitno.

Još ako neko na osnovu ovoga odluči i da posluša pesmu to bi bilo idealno.

Pesma za danas je „Losing my religion“ benda R.E.M.

Numera nastala davne 1991. koja je ovaj bend učinila svetski poznatim i pokazala da pored Koka-Kole grad Atlanta ima još nešto da ponudi planeti.

Zahvaljujući ovoj pesmi bend koji je postojao godinama unazad i imao pesme koje su dopirale do publike konačno uspeo da napravi proboj na prva mesta svetskih lista.

Sećam se intervjua pevača benda koji pričao upravo o ovome i kako je ta pesma bila prelomni momenat u njihovoj karijeri. Pesma koja je kada se desila sve promenila u njihovim životima.

Pitanje je gde bi bend bio danas da je uskratio svet za ovo remek-delo.

Tako i u životima svih nas postoji taj momenat koji prelomi čitav život u nekom pravcu.

Recimo, pitanje je kako bi se izgledala karijera Mateje Kežmana da nije kako bi on rekao „njegova levka-cevka“ nije pocepala mrežu rivala u devedesetom minutu derbija.

Da li bi se vukao po pozajmicama nekim drugim grčkim ligama?

Ovako je posle tog gola imao zavidnu karijeru, živeo i radio u nekim od najlepših evropskih gradova, dobio pesmu u čast najbržeg crvenog kartona na EP od nekog stranog benda.

Kako stvari stoje dobiće i ulicu sa svojim imenom u Beogradu, jer neka se zvala….

Jedan Džordan, bez obzira na sve što se njega tiče, možda ne bi bio to što jeste da nije rešio finale koledž prvenstva pogotkom u poslednjoj sekundi.

Pored ovakvih odluka postoje i neke pogrešne koje kada smo kod sporta mogu da unište nečiju karijeru.

Klasičan primer za to je jedan poslednjih potpisnika ugovora za našu košarkašku sekciju, Nemanja Dangubić. Da je onomad odlučio za KKP sa Duletom Vujoševićem umesto za klub skriven iza lažnih imena pitanje je kako bi njegova karijera danas izgledala.

Elem, kakve veze ima ova pesma i momenti koji sve preokrenu sa našim klubom.

Iz nekog mog imaginarnog razloga svaki put kada čujem ovu pesmu u poslednje vreme se setim Sava Miloševića.

Znam da na prvi pogled deluje da nema smisla.

Onog momenta kada je doneta odluka da Savo sedne na klupu našeg kluba bio sam presrećan samo zbog nekih starih vremena kojih se neki možda ne sećaju.

Recimo duela sa Aleksandrom Vučićem u Utisku nedelje, angažmanom tada još aktivnog fudbalera u podršci političkoj opcijij koja se borila protiv režima Slobodana Miloševića.

Koliko je aktivan bio u toj borbi svedoče reči malopre pomenutog Aleksandra Vučića  tada generalnog sekretara SRS, parafraziram, da iako je veliki kladioničar nikada ne igra na timove u kojima nastupa Savo, jer on na takvog izdajnika ne može da se kladi.

Pored ovoga, trebalo bi da ostane zabeleženo da je Savo bio prvi strelac EP 2000. godine.

Šta je kasnije radio i kako, ne znam i ne zanima me. Ono što je bitno da je zbog ovih podataka koje sam naveo u mom slučaju imao podršku iako apsolutno nisam imao predstavu o njegovim trenerskim veštinama.

Ne znam da li se sećate situacije u kojoj se naš FK nalazio u momentu dovođenja Miloševića na mesto trenera?

Ne znam kakav ste utisak imali, ali meni se činilo da smo jednom nogom u grobu. Bukvalno.

Zaostatak na tabeli, bez obzira na okolnosti i regularnost lige je bio prevelik.

Klub je bio finansijski urnisan. Sejduba Suma zbog kog je većinska Srbija oplakala Kolarac je pikao loptu po izraelskim plažama.

U takvim uslovima uprava FK dovodi trenera početnika na klupu.

Finale Kupa te godine sam dočekao, apsolutno ravnodušan. Naravno, da nisam išao na utakmicu u Rupu, jer bez obzira na sve ne želim da im još i ja dajem pare za kartu. Barem ne želim svesno da izvadim novac iz novčanika, to što država sipa u njih lopatama pare nas poreskih obveznika je nešto na šta mogu da utičem. Svakako i bez mene naš klub je tada imao gomilu frakcija koje su ga podržavale, tako da je mogao bez mene.

Nisam kao, uvek objektivni sportski novinari očekivao da primimo pet komada, ali nisam ni očekivao da rival ne šutne o okvir gola.

Pobedili smo golom Bojana Ostojića kojem to trebalo da bude poslednja utakmica, još jedan momenat koji menja stvari na bolje.

Usledio je prelazni rok i kvalifikacije za grupno učešće na evropskoj sceni.

Prelazni rok odrađen najviše zahvaljujući Savi vrhunski. Svaki od dovedenih stranaca je igrač koji zaista donosi razliku. Čak i na početku osporavani Sadik. Ispostaviće se da je plasman u LE bio presudan za finansijski opstanak kluba.

Takođe, otpisani Suma je konačno zahvaljujući poverenju trenera vraćen u klub i pokazao je ono zbog čega je doveden i Kolarac je mogao da odahne. Šćekić i Zdjelar su postali još bolji. Asano je pokrivao sve što može da se pokrije celom dužinom leve strane terena i pored njega je takođe otpisani Sloba Urošević postao mašina.

Još jedna odluka koja menja stvari na bolje, da se zaboravljeni Urošević ostavi u ekipi.

Prvi put posle generacije Marka Nikolića smo igrali bez straha sa igračima koje bi i Mare voleo, jer „nisu pičkice“. Izvinjavam se, ovo je bio citat.

Najskuplji tim sa ovih prostora u novijoj istoriji je odučen od fudbala u par navrata.

Imali smo priliku da odigramo duel protiv jednog Mančester Junajteda i nismo se obrukali.

Bilo je naravno i nekih nepotrebnih poraza, remija, prosipanja bodova, ali sve je to normalno.

Posle iskustva sa Atalantom i uticaja koji je njihova utakmica u prolećnom delu imala na širenje koronavirusa u Italiji, Bergamu naročito, još jedna odluka je nesvesno donela nešto dobro.

Da se nismo izglupirali u poslednjih par minuta u Hagu i da Stojković nije odlučio da bez potrebe izađe napred kod prvog gola, možda bi FKP dočekao proleće u Evropi.

Da smo pobedili igrali bi utakmicu na proleće i možda bismo ovu pandemiju bez kontrole, imali još u martu.

Da skratim, postavljanje Save Miloševića na mesto trenera nije verovatno svesna odluka uprave našeg kluba. Budimo realni, ista ta uprava je bila tu i u maju 2019. kada je sve izgledalo bezizlazno.

Međutim, ta odluka je dovela Savu – Ludu glavu tu gde jeste i sada je klub tu gde jeste.

Nadam se finansijski obezbeđen, tim koji štancuje talente kao na traci. Posle rekordnog transfera Pavlovića, kod Sava se nametnuo Fića, Sadik ako je verovati vredi preko deset milki….

Eto, zato će me „Losing my religion“ i ono što je ta pesam uradila karijeri benda R.E.M. i od njih napravila svetski brend, podsećati na odluku da se SM dovede na mesto trenera.

Ne zato što sam izgubio veru u klub, naprotiv.

Nadam se da će Savo nastaviti u ovom stilu.

Za sam kraj ako neko želi neka posluša pesmu:

Sportski pozdrav!!!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.