Nije uvek lako, ali je lepo…komentarisati utakmice Partizana

Iz ličnog ugla Uncategorized

Tokom čitavog života, prosečni navijač Partizana ima želju da bude deo Partizana. Bilo kao igrač, trener, predsednik, ekonom, pa ćak i vlasnik. Jedna od onih poželjnijih pozicija koja je takođe povezana za Partizanom je i ona sportski komentator.

Šta nosi ta pozicija? Pa, nosi dosta toga. Poznanstvo sa sadašnjim i bivšim trenerima i igračima, funkcionerima, kao i ostalim sportskim radnicima unutar Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Najveći benefit koja nosi, a povezana sa Partizanom, su svakako utakmice. Dok se na domaćim utakmicama podrazumeva prisustvo na stadionu ili u hali, a ponekad i komentarisanje utakmice iz prvih redova (prvenstveno košarka), često komentatori idu i na gostovanje klubova i tako imaju privilegiju da i to gledaju u živo. Takođe još jedna bitna stvar koja nosi ova profesija je i  pristup skupocenim i ekskluzivnim informacijama o novim pojačanjima, odlasku igrača, novim ugovorima itd., kao i informacije koje kruže unutar kluba o ostalim stvarima.

Kakvi su komentatori koji prenose utakmice Partizana? Najblaže moguće rečeno, katastrofalni. Najpre bih morao da izdvojim jedini pozitivni primer, a to je Srđan Radojević sa Sportkluba, čovek koji bez pristrasnosti i vrlo odlično vodi utakmicu.  Kad smo kod pristrasnost, ono što ja zaista želim, a i mnogi moji poznanici je to da naši komentatori ne budu kao neke njihove kolege koji prenose utakmice jednog kluba iz komšiluka i bukvalno rečeno svršavaju ili komentarišu te utakmice kao napaljeni tinejdžeri. A, ponekad i bezblamno prećutkivanje pravih situacija, za koje bi mi trebalo da napišem tom knjiga, a ne jedan tekst.

Idemo i na one tamnije primere, nažalost ljudi koje je teško slušati, pa često i ugasimo ton, kako bi uživali bar u (ne)igri naše ljubavi. U prvom redu tu je Ivan Radulović, koji često ima privilegiju da nam prenosi dešavanja sa utamica fudbalskog kluba. Ono što iritira navijače je ono njegovo čuveno “procenite sami”, nešto što izaziva nagon za povraćanje u očiglednim situacijama na štetu/korist Partizana. Tu bih dodao i njegovo konstantno davljenje glupostima i nebitnim informacijama, kao i ponavljanje istih par puta.

Sledeći na redu je dvojac sa iste televizije, Edin Avdić i Kole, koji kad ih neko ko voli Partizan sluša, dolazi mu da se polije benzinom i spali. Najviše ono što iritira je radovanje kada Partizan gubi i mrtvilo koje ih pogodi kada Partizan vodi. Da ne spominjemo o nekim sumnjivim situacijama koji se prećutkuju ili pravdaju u korist našeg protivnika. Dovoljno je da se podsetimo kako komentarišu situacije u derbijima sa prigradskim rivalom.

I poslednji na ovoj listi su oni zaboravljeni od Boga i koji su kao i svak državni službenik, na državnoj sisi, gospoda sa radio televizije Srbije. Meni je iskreno Predrag Strajnić, koji često prenosi utakmice našeg fudbalskog kluba u Evropi, sinonim za tugu, nesreću i ispadanja u Evropi. Iako mi je u detinjstvu bio omiljen zbog onog “Ајmo Milivoje”, kako sam odrastao, postao mi je podsetnik na nešto tamno. Njegovo komentarisanje utakmica, ne bih da komentarišem, kao ni njegove kolege sa iste televizije, bar one koji imaju tu čast da prenose utakmicu Partizana.

Za kraj moram ovo da kažem. Nije moje pravo da nekoga učim kako da radi svoj posao i još manje da nekoga u ovom tekstu pljujem, kao što to radim privatno. Ali ono što mislim ja i što sam izneo u ovom tekstu, misli svaki normalan navijač i za to imam potkrepu.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.