Super Partizan u pohodu na SEHA ligu

Samo dve sedmice nakon završetka prvog dela takmičenja, koji je specifično ove sezone odigran tako što su timovi podeljeni u dve grupe po osam, počinje domaća Super liga u rukometu. Dosadašnji deo takmičenja, ali i sve ono što smo gledali u minulih nekoliko godina upućuju na to da je našem Partizanu maksimum borba za drugo mesto.

Usuđujemo se slobodno da kažemo da to uopšte nije loše ako se imaju u vidu neke prethodne sezone. Po našem skromnom mišljenju koje, verujem, dele i mnogi koji su imali prilike da se upoznaju sa igrama mladog tima Partizanovih rukometaša, najgrobarskija sekcija pokazala je talenat, srčanost, borbenost, pa i za ovakve sastave solidnu konstantnost forme.

Prvi deo sezone odrađen je gotovo perfektno. Doživljena su tri poraza na 14 susreta u objektivno kvalitetnijoj od ranije spomenute dve grupe našeg elitnog takmičenja. Ova grupa je bila faktički vojvođanska pošto su izuzev nas i rukometaša Dubočice svi ostali rivali bili „prečanski“. Poraženi smo jedino od Vojvodine (oba puta, šta da se radi, suv kvalitet je ubedljivo bio na strani „lala“) i u poslednjem kolu u Leskovcu od Dubočice, ali ta utakmica jednostavno nama ništa nije značila u takmičarskom smislu.

Svi ostali rivali preslišani su. Nenad Maksić se vratio u finišu prošle sezone, a čim je došao ponovo u svoju drugu kuću bilo je jasno da nas očekuje predan i uporan rad na klesanju mladih talenata. Novu generaciju koja je već stekla renome, makar u skromnim, domaćim okvirima, predvode njegov sin Aleksa Maksić, pa sin još jednog rukometnog asa Vladimira Petrića Stefan, Gojković na srednjem beku, Mićić na pivotu, da ne zaboravimo čuvara mreže Aleksu Trnavca. Za iskustvo su zaduženi trofejni povratnik Dimitrijević i, naravno, još jedan golman, Strahinja Milić – Džambo je ove sezone baš Džambo.

Da ne bude sve ružičasto za „crno-bele“ jurišnike pobrinula su se dešavanja minulog vikenda. Partizan je, naime, u pretkolu Kupa Branislava Pokrajca eliminisan potpuno neočekivano od Obilića. Po kvalitetu „vitezovi“ ne mogu da se mere sa našim momcima, ali su ih izbacili na penale. Šteta, pogotovu što takmičenje od prošle sezone nosi ime po našem legendarnom šefu stručnog štaba.

Kao što rekosmo, liga je igrana u dve grupe sa po osam timova. Bio je to kompromis između nekadašnjeg, sada već smenjenog rukovodstva RSS- a i prilično svojeglavih čelnika domaće lige. Jedni su bespotrebno proširili šampionat na čak 14 članova, opravdanje im je bila korona, da bi drugi govorili da je to neprihvatljivo. Jedni u kupe, drugi u špade, što kažu Dalmatinci.

Iz naše grupe dalje su prošli Vojvodina, Dinamo i Spartak. Vojvodina je neprikosnovena, prvak još od 2012. Godine. Što bi „Zabranjeno pušenje“ reklo tim Vojvodine je „prejak za ples, prelsab za kik-boks“. Prodali su prvog snajpera, mladog Vrbašanina Miloša Grozdanića u Nemačku, ali su odmah doveli Babića i pride globtrotera domaćeg ligaškog rukometa Šotića. Dakle, pokazali su još jednom da im tim za domaću upotrebu još nije za bacanje.

Dinamo je u silaznoj putanji. Oslanja se na veterane Kostadinovića, Distola i Vučkovića. Čini se da je pred trenerom Akimom Komnenićem težak zadatak da održi ugledni pančevački rukometni kolektiv na uspešnom kursu. Uostalom, nedavno je i sam rekao da mu je osnovni cilj afirmacija i usavršavanje igrača. Za razliku od Novosađana, sa Banaćanima ove sezone, posle dužeg vremena imamo pozitivan skor – obe pobede. Leskovačka Dubočica je na mala vrata ušla u završnicu borbe za titulu. Iskusni Leskovčani su neugodan rival, pogotovu na domaćem parketu. Prošle sezone vratili su se u elitu, pa im je vetar u leđa duvala publika u hali „Dubočica“. Treba obratiti pažnju na domaćim ljubiteljima rukometa Andriju Mađara i njegovog imenjaka Atanackovića. Naravno, za sigurnu mrežu zadužen je Dejan Zlatanović. No, da se nas pita, Partizan je kvalitetniji od ovog tima sa juga Srbije.

Druga grupa se pokazala ujednačenijom, a u njoj su prvo i drugo mesto podelili Železničar i Metaloplastika. Niški klub se finansijski prenapregnuo još pre dve sezone, kada ih je sa klupe vodio Veselin Vujović. Nakon neispunjenih ambicija, usledio je krah, a nekadašnji vunderkind jugoslovenskog rukometa Ljuba Pavlović, danas univerzitetski profesor u Nišu, započeo je novu priču i već sada etablirao „Želju“ u sam vrh domaćeg rukometa.

Metaloplastiku vodi nekadašnji selektor Srbije i proslavljeni reprezentativac one, velike, šampionske reprezentacije Jugoslavije Veselin Vuković. Vorkapić, Bomaštar, Babić, Brajović i ostali dobili su veliko pojačanje u povratniku Mitroviću. Utisak je da su Šapčani ispred konkurencije u borbi za drugo mesto koje vodi u regionalnu SEHA ligu, međutim, još je to daleko da bi se pripretilo Vojvodini.

Radnički iz Kragujevca je klub koji živi lepe snove u minulih godinu dana. Najpre su se kroz baraž domogli prve lige da bi u grupi, u poslednja dva kola Gemaljević, Barudžić, Utvić i društvo najpre pobedili Crvenu zvezdu u Beogradu, pa onda u „Jezeru“ Rudar iz Kostolca i na taj način, kroz dve divne pobede nad direktnim konkurentima domogli se završnice.

Rudar iz Kostolca je, verovatno, najsimpatičniji tim u ligi. Klub iz rudarske varošice već godinama vodi iskusni rukometni vuk Dragan Ajdačić. A snage su proverene – Nedeljković, Nedeljkov, Tica...Upravo u prvom kolu Partizan će već za vikend odmeriti snage sa kostolačkim gostima, pa ćemo videti gde smo u odnosu sa, za domaće uslove, najkvalitetnijim takmacima.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI