Gordost makedonska na rubu propasti

Vardar, hm. Kada pomenete to ime fudbalskim fanaticima sa ovih prostora daje mnogo asocijacija. Na sjajne fudbalere koje je proizveo. Ako pitate nas Partizanovce na Špica, Bobeka koji su ih trenirali ili Vujadina Stanojkovića, najbolji desni bek u poslednjih trideset i kusur godina. Međutim, ako sve pitate, odgovoriće vam isto. Vardar je gordost makedonska, baš kao Makabi što je izraelski ponos. Jedino neki navijač rivalskog kluba ili neko ko ne prati sport ne bi se složio sa ovim. Jer jedini klub koji je igrao konstantno prvu ligu, koji je jugoslovenskoj I makedonskoj reprezentaciji dao veliki broj igrača i koji je Skoplje i Makedoniju predstavljao u najboljem svetlu, ne može, a da ne bude ponos ove male, a prelepe zemlje.

Oj Vardare, makedonski ti ja krasiš Makedonija”. Tako zvuče stihovi jedne pesme. Preteča Vardara su bile Pobeda i Makedonija, klub gradski rivali koji su postojali pre početka drugog svetskog rata. Tu je radio Ilješ Špic, o čijoj priči kako je preživeo, mogao bi da se snimi film. 1947. stvara se novi klub i ime dobija po reci koja teče u centru grada i ujedno najdužoj u Makedoniji. Kroz celu istoriju Yu fudbala, 1961. su osvojili jedini trofej u bivšoj državi, a to je Kup. Takođe nakon Šajberizacije, 1987 godine izborili su plasman u tadašnji Kup evropskih šampiona, umesto Partizana. I to su jedini hajlajti, pored standardnog igranja Prve lige.

Generacija iz 1961 godine koja je osvojila Kup Maršala Tita

 

Raspad Jugoslavije i dolazak tranzicije. Doba koje traje i do dana današnjeg u Makedoniji. Sve što vredi se raspada ili prodaje se. Mnoge gigantske fabrike idu u vlasništvo direktora, političara ili u stečaj. Vardar i dalje vlada fudbalskom Makedonijom, uz povremeno guranje Sileksa i Sloge Jugomagnat iz Skoplja od strane tadašnjih fudbalskih funkcionera i moćnika. 2003 godine je verovatno najveći hajlajt u novijoj istoriji ovog kluba, ako izuzmemo ono iz 2017 godine. Za malo se nisu plasirali u Ligi Šampiona. Jedan gol je delio Vardar od anuliranja rezultata iz prve utakmice sa praškom Spatom i igranje produžetaka, a dalje ko bi znao? Možda bi se stiglo i do penala, ali šta bi bilo kad bi bilo.

2008. klub je u velikom rasulu, čak uspeva da doživi i najveći poraz u istoriji. 9-1 od kumanovskog Milana. Utakmicu su odigrali omladinci, jer su prvotimci štrajkovali zbog neisplaćenih zarada. Nekoliko meseci kasnije na čelu kluba dolazi jedan od najbogatijih makedonskih biznismena Trifun Kostovski, čovek koji je imao uspeh u sportu. I to u ženskom rukometu gde je sa Kometal Đorče Petrov uspeo da osvoji Ligu Šampiona. Dovedena su mnoga pojačanja, tadašnji aktuelni i bivši reprezentativci, a i pojačanja iz inostranstva. Za trenera je postavljen Ratko Dostanić, koji je dobio nadimak Kratko Ostanić jer je ubrzo napustio klub. Klub je krenuo sa marketingom da vrati navijače, ali rezultati su izostali. A i finansijer je rešio da napusti klub, šest meseci nakon dolaska. Odlazak I razlog je bio jako bizaran. Navodno je to što je autobus sa igračima bio napadnut od strane navijača, dok su navijači rekli da im je to bio samo izgovor za odavno spremljeno napuštanje kluba. S njima mnogi igrači su otišli. U klub je ušlo (vratilo) dobro poznato lice, Orce Kamčev. Čovek koji je godinama bio u klub i koji je najzaslužniji za prvo, a na neki način i za drugu propast, ali to ćemo kasnije. Tu sezonu je Vardar tu završio na petom mestu, iako je imao šampionski tim na početku i iste ambicije.

Nakon ovoga klupski problemi postaju sve veći, a oni kulminiraju u sezoni 2010-11 kada Vardar kao 11. tim na tabeli ispada iz lige. Da dobro ste pročitali, klub sa takvom istorijom je doživeo propast. I onda se pojavila dobra vila u vidu gradske uprave. Grad Skoplje je preuzeo svoju najveću fudbalsku svetost. Onda je usledila fuzija sa ekipom Miravci, sela iz Đevđelije i Vardar je uzeo njegovo mesto u prvoj ligi, a Miravci je ostao i dalje drugoligaš.

Nakon ovih dešavanja, Vardar se pojačava i uspeva da veže dve titule. Sezona 2013/14 počinje jako katastrofalno. A onda navijači na društvenim mrežama pokrenuli su akciju da ruski tajkun Sergej Samsonenko preuzme klub. Razlog su bila njegova ulaganja i ambicije sa muškom i ženskom sekcijom RK Vardar. Ovo se ostvaruje konačno u januaru 2014., ovaj ruski magnat preuzima klub u svoje vlasništvo, nakon što je bio jedini ponudilac na javnom tenderu. On kada je preuzeo klub, obećao da će klub igrati u Ligi Šampiona? Hm, koliko je realno to u državi u kojoj fudbal se igra bukvalno na njivama sa jednom ili porušenim tribinama, gde je zabranjeno prisustvo navijača gostujućih ekipa i gde pazite sad, samo na jednom stadionu ima osvetljenje za utakmica koji se igraju u noćnim terminima?!

Sergej Samsonenko

 

Vardar za sve ovo vreme u kvalifikacijama za Ligu Šampiona je bio zaustavljan na prvom koraku. Steaua, Dinamo iz Zagreba, BATE Borisov i APOEL su bili ti Kerberi koji Vardaru nisu doneli bolju zaradu, bolji koeficijent i možda povratak ljudi na stadion.

Kada smo kod preuzimanja kluba od strane Rusa, on je te sezone završio peti. A onda je usledila rekonstrukcija tima i tri titule za redom. Koji su doveli do bilansa od jubilarnih deset titula, ali neuspesi u kupu su ih zaustavili na 5 osvojena trofeja u ovom takmičenju.

2015. godine Vardar dobija novi savremeni trening centar u skopskom naselju Hipodrom, jedan od najboljih na Balkanu. Svo ovo vreme, Vardar je i dalje igrao utakmice na Nacionalnoj Areni, koja je u to vreme imala ime „Filip Vtori“ i koji je dom Vardara još iz davnih dana, ali nije u njegovo vlasništvo. A povremeno se seljakali u skopska naselja Madžari i Đorče Petrov, kada je stadion trebao ostati spremljen za utakmice reprezentacije.

I sve se ovo dešava do 2017., a šta se dešava nakon toga? Napisaću u sledećem nastavku.

 

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI