Ropstvo Janković Stefana

Kadno Turci u pljačku pođoše,

poaraše dvore beogradske,

zarobiše Štimaru Vladu,

zarobiše Janković Stefana.

U Vlada osta mlada ljuba,

mlada ljuba od deset leta,

predgrađu odana ljuba odmrznuta,

u Stefana osta tovar para,

tovar para a igre nema.

U Stambol i' odvedoše Turci,

pokloniše Bahčešehiru borbenom.

U lancima Stefan suze roni,

dve sam godine dana Grobar bio,

povaskolike dane dangubio,

a tovar blaga za se taložio.

Ne mogaše sreću oni sakriti,

kad sam doša pod njihove skute

prvo bejaše posuda trener,

bejah pod njim samo sedam dana,

potom dođe slatkih reči bucko,

vide da sam slabijega znanja,

otera me posle šest meseci,

u Grčku al' i Ameriku silnu,

a i tamo sam brzo odmorio.

Zatim dođe Šćepanović Vlado,

Šćepan Vlado od srpskoga roda,

pruži šansu da zaradim blago,

moram reći da mi i bi drago,

Ipak igrah malo i kod Šćepa,

al' poče i on strašno da smeta,

oteraše i njega brzo vrlo,

meni beše milo jer ću sesti,

no dođoše Lončar a i Limar,

al' dadoše me Turcima crnim,

šejtanima crnim kaurinima,

da mi daju da vidim parketa,

odavno meni to jako smeta.

A gleda njega Štimara Vlado,

ne može se čudom načuditi,

kad si pobegao pudli časnome,

tragovi ti smrde nečovještvom.

Kada to začu Janković Stefo,

pognu glavu i suzicu pusti,

čak ni reč jednu više ne izusti.

KOMENTARIŠI

Trenutno nema komentara za ovu vest.

SLIČNE VESTI