Topli zec za vrelog Afrikanca i konstantan presing na Miloševića

Komentar

Pre neki dan jedini preostali sportski dnevnik u ovoj zemlji u rutinskom izveštavanju sa Partizanovih priprema na Zlatiboru imao je interesantne upadice na račun prelaznog roka sa jedne strane, odnosno ponašanja trenera Partizana Save Miloševića na pripremnim utakmicama, sa druge.

Partizan je u dosadašnjem prelaznom roku napustio Strahinja Pavlović koji je još od zimus član francuskog Monaka, ali je drugi deo završene sezone proveo na pozajmici u „crno-belom“ dresu. Zbog krize sa koronom Pavlović je tek ovih dana definitivno otišao put Monaka, ali su pojedini „dobro obavešeni izvori“ špekulisali putem domaćih medija da će ga „kneževi“ odmah proslediti na novu pozajmicu, u belgijski Briž. Te potmule želje im se (zasad) nisu ispunile pošto mladi Šapčanin trči prve trenažne krugove na Azurnoj obali umesto u kišovitom Brižu.

Da ravnoteža u prometu bude dostignuta potrudila se uprava Partizana pošto je umesto otišlog štopera doveden kamerunski internacionalac Maki Banjak, iskusni defanzivac slovenačke Olimpije koji u biografiji ima i deo karijere proveden u Barseloni B. No, novom igraču Partizana, koji se zbog kasnog završetka sezone u Sloveniji priključio pripremama Miloševićeve ekipe na Zlatiboru tek pre neki dan, već su srpski novinari pronašli čitav niz zamerki. Onaj ko voli da kopa po arhivama već može da naiđe na pozamašnu literaturi o nedostacima Kamerunca. Novi štoper Partizana u Srbiji je ocenjen kao glavni krivac za podatak da su „zmajčeki“ sam finiš sezone u državnom prvenstvu odigrali veoma loše i izgubili prvenstveni trofej od Celja. U nekoliko tekstova Banjak je taj koji je okrivljen za posrtanje Olimpije. Postavlja se ovde logično pitanje: kakav je to tim ako jedan jedini štoper u samo nekoliko kola konstantnim greškama ruši šampionske snove? Ako je jedan igrač taj koji obara koncepciju, pravi kardinalne greške i svom sastavu oduzima šampionski san iz utakmice u utakmicu, šta onda radi stručni štab i ima li bar prosečnu alternativu na toj poziciji?

Maki Banjak tako u Srbiji doživljava sudbinu mnogih inostranih igrača koji su dočekani „na nož“ iz prostog razloga što „hrabri krtičari“ ne smeju da pisnu protiv nekih domaćih vedeta pa onda to kompenzuju udarcima po strancima znajući da oni niti znaju srpski jezik niti imaju interesovanja za čitanje domaće štampe. Da se odmah razumemo nije to slučaj samo sa Partizanovim igračima niti je to boljka samo srpskog fudbala. Dok u vrhunskom evropskom sportu faktički nema ekipe sa većinom domaćih atleta u startnim postavama, u Srbiji se još broje domaći i stranci pa smo čak izmislili i jednu međukategoriju, nazovimo je tako, odnosno igrače sa teritorije bivše Jugoslavije koje ne tretiramo baš ni kao „naše gore listove“, ali ni kao potpune internacionalce.

Eto, na primer, pre 13 godina Crvena zvezda je odigrala jednu veoma bledu utakmicu na startu evropskih kvalifikacija u Beogradu protiv estonske Levadije i dobila je sa mršavih 1:0 individualnom akcijom iskusnog Onjena Koromana. Bila je to prva utakmica u sezoni, ali su već sutradan pojedini bivši fudbaleri našeg najveće rivala raspalili po strancima kao da je moguće hirurški precizno odvojiti učinak domaćih i stranih igrača u situaciji kada je čitava ekipa na terenu bila veoma bleda. Naravno, nije teško pogoditi da su, kada je reč o kritizerima, u pitanju bili otac srpske nakaradne trenerske škole Milovan Đorić i dobro poznati ovdašnji ksenofob Dušan Savić. Te sezone Zvezda je imala nekoliko veoma skupih i dobrih stranaca sa dobrim karijerama i posle odlaska iz Beograda. Uzalud, čaršija im je presudila već posle prvog meča.

Maki Banjak plaćen je samo 500.000 evra naspram nekoliko miliona istih novčanica koliko je naš klub dobio transferom njegovog kolege po mestu u timu u Monako. Sa druge strane, povremeni reprezentativac Kameruna i nekadašnji polaznik škole legendarnog afričkog napadača Samjuela Etoa u Jaundeu nije napravio još nijednu grešku koja bi Partizan koštala, ne daj Bože, nečeg krucijalnog u takmičarskoj utakmici. Zato ne zaslužuje ni sumnjičenje ni upiranje prstom za neku eventualnu krivicu. Nije strašno priznati grešku, i sam se sećam epskih promašaja nekadašnjih uprava poput Eduarda Pačeka, Andersona Markeša ili Fabricija. Da ne otvaramo bolnu temu prelaznog roka u zimu 2019.godine kada je Partizan pazario Radivoja Bosića i Musu Ndžiajea. Ali, svakog treba sačekati, istrpeti i videti šta zna i šta je kadar da pokaže na terenu. Njegovoj igri sudimo po onome što pruža, a ne prema medijskim natpisima sa raznih klik-portala.

Druga stvar koja je odapeta na istoj stranici novina istog dana, a tiče se navodnih dobronamernih saveta za ponašanje Partizanovog šefa stručnog štaba tokom kontrolnih utakmica. Uz osvrt na njegove komentare na oštrinu strartova igrača svežeg superligaša Zlatibora u Užicu, podseća se na podatak da je Milošević na zimskim pripremama u turskom Beleku ovog januara pred sam kraj prekinuo meč protiv rumunskog Vitorula iz istih razloga.

Milošević je vodeći mnoge takmičarske utakmice za ovih godinu i nešto pokazao visok nivo sportske kulture. Gradeći impresivnu karijeru, između ostalog, i u Engleskoj stekao je imidž džentlmena na terenu. Kontrolne utakmice u poslednje vreme daleko su od prijateljskih, vrlo često su startovi na njima uništavali igrače i njihovu perspektivu.  Otuda razumljivi ispadi trenera raznih ekipa ponekad na njima.

Ali, koliko god da ima razumevanja za trenere i njihove postupke, toliko nikako ne ide u glavu niti se logički može objasniti tolika količina navodne dušebrižnosti za renome perspektivnog trenera na osnovu ponašanja na jednom nezvaničnom odmeravanju snaga u toku priprema. Takvu utakmicu i sami akteri, a kamoli navijači zaborave već koliko sutradan. Pre će biti da je ovo još jedan osvrt na račun kluba u finišu priprema tek koliko da se zagreje atmosfera pred početak takmičarske sezone. Osim toga, kada se najširi sloj ljudi, koji ne prati ni svaku prvenstvenu, a kamoli pripremnu utakmicu upozori ili podseti da Partizan ima potajno „incidentnog trenera“, može se očekivati reakcija najšire publike. Uostalom, otrovne efekte medijske manipulacije najcrnjeg tipa možemo svakodnevno i to golim okom videti u ovoj zemlji već dugo.

Tako se dobija ovim tekstovima slika o klubu čija uprava dovodi „mačku u džaku“ i javnosti ga predstavlja kao veliko pojačanje, a trener umesto da uigrava linije tima svađa se sa sudijama i protivničkim igračima. Istovremeno, sutradan ako se neki predstavnik Partizana bude pobunio, reći će mu „šta se ovi sada bune kada su odradili katastrofalan prelazni rok, a trener im nije pedagog nego stari kavgadžija“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.