Privatizacija u fudbalu: Privatni klub Kirila Domusčieva

Komentar

Leto Gospodnje 2013. Nakon kraha od Šamroka, Partizan kreće u novu odiseju u nameri da se kvalifikuje u Ligi Šampiona. Nakon uspešno preskočene prve prepreke na put nam staje klub koji je bio relativno nepoznat tadašnjoj javnosti. Bugarski Ludogorec. Ispostavilo se da je to teška prepreka za našeg voljenog crno-belog smotanka. Isto se ponovilo i sledeće godine, kad je Branislav Trajković napravio verovatno najidiotskiji potez od kada postoji FK Partizan i tako klub izbacio iz Lige Evrope.

Veoma je zanimljiva priča kako je ovaj klub nastao. Originalni klub je osnovan 1945, isto kao i naš Partizan, u Razgradu. Međutim 2001. godine on prestaje da postoji. Aleksandar Aleksandrov i Vladimir Dimitrov ipak 18. juna 2001. osnivaju klub koji nazivaju Ludogorie. 2002. godine klub menja ime u FK Razgrad 2000 nakon ujedinjenja sa istoimenim omladinskim klubom. Nakon što su krenuli iz najnižeg ranga, u sezoni 2009-2010 ovaj klub ulazi u drugu ligu. 2010. klub dobija licencu da preuzme istoriju izvornog Ludogoreca. Iste godine ih preuzima i najveći bugarski farmaceutski bogataš, Kiril Domusčiev, sa ciljem da od kluba napravi ozbiljnu priču. Maja 2011. godine klub uspeva da izbori promociju u najveći rang bugarskog klupskog fudbala. Sledeće godine, istog perioda klub se okitio i prvom titulom šampiona Bugarske. Od tada do prošle sezone zeleno-beli su neprikosnoveni vladar, bez ijedne izgubljene titule. Usput, osvojili su dva kupa u sezonama 2011-2012 i 2013-2014. Takođe imaju osvojena i 4 Superkupa Bugarske.

Vraćamo se na glavnu temu, onu o kojoj pišem već nekoliko tekstova. Šta je to dobro donela privatizacija, preuzimanje, kupovina ili kako želite, ovog kluba od strane bugarskog tajkuna? Najpre ono što mnogi navijači žele u Srbiji, bez da se zavaravamo – šampionski pehar! Ali, ako u srpskom fudbalu, bilo kakvo da je stanje, imamo ozbiljnog rivala u borbi za titulu, u Bugarskoj je takvo stanje kao recimo u Francuskoj. Ludogorec je za svoje rivale ono što je PSŽ u Francuskoj. Žašto je to tako? Zato što godinama dva najveća rivala iz Sofije, Levski i CSKA, ne mogu da konsoliduju svoje redove. Drugi je otišao dotle da je originalni klub ispao u četvrtu ligu, pa se u međuvremenu u prvoj ligi takmiče onaj pravi i ovaj mutant klub.

Kiril Domusčiev, vlasnik Ludogoreca

Kad smo kod rezultata u Evropi, ovaj klub je nakon Olimpijakosa najuspešniji balkanski klub. A, i ostvaruje ciljeve uprave i samih navijača. Od kad je preuzet od Domusčieva, klub iz Razgrada je redovni učesnik grupnih faza evropskih takmičenja, osim u sezoni 2015-2016 kada su doživeli debakl od moldavskog Orheija u dvomeču. Igrana je grupna faza Lige Šampiona dva puta i to u sezonama 2014-2015 i 2016-2017. Oba puta su završili kao poslednji u grupi, ali sigurno prihodi nisu bili mali, jer su između ostalog bili u grupama sa Realom, Arsenalom, PSŽ-om, Liverpulom…Što se tiče Lige Evrope, u četiri učešća Orli, kako je nadimak kluba, uspeo je dva puta da igra šesnaestinu, a jednom osminu finala, gde je ispao od španskog gigana Valensije.

Što se tiče one najveće razlike, to je omladinska škola. Za razliku od Partizana koji živi od stvaranja igrača, Ludogorec kupuje gotove igrače. I to uglavnom iz inostranstva. Pravila lige nalažu da klubovi moraju da imaju maksimum pet igrača koji ne dolaze iz zemalja Evropske Unije, a samo trojica od njih mogu igrati na jednom meču. U klubu trenutno u prvom timu ima samo pet domaćih uz tri naturalizovana stranaca, koji su dobili državljanstvo nakon pet godina boravka u Bugarskoj. Kad smo kod trenera, tu su ih vodili pretežno domaći stručnjaci, izuzev 2018. godine kada ih je vodio Brazilac Paulo Autuoti i od prošle godine, kada ih je preuzeo eminentni češki trener Pavel Vrba

Što se tiče infrastrukture, Ludogorec svoje utakmice domaće lige  igra na Huvefarma Areni, koja je renovirana odmah nakon što je klub preuzet od strane Domusčieva. Ima kapacitet od 10.500 sedišta. Ipak, svoje utakmice u evropskim takmičenjima Ludogorec uglavnom igra u Sofiji na
Nacionalnom stadionu “Vasil Levski”. Imaju i najmoderniji trening komleks po ugledu na mnoge svetske klubove.

Zaključak – Ludogorec ima najveći problem sa stadionom, jer utakmice Lige Evrope igra na zamenskom u Sofiji, s tim klub izdvaja veliki novac. Što se tiče ostalih stvari klub funkcioniše perfektno od preuzimanja farmaceutskog magnata Kirila Domušieva. Sem jedne sezone, Orlovi su svake godine učesnici minimum grupne faze nekog evro-takmičenja. Možemo na kraju i da zaključimo da bi ovakav klub želeli mnogi navijači Partizana, s tim što naš klub ima prednost u vidu omladinske škole, ali i veliki minus jer Srbija nije članica EU i bar time da bude olakšano dovođenje stranaca, kao u Bugarskoj i Grčkoj, o čemu je bilo govora u prošlom tekstu.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.