Partizan i Makedonija

Komentar

Rođen sam  šest meseci nakon toga što je država u kojoj živim celi život proglasila nezavisnost od Jugoslavije. Sigurno bi ste se pitali pa kakve to veze ima sa ovim tekstom? Odgovor je u ovoj statiji.

 

Skoro svaki dečak ili devojčica kada krene da prati sport, krene i da navija za neki klub. Prvi klub za koji sam krenuo da navijam, nije bio Partizan, ali to se tokom godina smenilo, pa sam došao do tog stadijuma da volim samo jedan klub na svetu celom – kao što ide stih u jednoj vanvremenskoj pesmi Grupe JNA. I ta ljubav mi je donela mnoga poznanstva, sreće, tuge, prijateljstva…Ali i donela mi je neprijatnosti u vidu sukobu sa navijačima suprotnih klubova, neugodnim pitanjima, pa i onim savetima da ne treba da se navija za klubove iz susednih razloga zbog političkih razloga. Baš zbog tih razloga I pišem ovu statiju.

 

Da krenemo od osnivanja, osim što je Makedonija i dalje ostala deo Jugoslavije, nakon Drugog svetskog rata i oslobađanja od bugarske okupacije. Ona je bila deo osnivanja Fudbalskog klub Partizan, a svoj doprinos je dala preko prvog Makedonca koji je zaigrao za Partizan – Kirila “Džinu” Simonovskog, koji je kasnije tri puta sedeo i na klupu ovog velikana. Takođe Makedonija je tokom mnogih godina davala raznorazne asove u svim sekcijama Jugoslovenskog sportskog društva, najpre od čoveka koji je treći po broju nastupa za crno-bele, Nikicu Klinčarskog, pa legende Milka Đurovskog koji je od našeg najvećeg rivala prešao u naše redove, Vujadina Stanojkovića, pokojni Blagoj Istatov, Igora Mihajlovskog, čovek koji je bio deo one legendarne generacije KK Partizan koja je 1992 osvojila Evroligu.

 

Dakle pričali smo o prošlosti i osnivanju, a sada da pričamo I o sadašnjosti. Na veliku žalost velika većina ljudi Partizan poistovećuje kao srpski klub, što je i donekle istina, jer se takmiči u okvirima Republike Srbije, ali I dan danas sve bivše šest republike imaju povezanost sa Partizanom. Pitali bi ste se kako? Najpre u grbu, na kome stoje još uvek šest baklje, između i ostalog najjužnije republike u bivšoj SFRJ. Takođe ima zaostavštinu i imenu sportskog društva – Jugoslovensko, koje ljudi koji ga godinama vode, nisi menjali, a da mene pitate nikada ne bi trebali to da urade.

Na kraju za vreme bivše Jugoslavije, Partizan je imao velike navijačke grupe iz mnogih makedonskih gradova. Na tribinama se mogle videti zastave iz Ohrida, Tetova, Bitolja…Danas jedina konstantna grupa je ona iz Kumanova, ali postoji veliko jezgro navijača I u Skoplju, Velesu, Kavadarci, Bitolj, Strumici…Što je najbitnije to su mladi ljudi, neki rođeni par godina nakon osamostaljenja Makedonija, a neki i kako bi se danas popularno nazvali – milenijalci.

 

Zato Partizan je mnogo dao Makedoniji, a i Makedonija je dala mnogo Partizanu. I ne treba da uopšte da bude uzeto u razmatranje zašto mnogo Makedonaca navija za Partizan, a ne za Vardar, Pelister, Belasicu, Pobedu…Na kraju i par puta sam bio napadan jer sam podržavao Partizan kada su igrali protiv makedonskih ekipa, pritom ne želeći da ulazim u raspravu za slavni klub iz Beograda smatram i makedonskim, a ne samo spskim. U ostalom, iako je deo globalizacije, niko nikoga ne bi napadao nekog Makedonca ako podržava Real, Barselonu, Arsenal, Inter, Juventus, Bajern protiv makedonskog kluba.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.