Kako sam pogodio imena tri poslednja selektora?

Komentar

Sam naslov teksta nije tačan baš u potpunosti i to želim odmah na početku da napomenem. Naime, treći selektor fudbalske reprezentacije Srbije još formalno nije imenovan, ali se sa velikom dozom izvesnosti može reći da će to biti aktuelni trener saudijskog ligaša Al Ahlija Vladan Milojević tako da unapred sebi zapisujem proročke zasluge i za njegov izbor na čelu državnog tima.

Suština ovog teksta nije u hvalisavosti jednog prosečnog ljubitelja fudbala nego upoznavanje onih koji će ga eventualno pročitati sa opskurnim mehanizmima izbora vođe nacionalne reprezentacije. Ti mehanizmi duboko su ukorenjeni da bi u doba ovakvog režima samo eksalirali toliko da su čak postali providni i onim ljudima koji to žele da vide, iako, inače, ne poznaju lično nijednog od tih donosilaca odluka.

Krenimo redom. U jesen 2017.godine, usred hvalospeva kako fudbal u Srbiji cveta na svim razinama, desila se smena selektora Slavoljuba Muslina. Tada se FSS hvalio na sve strane. Posle tri propuštena velika takmičenja, Srbija se plasirala na SP 2018.godine u Rusiji, a prvi put još od raspada velike Jugoslavije imaa je naša država dva tima u grupnoj fazi evrokupova. To kusanje jagoda sa šlagom u jednoj idiličnoj atmosferi produžilo se i dalje pošto su i Partizan i Crvena zvezda prezimili te sezone u Ligi Evrope.

I onda se desio rastanak sa Muslinom. Formalno je razlog bilo neigranje perspektivnih igrača koji su nadolazili u klubovima. Veoma je diskutabilno koliko je ispravno procenjen potencijal tih junoša, neki od njih ni posle tri godine u reprezentaciji nisu pokazali ništa konkreto. Druga zamerka Muslinu bio je dekadentan i defanzivni fudbal. Reprezentacija je imala rezultate, ali o umetničkom dojmu nije moglo biti ni govora. No, ispostavilo se da ni posle njega utisak o kvalitetu igre državnog tima nije bio reprezentativan.

No, nije tema Muslin i da ne bismo zalazili u druge rukavce, vraćamo se na priču o „mom proročkom daru“. Tih dana kada se birao selektor desilo se da sam išao u posetu drugaru u bolnici. Čekajući da kupim nešto u obližnjoj tržnici čitao sam novine i video izjavu Mladena Krstajića u njima. Krstajić je izabran od Muslina za njegovog pomoćnika, a kada je ovaj smenjen, nekadašnji reprezentativni levi bek i štoper imenovan je za privremeno rešenje na azijskoj turneji.

Na pitanje zašto se nije povukao kao deo Muslinovog stručnog tima kada i bivši selektor, Krstajić je lakonski odgovorio:“Ja sam vojnik FSS-a, a ne Muslina“. Ova rečenica detektovala je mnoge stvari i u tom trenutku brzopotezno sam ubedio sam sebe, a kasnije još par fudbalskih poznanika da je stvar rešena i da je novi šef stručnog štaba Krstajić.

Da bih objasnio kako sam došao do tog brzog, ali na kraju, ispostavilo se, tačnog zaključka moram vas podsetiti još jednom, znam da sam već dosadan, da mi živimo u jednom nedemokratskom društvu. Živeći u olovnim vremenima stari dobri novinari učili su čitaoce da uvek sadržaje koje dobijaju sa zvaničnih kanala informisanja „čitaju između redova“. Danas sam već alergičan na ovu frazu pošto je profanisana i najviše je upotrebljavaju oni likovi koji ne čitaju i redove.

Ali, u ovom slučaju je to „čitanje između redova“ jako dobar orijentir. U današnjoj Srbiji najveći kvalitet nije stručnost nego lojalnost. Krstajić je SNS i biznismen sa državnim zaleđem. Dovoljno da uleti na spisak kandidata. A kada pritom potvrdi svoju lojalnost „vojničkom službom“ za FSS, a ne za čoveka koji ga je doveo do pomoćničkog mesta na klupi reprezentacije, jasno je da je stao kao prvi u redu za novu funkciju. Zna se ko drži već godinama FSS i kako ti ljudi odlučuju.

Tako je reprezentacija dobila novog selektora. Posle samo jedne pobede nad Kostarikom na SP 1:0 u Samari režimski novinar je govorio da je on „najbolji selektor koga je Srbija mogla da ima“, a da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić toliko dobar poznavalac fudbalskih prilika da je znalački uočio značaj duela sa Švajcarskom u Kalinjingrada. „To će biti ključna utakmica za nas“, citirala se izjava Vučića kao neka velika mudrost i kao da niko od nas nije znao da je to zaista tako.

Odrađena je Krstajiću zaista nacistička priprema odlučujućeg meča. S obzirom da je nekoliko igrača švajcarske selekcije albanskog porekla u vodećim beogradskim novinama došlo se dotle da su nazivi „semenkari“ i „Šiptari“ bili svakodnevni. Uzalud. Srbija je eliminisala, a da po Krstajića pred poslodavcima na Andrićevom vencu i na Terazijama bude još više porazno, strelci za veliki preokret protivnika bili su Granit Čaka ili Đerdan Šaćiri.

No, selektoru je data još jedna šansa, u kvalifikacijama za EP u 13 gradova različitih kontinentalnih zemalja 2021.godine i on je tu dokazao svoju veštinu i znanje u Ljvovu kada je lagano u sprsku mrežu Ukrajina pospremila pet komada. E, tada je „najbolji selektor koga je Srbija mogla da ima“ gurnut da bi „najbolji savez“ i „najbolji predsednik zemlje“ odgovornost prebacili na svog „vojnika Švejka“ da se generalima ne bi sekle glave.

To je bilo u vreme kada se pomaljao novi selektor. U pitanju je nekadašnji trener i sportski direktor Parizana Ljubiša Tumbaković. Trener sa najdužim mandatom u istoriji, oplemenjenom mnoštvom trofeja, sportski direktor sa veoma kratkim mandatom i ne baš upečatljivim potezima. Kako sam pogodio da će Tumbaković naslediti Krstajića?

Nekako u isto vreme kada je Srbija doživela veliku blamažu u Ljvovu, Tumbaković je odlazi sa klupe reprezentacije Crne Gore. U istom terminu kada i „beli orlovi“ protiv Ukrajinaca, „sivi sokoli“ su u kvalifikacijama odmeravali snage sa Kosovom u Podgorici. Dan uoči meča njihov šef stručnog štaba i još nekoliko igrača rekli su da ne mogu da igraju protiv Kosova pošto im to ne dozvoljavaju njihova patriotska osećanja.

U pitanju su bili igrači rođeni u Srbiji poput Mirka Ivanića i Filipa Stojković. Naš britki Beranac Aleksandar Šćekić mirne savesti je odigrao tu utakmicu i vratio se potpuno normalno u svoj Partizan i svoj Beograd.

Normalno, FSCG je uručio otkaz Tumbakoviću. U narednim danima usledile su prepirke između bivših saveznika. Skoro pa doživotni predsednik FSCG-a Dejan Savićević napao je direktora FK Crvena zvezda Zvezdana Terzića da mu ruši reprezentaciju. Navodno je Terzić pozvao igrače da ne igraju utakmicu, a oni ga samo poslušali. A nekad je bilo tako lepo da je Genije krio Doktora od srpskih bezbednosnih organa.

Najjača stvar u tom kompletnom zamešateljstvu bila je da su i Tumbaković i pomenuti igrači od žreba znali da moraju da odigraju dve utakmice sa Kosovom, da su došli na pripreme za narečeni susret i da su samo noć pred njega odustali. Izgleda da se patriotizam kod takvih ljudi budi po pozivu.

Srbija bez selektora, Tumbaković pred otkazom, eto nama novog šefa stručnog štaba, momentalno sam zaključio. Pritom se radi o iskusnom treneru koji je i u nekim prethodnim vremenima figurirao kao rešenje za tu poziciju. Ali, onaj mali jezičak na vagi koji mu je uvek dotad nedostajao sada se materijalizovao u vidu patetičnih patiotskih iskaza. Samim tim dobio je glavnu preporuku za domaće patriote. I ta preporuka je upalila.

Sada dolazimo najzad do naših dana, odnosno do decembra 2020.godine. U međuvremenu je Tumbaković imao dva puta do EP. Prvi je kroz kvalifikacije, doduše, značajno sužen za Krstajićevog vakta, ali, ipak, teoretski izvodljiv, a drugi putem baraža na osnovu dobrih rezultata u Ligi nacija. Uspeo je da promaši oba puta. U najvažnijem meču protiv Škotske u Beogradu pre nepunih mesec dana ekipa mu je od prvih 20 duela na sredini terena izgubila verovatno sve do jednog.

Naravno, on će verovatno otići sa klupe pošto, ponovimo, ovde stradaju obični redovi, a generali sede na vrhu i uživaju. Neće se ni prvenstvo dovesti u regularne vode, neće se ni menadžeri podvesti pod zakone, neće se ni FSS opismeniti i poboljšati kadrovima. Smeniće se jedan podoban drugim i tako dalje.

Ali, otkud baš Milojević da bude taj drugi podoban? Prosto, završio je neke poslove ljudima koji vode srpski fudbal (vode ga u propast) i sada je red da se udomi. Ugovor u Saudijskoj Arabiji mu je klimav, uprava inače tolerantnih vlasnika u tom delu sveta dala mu je ultimatum. Drugim rečima, Milojević je pred otkazom. Posao u FSS-u dobro bi ga finansijski pokrpio.

I ne samo to. Setimo se 2017.kada trener godine u izboru srpske „kuće fudbala“ nije smeo da bude Marko Nikolić, uprkos uzimanju duple krune nego Milojević. Danas je Nikolić učesnik Lige šampiona, a Milojević nije ni na mapi evropskih trenera, Ali, „Miloe je dobar lik“, a „Ćelavi Prepotenko“ je uzeo i prvenstvo i Kup, oteo ga iz kandži zla i ti (nedostajući) trofeji u vinariji u Jajincima su, ipak, najdragoceniji.

Dakle, ako malo bolje čitate i imate vremena za dangubljenje po viruelnim čitalačkim šetnjama kroz hodnike srpskih fudbalskih jazbina, lako ćete i vi pogoditi nekog budućeg selektora. Samo treba prepoznati trenutak i znakove pokraj puta. A reprezentacija ovde od 1992.godine nije bila reprezentacija nego menadžerski izlog i rezultanta raznih kombinatorika. Zato je upitan termin „reprezentacije“ kada je o njoj reč. Oni ne reprezentuju nikog sem svoje ortake i vlasnike njihovih nogu. Dobro, i ponekog naivnog koji i dalje veruje da poštuje zastavu i himnu i misli da je to odista državna ekipa. Jeste malo sutra.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.