Evropski Partizan – 1. deo

Komentar Reportaža

Bilo je to leto prošle, 2019. godine. Moj Partizan je igrao kvalifikacije za drugo po kvalitetu Uefino takmičenje, Ligu Evrope. Naš trener Savo Milošević je tokom prelaznog roka napravio „čistku” I doveo par izvandrednih igrača  u Partizan I kako to obično biva ,većina naših navijača nije imala poverenja u novajlije, a ni u povratnika sa pozajmice, famoznog Sejdubu Sumu.

Za prvog protivnika u novoj evropskoj avanturi, u drugom kolu kvalifikacija za protivnika dobili smo klub iz Velsa, nomadski Konhas Ki. Prvi meč nije obeležilo ništa specifično, bila je to tvrda utakmica, ali je Nomadima presudio crnogorski pit bul, Aleksandar Šćekić. Revanš utakmicu u našem Hramu obeležile su asistencije preporodjenog Sume, golovi iskusnog Bambija Tošića, wonderkida Fiće Stevanovića, te odlazećeg „Fire” Ožegovića.

Nakon laganog prolaza u 3 kolo kvalifikacija kao novo pojačanje predstavljen je japanski jaguar, Takuma Asano, što je samo po sebi bilo dovoljno za euforiju pred meč sa turskom Malatijom. Prvi meč sa Turcima igran je na našem Hramu fudbala, a sam meč je obeležila izuzetno ofanzivna i eksplozivna igra našeg Partizana. Na samom početku, utakmicu je otvorio golom nezgrapni, simpatični momak iz Nigerije – Umar Sadik, tokom prvog dela utakmice  Partizan je ređao šanse kao na traci, ali ostalo je 1-0. U drugom poluvremenu je ušao novopridošli Jaguar – Asano i odmah je postigao pogodak, te povisio na 2-0 i dao svima do znanja da smo dobili izuzetno pojačanje. Dvadesetak minuta nakon Asanovog pogotka se naš tim malo „uspavao”, a to je iskoristila ekipa Malatije i smanjila na 2-1. Posle primljenog gola, četa Sava Miloševića je nastavila da pritiska i izborili smo penal u 90.minutu, koji je realizovao „najveći promašaj”, preporođeni Sejduba Suma. Sa konačnim rezultatom od 3-1 Partizan je čekao revanš u Turskoj, a mi navijači bili prezadovoljni i prepuni euforije. Revanš u Malatiji obeležio je rani kiks Stojkovića i gol Jahovića, ostatak utakmice nije vredan pomena,  ali do kraja smo uspeli da sačuvamo rezultat i ukupnim rezultatom od 3-2 savladamo Turke i prodjmo u Play Off, u kome nas je čekala mlada ekipa Moldea iz Norveške. 

Ponovo je prva utakmica dvomeča igrana u Humskoj ulici, na stadionu JNA, ali pre  meča je po ko zna koji put Partizan bio kažnjen od mafijaške orgazizacije zvane UEFA i lišen prisustva navijača, naravno uz pomoć prodanih duša koji rade za tu istu organizaciju (čitaj Stanković, Laković, Kokeza…). Ali… ali, ipak smo imali prisustvo publike i podršku najiskrenijih i najčistijih navijača – dece do 14.godina. Naša uprava je konačno napravila dobru stvar, iako je tome prethodilo mnoštvo  kikseva (o tom potom 🙂 ), te  iskoristila tu mogućnost.  Sam meč je bio veoma jakog inteziteta, pri kraju prvog poluvremena Molde je poveo, ali je naš gvinejski mag – Suma ponovo začepio usta hejterima i poravnao na 1-1. Pred kraj utakmice naš Bambi nam je po ko zna koji put doneo radost i pobedu od 2-1 pred revanš u Norveškoj. Dane pred utakmicu u Moldeu je za mene lično obeležio izuzetno težak period (tipični grobarski trash romantizam) tj. pokazala se kao tačna ona čuvena grobarska krilatica – ČESTO ZALJUBLJENI, RETKO VOLJENI.  Dan utakmice sam konačno dočekao, a mnogo boljem Partizanu nije polazilo za nogom da postigne gol, baš kao ni meni prethodnih dana :-). Dvadesetak minuta pred kraj utakmice domaći su postigli pogodak koji ih vodi dalje, a nas izbacuje i ostavlja da se borimo sa vetrenjačama u blatištu ping pong lige Srbije. Meni se Svet pred očima rušio, a lađe su mi tonule. Osećao sam se možda i najgore u svom životu, sve mi se skupilo u tih par minuta… kad… preokret! Ćelavi Miletić na Bambijevu asistenciju BUKVALNO iz udžbenika, 1-1!!! PARTIZAN je u EVROPI!

Moji prijatelji i ja nismo znali gde se nalazimo,  sve sam zaboravio, i tu devojku koja nije bila vredna pomena, ali jebiga tu je da upotpuni i privatizuje ovaj moj tekst :-).  I, ono što je najbitnije, naš Partizan je očekivala nova evropska avantura i žreb za LE,  a o ostatku te avanture i mojem doživljaju istih – sledeći put! Do tada, u inat svima – ŽIVEO PARTIZAN!

4 razmišljanja na “Evropski Partizan – 1. deo

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.