Da li je Savin san o tituli ove sezone realan?

Komentar

Na početku da razjasnim, da ovom statijom ne želim da sejem pesimizam, niti da izigravam “realnog” Partizanovca ili Grobara. Samo bih hteo da prostudiram stvari koje idu protiv Save, kao vetar u prsa biciklisti ili recimo kao

Čuda su se dešavala i dešavaju se u svakodnevnom životu današnjice. Ako krenemo od najstarijih da je David pobedio Golijata ili da je Isus Hrist sa nekoliko riba i hlebova nahranio 5000 ljudi, do toga da je izgrađeno najveće čudo Starog Veka, piramide. Ona postoje i u sportu, na primer Lester kome predvide ispadanje da osvoji Premijer Ligu, Porto da osvoji Ligu Šampiona ili recimo Monpelje da osvoji titulu šampiona francuske naspram multimionskog projekta PSŽ, i pored toga što je isti bio u začetku. Čuda su se dešavala i našim voljenim beogradskim crno-belima. Od one epske utakmice protiv Njukasla kad je uspeo da se vrati nakon minusa od 1-0 u prvoj utakmici i na penale uđe u istorijsku, grupnu fazu Lige Šampiona. Jedno od poslednjih čuda koje se dogodilo crno-belima, bila je ona senzacionalna titula pre tri godine. Svi se sećamo te euforije kada je Marko Nikolić uspeo da jednom državnom projektu preotme titulu. Od tada, a i godinu-dve unazad, svako osvajanje titule nacionalnog šampiona smatrana je čudom. Zašto? Shvatićete tokom čitanja ove statije.

Savo Milošević je nebrojano puta znao da ide glavom kroz zid. Nekad bi mu se to odbilo u životu, a nekad ne. Nakon razočarenja u finalu Kupa Srbije, obećao je navijačima ono što klub mora da radi svake takmičarske godine – Osvajanje titule prvaka Srbije. Pri tom svesno je najavio, da ako treba žrtvovaće se učešće koje klubu iz Humske donosi najviše novca – Liga Evrope. Svestan ili ne, ovim izjavama Savo daje alibi upravi da za eventualne loše rezultate krivicu svali na njega, a i da konstantno nezadovoljnim navijačima daje povod za njegovu smenu. Prošle godine je Partizan imao sjajnu igru na nekim utakmicama, a na nekim je bilo ono “Beži i ne okreći se sine!”. Ipak, što to stoji na putu osvajanje titule prvaka Srbije, ne samo Partizanu vec i ostalim klubovima koji se takmice, sem jednom, naravno.

Naravno, 19 protivnika, od kojih 15 su filijale, tom jednom glavnom, državnom projektu uz još jedan klub koji je upitnog karaktera. Tu je i fudbalska federacija, čiji je predsednik bivši član uprave istog kluba. Svakako tu su i delioci (ne)pravde koji su u prošlosti svojim odlukama znali baš dobro da naštete Parnom valjku. Da pomenemo i infrastrukturu, da većina ekipa ima terene koje više liče na njive, nego na moderno fudbalsko zdanje. Jer zamislite to da, recimo u Premijerligi se igra na takvom terenu ili bilo kojoj vrhunskoj ligi. Nezamislivo, zar ne? Ali ipak ovo je Srbija i sve je moguće, čak i da trener jednog tima nakon pobede na Partizanom taj isti teren proglasi kao najvećim adutom posle pobede. Tu udeo zauzima i TV kuća koja prenosi utakmice Partizana i koja je nekoliko puta znala da našteti Partizanu sa terminima prenosa utakmica. Tako, početak takmičenja Partizan počinje u pola 6, na 35 stepena Celziusova, umesto u večernjem terminu, sa izgovorom iste TV kuće da nemaju drugi termin za prenos utakmice. Takođe uz opasku da iako sam trenirao fudbal, nemam ni delić znanja koje poseduje naš trener i stručni štab, ali mislim da je trebalo na nekim pozicijama da se dovedu pojačanja, kako bi tim bio konkurentniji i da se prebrodi baš zgusnut raspored.

Kada vidite ove činjenice, pitali bi ste se dali Partizan ima i adute za osvajanje titule šampiona Srbije? Naravno da ih poseduje, najpre u neiskustvu trenera najvećeg favorita za titule, premda, uvek je tu bila opcija „pomoć prijatelja u vidu nikoh od gorenavedenih stvari“. Takođe velika stvar je i novo pravilo u kojem moraju da igraju obavezno dvoje omladinaca.

Kada na sve ove stvari dodamo da i vodeći ljudi lige, znaju da menjaju pravila tokom sezone, borba postaje Sizifovska. Ali  Partizan je znao da nas iznenadi kad smo najmanje očekivali i da nas razočara kad smo se najviše nadali. Bilo kako bilo, šaljem poruku našim igračima, stručnom štabu i ostalima koji učestvuju u pohod na sva takmičenja za koje se bori Partizan: “Za Partizana hrabro se bori, uvek za čast i pobedu!”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.