Kako se leči ova bolest i zašto nikako?

Iz ličnog ugla

Koliko puta ste odgledali utakmicu omiljenog vam tima i rekli “Brate, zajebi, ne mogu više, skratili su mi život za 10 godina.”? Znam, i ja isto. I opet, jebao me pas, bar dva sata pred svaku utakmicu krećem da cupkam nogama, grizem ovo malo noktiju na rukama što imam i željno iščekujem prvi sudijski zvižduk kao da igramo u finalu Lige Šampiona ili Evrolige, a ne protiv Lučana ili Primorske.

Novi Pazar, Borac Čačak, Šarlroa, Bourg (Bourg, idi bre u pičku materinu). Ekipe koje su me naterale da psujem sve živo u toku utakmice ovim našima a posle sam sebi jer sam dozvolio sebi da odvojim dva sata života na nerviranje, trošenje i ovo malo živaca i jedenje noktiju na nogama jer na rukama sam ih pojeo do živaca. I 3 dana kasnije, MAJMUN SEDNEM I GLEDAM PONOVO! I šta onda? Dobiju i FK i KK u jednom danu. I evo, sada je reprezentativna pauza u fudbalu, Venecija obolela od Kovida pa ne mogu da igraju protiv nas i sada čekam vikend i utakmicu protiv Cibone, željan da vidim kako će Filipovski da utegne ovu bandu koja ima talenta za dve ekipe a volju su izgubili. Nadam se da košarku znaju, jer su pre šest meseci gazili sve pred sobom. Ove godine naša očekivanja ali ajd, nije sve izgubljeno, još je na početku, mi smo na nekom drugom, nadam se i boljem jer mislim da gore ne može.

Pred svaku sezonu iščekivanja su ista. Malo smo optimističniji nego pre par meseci, kada se prethodna završila, malo nas i ovi pale jer idu na titulu, utegnuti smo, bla bla, i onda krene masakr živaca, da igra levo oko i da mi se koči vilica dok vidim pojedince kako bezvoljno trče za loptom kao da im je tata kupio klub da se igraju (ima i tih primera, ali da ne pričamo o zrikavom komšiji koji je umro, nema smisla).

Stoga, idemo dalje, dajemo novu šansu trenerima, uprave da se teraju u tri lepe, sve će biti šećer, med, sladoled. Neće. Nadajmo se da nas žvalavi govnar neće ugasiti pre nego što sjaše sa grbače ovog bolesnog i napaćenog naroda, mada se sve nadam da ne sme jer bi mu to bilo predposlednje gašenje. Poslednje bi bilo svetlo kancelarije u kojoj ima svojih 976 televizora na kojima gleda kako ga simultano hvale svi po televizijama koje ima u svom vlasništvu, mater mu jebem.

Ukratko,  htedoh sestre Grobarke i braćo Grobari da vam poželim pre svega zdravlje u narednom periodu, nosite maske i perite ruke, za živce će se ovi naši pobrinuti, u to ne smemo da sumnjamo.

Mrzim sebe, volim Partizan.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.