Dijego

Iz ličnog ugla

Leto 1986. prvo za mene svesno Svetsko prvenstvo u fudbalu kog se sećam od prve do poslednje utakmice. Kako reprezentacija države u kojoj sam tada živeo nije nastupala na prvenstvu isto sam mogao da pratim bez nervoze. Bila je gomila dobrih ekipa, tako da je bilo pravo uživanje gledati svaki minut.

Kako sam pred početak saznao da je Milutinović selektor reprezentacije Meksika nije bilo dileme za koga će se kod mene u stanu navijati. Još kada sam čuo da je centarfor Meksikanaca Hugo Sančez navodno trebalo da dođe u Partizan, ali je procenjeno da ne zadovoljava naše kriterijume to je bilo to.

Meksiko je bio naš tim. Međutim, kako je prvenstvo odmicalo zahvaljujući jednom debeljuci u plavo-belom dresu sa brojem deset na leđima moje simpatije su polako su prelazile na stranu Argentine.

Da ne gnjavim utakmicom protiv Engleza i golom koji je postigao rukom pored zbunjenog Šiltona, zamolio bih vas da pogledate gol sa iste utakmice kada je spustu sa polovine terena Dijego nanizao čitav srednji red, odbranu, golmana Engleza zajedno sa tribinom na kojoj su bili navijači Gordog Albiona i postigao jedan od najelpših golova na SP ikada. Naravno, Argentina je osvojila šampionsku titulu.

  1. u Italiji su izgubili finale od Zapadne Nemačke golom iz penala. Čini mi se da je Breme bio strelac pobedonosnog gola.

Ipak, meni ekipa Argentine koja je nastupala 1994. u Americi je za mene nešto najluđe što se desilo u svetskom fudbalu. Apsolutno sam ubeđen da je barem polovina igrača na terenu bila pod dejstvom narkotika svaku utakmicu. Ali, bez obzira na sve to ih nije sprečilo da demonstriraju majstorstvo u par navrata kao na malom fudbalu.

Priznajem da sam prvenstva u Americi i Italiji gledao najviše zbog njega. Jer on je bio fudbal.

Majstor, genije.

Kada je meni i Dr Neletu Karajliću koji je na koncerte izlazio u plavo-belom dresu Argentine kao ljubiteljima fudbala toliko značio možete da pretpostavite koliko je značio narodu Argentine. Koliko je značio narodu u Napulju i navijačima Napolija.

Svi znamo za “Ne znate šta ste propustili” grafit na napuljskom groblju ispisanom posle osvojenog Kalča.

Naravno da je on bio najzaslužniji za tu titulu.

Kao i za to da se godinu dana nakon osvajanja titule u napuljskom porodilištu rodilo više hiljada dečaka kojima su roditelji dali ime Dijego.

Bio je najveći i najluđi. Nažalost i živeo je prilično ludo i nesvakidašnje za sportistu.

Poslednji pozdrav najvećem i najboljem fudbaleru kog sam imao prilike da gledam.

Kako bi rekao grafit na napuljskom groblju, oni koji nisu gledali njegove majstorije ne znaju šta su propustili.

Hvala za svaki dribling, ono kratko dodavanje špicom najbližem igraču, hvala za svaki gol nogom, glavom ili rukom. Hvala što sam zbog tebe i FK Partizan zavoleo fudbal.

Večna slava!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.